Od porodičnog stanovanja do visoke gustine izgradnje: Lekcije iz Ulice Pap Pavla

Na tribini ExKulture otvoreno pitanje da li je u jednoj od centralnih novosadskih ulica propuštena prilika za uravnoteženiji i humaniji urbani razvoj.

Porodične kuće sa dvorištima i zelenilom u Ulici Pap Pavla poslednjih godina ubrzano ustupaju mesto višeporodičnim stambenim zgradama. Za jedne je to očekivana transformacija jedne od najatraktivnijih lokacija u blizini centra Novog Sada, dok drugi u tome vide nestanak identiteta ulice i pad kvaliteta života.

Upravo o tim promenama govorilo se na tribini „Ulica Pap Pavla i identitet ‘novog’ Novog Sada”, koju je organizovala neformalna grupa ExKultura. Učesnici su otvorili pitanja granica urbanog razvoja, očuvanja nasleđa i posledica koje intenzivna izgradnja ostavlja na gradsku svakodnevicu.

Većina kuća koje su nosile prepoznatljiv karakter ove ulice danas je porušena, dok su na njihovim mestima izgrađeni višeporodični objekti čiji se stanovi uglavnom prodaju kao luksuzni.

Građevinska inženjerka Dejana Sredojević govorila je o nestajanju arhitektonski vrednih objekata u Ulici Pap Pavla, koja se nalazi u neposrednoj blizini centra grada. Prema njenim rečima, većina kuća koje su nosile prepoznatljiv karakter ove ulice danas je porušena, dok su na njihovim mestima izgrađeni višeporodični objekti čiji se stanovi uglavnom prodaju kao luksuzni.

„Luksuzan stan je vrlo rastegljiv pojam. Za nekoga su to mermerne pločice ili lokacija u centru grada, dok za druge luksuz predstavljaju zelenilo, dvorište i kvalitet života“, istakla je Sredojević.

Kao jedan od mogućih problema daljeg razvoja ove ulice učesnici tribine naveli su njen relativno uzak profil i potencijalne saobraćajne probleme u periodima najvećeg opterećenja. Otvoreno je pitanje da li postojeća infrastruktura može da prati rast broja stanovnika, ali i kakav će to uticaj imati na svakodnevni život u ovom delu grada.

Šta je moglo drugačije

Na tribini je ocenjeno da je razvoj ovog poteza mogao da bude usmeren ka umerenijem modelu izgradnje, sa objektima niže spratnosti i većim odstupanjem od regulacione linije. Takav pristup otvorio bi više prostora za pešake, bicikliste i zelenilo, a Ulica Pap Pavla mogla je da preraste u važnu pešačko-biciklističku vezu sa centrom grada. Kako je zaključeno, čini se da je propuštena značajna prilika za drugačije oblikovanje ovog gradskog prostora.

Tribini su prisustvovali arhitekti, inženjeri i bivši zaposleni u Zavodu za urbanizam Novog Sada, koji su se osvrnuli i na probleme u funkcionisanju ove institucije. Razgovaralo se i o tome šta građanima najviše smeta u modelu urbanizacije koji je danas prisutan širom grada.

Kao ključni problemi izdvojeni su povećanje gustine stanovanja i smanjenje zelenih površina. Prema oceni učesnika, zelene fasade i krovovi, iako predstavljaju pozitivan pomak, ne mogu da nadomeste dvorišta i prirodne površine koje nestaju izgradnjom podzemnih garaža i objekata koji zauzimaju gotovo celu parcelu.

Pokrenuti dijalog sa institucijama

Kao pozitivan primer naveden je Almaški kraj, čiji su se stanovnici svojevremeno suočili sa sličnim razvojnim pritiscima, ali su uspeli da se organizuju i izbore za drugačiji pristup transformaciji naselja. Danas se ovaj deo grada postepeno pretvara u pešačku zonu, dok se infrastruktura obnavlja i unapređuje. Proces teče sporo, ali su pomaci vidljivi.

Učesnici tribine ocenili su da građani imaju važnu ulogu u očuvanju karaktera svojih naselja. Sukob interesa između investitora i lokalne zajednice prisutan je u gotovo svim gradovima, ali je zaključeno da u Srbiji i dalje nedostaje razvijena kultura dijaloga između svih aktera uključenih u procese urbanog razvoja.

Ulica Pap Pavla može poslužiti kao primer iz kojeg ipak možemo nešto da naučimo: koliko je važno na vreme se organizovati, planirati i pokrenuti dijalog sa institucijama o tome kako želimo da se naš grad razvija i oblikuje.