Obilićev venac; Foto: Beoinfo
Urbanizam

Pešačka zona oko Knez Mihailove: Lekcije za budućnost

U proteklih nekoliko godina svedoci smo velikih promena izgleda Beograda, naročito njegove centralne zone. Praćenje novih tendencija u urbanom razvoju brojnih gradova dovelo je do uvođenja car-free koncepta, što je dovelo do širenja pešačkih zona.

Od svoje rekonstrukcije 1987. godine, Knez Mihailova ulica predstavlja glavnu pešačku i šoping zonu Beograda. Linearni potez bogat različitim sadržajima koji povezuje Kalemegdan i Terazije, dugo je bio usamljeno šetalište kojim su pešaci mogli bezbrižno da se kreću tokom dana. Koliko je popločana ulica krasila sliku centra grada, toliko su je dugo ružile poprečne uličice, bez osvetljenja, pune neispražnjenih kontejnera, popucalog asfalta i bara koje kao da nikad nisu nestajale.

Uskočka ulica pre rekonstrukcije; Foto: Mapio.net

Preobražaj ulica iz mračnih sokaka u omiljena mesta dokolice mogao je da bude jedan od najvećih ponosa savremenog beogradskog urbanizma.

Promene koje su usledile, dovele su do postepenog oživljavanja ovih ulica na način dostojan centra grada. Širenje pešačke zone u ulicama koje povezuju Uzun Mirkovu i Vasinu sa Kosančićevim, Obilićevim i Topličinim vencem, omogućilo je i oživljavanje sadržaja koji ovim ulicama daju novi karakter i atmosferu. Preobražaj ulica iz mračnih sokaka poznatih po džeparenju u omiljena mesta dokolice mogao je da bude jedan od najvećih ponosa savremenog beogradskog urbanizma.

Ulica Kralja Petra, Foto: Milja Mladenović

Gde je pošlo naopako?

Brilijantna ideja o širenju pešačke zone, koja će postati bezbedna celina koja povezuje elemente kulturnog nasleđa i najživopisnije svakodnevice, kao da se realizovala prebrzo, bez strateškog promišljanja funkcionalnih elemenata.

Ono što je česta slika pešačkih zona u Evropi su popločane putanje, na svakih nekoliko stotina metara prošarane sistemom stanica metroa, odnosno po čijim se obodima nalaze stajališta gradskog prevoza. Ipak, u Beogradu, kao da je ovaj korak propušten, i ulice su popločane, bez promišljanja kako se do njih dolazi, i od njih odlazi. Jedini vid gradskog prevoza koji je ostao na obodu zone na Studentskom trgu, uskoro će biti izmešten na Donji Dorćol, kako bi se pešačka zona još proširila.

Planirana pešačka zona

Nekadašnji potez koji je obuhvatao tri stajališta, sada ostaje prepušten pešačenju koje prevazilazi komforne pešačke razdaljine.

Ne moraju uvek autobusi, trolejbusi i metro da igraju ulogu u slobodnom kretanju stanovnika kroz grad. Veoma često, u drugim gradovima, pojedine delove pešačke zone tek ponegde preseku tramvajske šine, koje omogućavaju brže kretanje od ruba do ruba pešačke zone. Ipak, tramvaj, koji je saobraćao od Trga Republike do Slavije nikada nije vraćen, privremeno su prekinute trase čuvene beogradske „Dvojke“, i nekadašnji potez koji je obuhvatao tri stajališta (u Rajićevoj, na Studentskom trgu i Trgu Republike), sada ostaje prepušten pešačenju koje prevazilazi komforne pešačke razdaljine.

Nekadašnja okretnica trolejbusa u Rajićevoj ulici; Foto: Pinterest

Stanari imaju potrebe za normalnom svakodnevicom

Ono što se često zanemaruje u posmatranju pešačke zone oko Knez Mihailove ulice je činjenica da po tipologiji ova zona nije samo administrativna i komercijalna, već da ima značajan udeo stanovanja. To znači da na površini zahvaćenoj pešačkom zonom žive ljudi koji do svog doma moraju da stignu, koji moraju negde da se parkiraju i kojima se ne sme odseći slobodno kretanje i funkcionisanje u okvirima prosečne svakodnevice. Ipak, ovaj aspekt takođe deluje „preskočeno“ iz ugla urbanističkog planiranja. Parking mesta su ukinuta, a za osobe sa otežanim kretanjem je kolski pristup stambenim zgradama potpuno onemogućen.

Kao da problem udaljenih parkinga i stajališta javnog prevoza nije bio dovoljan, u procesu ulepšavanja ulica oko knez Mihailove, kontejneri su potpuno eliminisani, bez adekvatne zamene, a rampe za teretna vozila za snabdevanje i vozila hitnih intervencija blokirane su betonskim žardinjerama.

Da li je moglo drugačije?

Propusti u projektu pešačke zone svakako su mogli da se zaobiđu integralnim pristupom planiranju, pri čemu bi se svaki detalj rekonstrukcije, dizajna i opremanja znao pre samog izvođenja, pa bi različiti elementi celine bili usaglašeni. Sve dok ovako veliki projekti kao razdvojeni segmenti prolaze kroz nadležna komunalna preduzeća, i dok se studije izrađuju u akademske svrhe, bez stvarne primene, propusti u prostoru će se dešavati.

Sa aspekta struke, ali i stanovnika Beograda, ostaje nada da će rekonstrukcija Vasine ulice služiti kao poligon za ispravljanje ovakvih propusta, i da će ova prelepa celina ipak ponovo postati i funkcionalna.

Planirana rekonstrukcija Vasine ulice; Foto: Beograd.info

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *