Šta nam donosi predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji

Najdiskutabilniji u predlogu su Član 10. i Član 11. koji provlače probni rad za državne puteve umesto da problem reše na drugačiji način i sagledaju predloge grupe inženjera koji stoje iza zahteva.

Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji (dalje u tekstu Zakon) objavljen je na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije dana 17. januara 2025. godine.

Osvrnućemo se na bitnije promene, a preskočićemo ispravljanje slovnih grešaka u Zakonu.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Grupa Nezavisnih inženjera Srbije uputila zahteve IKS-u i Ministarstvu građevinarstva

Za otuđenje građevinskog zemljišta, kada je vlasnik građevinskog zemljišta u javnoj svojini, sada je potrebna i saglasnost Vlade.

Propisani rokovi računaju se u radnim danima (Član 1.)

Do sada smo se svi zbunjivali da li u rok koji imaju nadležne institucije da donose rešenja i reaguju na zahteve spadaju i neradni dani ili ne. Sada se predlaže da Zakon uredi na strani nadležne institucije i jasno odredi da se radi o radnim danima.

Uslovi umesto mišljenja o potrebi Studije zaštite nepokretnih kulturnih dobara za objekte od posebnog značaja (Član 2.)

Predlaže se da se za objekte, za koje je Vlada utvrdila da su projekti za izgradnju objekata od značaja, odnosno od posebnog značaja za Republiku Srbiju, pribavljaju samo uslovi organa nadležnog za poslove zaštite nepokretnih kulturnih dobara, umesto mišljenja o potrebi izrade Studije zaštite nepokretnog kulturnog dobra. (U članu 46. posle stava 9. dodaje se stav 10)

Obrazloženje koje je dato je vrlo diskutabilno i opravdava se dopunjenjem člana 1. u stavu 1. pod tačkom 78) koji bliže određuje pojam studije zaštite nepokretnih kulturnih dobara.

Za otuđenje građevinskog zemljišta treba i saglasnost Vlade (Član 3.)

Za otuđenje građevinskog zemljišta, kada je vlasnik građevinskog zemljišta u javnoj svojini Republika Srbija ili autonomna pokrajina, sada je potrebna i saglasnost Vlade.

Razlog je neophodnost “da se pre oglašavanja za otuđenje neizgrađenog građevinskog zemljišta u javnoj svojini Republike Srbije, eksplicitno propiše obaveza Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije da pribavi saglasnost Vlade, kako bi se ujednačila praksa u postupcima javnog oglašavanja prikupljanjem pisanih ponuda.” (Preuzeto iz obrazloženja predloga)

Predlog je da se u Zakon uvede i obavezno pribavljanje rešenja o saglasnosti na Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja prilikom pribavljanja građevinske dozvole.

Ministarstvo samo za određene projekte izdaje dozvole (Član 4.)

Godinu i po dana bilo je omogućeno da, ukoliko nadležan organ ne reši izdavanje lokacijskih uslova, građevinske dozvole ili upotrebne dozvole u zakonski propisanom roku, investitor može da podnese zahtev nadležnom ministarstvu da preuzme nadležnost za izdavanje.

Predlogom za promenu stava 7. sadašnjeg Zakona data je ta mogućnost samo za objekata koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Ovo je i logično jer se zatrpava rad ministarstva, ali sa druge strane investitor nema mogućnost da dodatno izvrši pritisak na nadležni organ koji kasni sa donošenjem rešenja/odluke.

Obavezno pribavljanje rešenja o saglasnosti na Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja prilikom pribavljanja građevinske dozvole (Član 6.)

Predlog je da se u Zakon uvede i obavezno pribavljanje rešenja o saglasnosti na Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja prilikom pribavljanja građevinske dozvole.

Ovo je direktna posledica dodatnog usaglašavanja sa važećim propisima iz oblasti zaštite životne sredine. Da li će to biti obaveza i za objekte kategorije A videćemo.

Privremene naplatne stanice sa pratećim objektima, privremene saobraćajnice i priključci i priključci na komunalnu mrežu mogu postati trajni objekti (Član 8.)

Ukoliko investitor pre isteka roka važenja privremene građevinske dozvole pribavi upotrebnu dozvolu za privremene naplatne stanice sa pratećim objektima, privremene saobraćajnice i priključke i priključke na komunalnu mrežu, ovi objekti mogu postati trajni objekti.

Za objekte čiju izgradnju finansira Republika Srbija obezbeđuje se i projektantski nadzor.

Projektantski nadzor (Član 9.)

Za objekte iz člana 133. tačka 9) Zakona, za koje izgradnju finansira Republika Srbija obezbeđuje se i projektantski nadzor.

Ovo deluje kao da je posledica tragedije koja se dogodila u Novom Sadu, pošto se obrazlaže dodatnim pojačavanjem kontrole u fazi izvođenja radova. Poželjno bi bilo da je i za ostale objekte obavezan projektantski nadzor.

Probni rad za državni put (Član 10. i Član 11.)

Predlog izmene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji u Članu 10. predlaže da se državni put može pustiti u probni rad, znači za saobraćaj, ukoliko komisija za tehnički pregled objekata to odobri. Ministar bi propisao uslove i postupak uspostavljanja režima probnog rada.

Ukoliko bi se usvojila ova promena Zakona budno treba propratiti podzakonske akte koji bi se doneli. Od izuzetne je važnosti da se saobraćaj odvija bezbedno i da nema nejasnih zakonskih propisa oko tehničkog pregleda.

„Ako se po završetku izgradnje linijskog infrastrukturnog objekta-državnog puta moraju vršiti prethodna ispitivanja i provera instalacija, uređaja, postrojenja, stabilnosti ili bezbednosti državnog puta, uređaja i postrojenja za zaštitu životne sredine, uređaja za zaštitu od požara ili druga ispitivanja ili ako je to predviđeno tehničkom dokumentacijom, komisija za tehnički pregled objekata, kojoj je povereno vršenje tehničkog pregleda podobnosti državnog puta za upotrebu, može da odobri puštanje državnog puta u probni rad, odnosno da odobri odvijanje drumskog saobraćaja na državnom putu u režimu probnog rada i o tome bez odlaganja obaveštava ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, ako su ispunjeni uslovi propisani podzakonskim aktom iz člana 201. stav 7. tačka 19) ovog zakona.ˮ (Član 10. Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji)

Država najčešće ne može da reši imovinsko-pravne odnose zbog mnogobrojnih parcela koje država mora da spoji u jednu kako bi put dobio upotrebnu dozvolu.

Obrazloženje ovakvog predloga leži u činjenici da državni putevi čija je izgradnja u potpunosti završena i koji ispunjavaju tehničke i bezbedonosne uslove za puštanje u saobraćaj, ne mogu da ispune druge uslove za upotrebnu dozvolu. Država najčešće ne može da reši imovinsko-pravne odnose zbog mnogobrojnih parcela koje država mora da spoji u jednu kako bi put dobio upotrebnu dozvolu.

Osvrt na ovo pitanje dala je grupa inženjera okupljena oko zahteva inženjera na svom sajtu, kao i konkretne predloge kako se može rešiti problem oko pravno-imovinskih odnosa. Osvrt i predloge možete pročitati na ovom linku.

Odlaže se rok za donošenje novih planskih dokumenata (Član 16.)

Važeći planski dokumenti koji su doneti pre 1. januara 1993. godine po trenutno važećem Zakonu prestaju da važe 4. avgusta 2025. godine. Kako se rok bliži, a posao nije odrađen i nema planova, onda je predlog da se rokovi produže do isteka 12 meseci od dana stupanja na snagu izmene zakona.

Član 10. i Član 11. najdiskutabilniji

Ako sumiramo ovaj predlog zakona nalazimo da su najdiskutabilniji Član 10. i Član 11. koji provlače probni rad za državne puteve umesto da problem reše na drugačiji način i sagledaju predloge grupe inženjera koji stoje iza zahteva inženjera.

Molim vas da u komentarima iznesete i svoje mišljenje vezano za predlog promene Zakona.