Nikola Hajdin (1923-2019); Foto: Fonet / SANU
Aktuelno

Preminuo Nikola Hajdin – svetski stručnjak u projektovanju mostova i lučnih brana

Član Srpske akademije nauka i umetnosti, Nikola Hajdin, preminuo je u Beogradu, potvrđeno je RTS-u u SANU. Hajdin je bio na čelu SANU od 2003. do 2015. godine.

Nikola Hajdin rođen je 4. aprila 1923. u Vrbovskom, Hrvatska. Diplomirao je i doktorirao na Građevinskom fakultetu u Beogradu gde je bio redovni profesor od 1966. godine.

Bio je jedan od vodećih svetskih stručnjaka u oblasti projektovanja mostova i lučnih brana. Njegovi mostovi sa kosim zategama predstavljaju svetsko dostignuće u izgradnji mostova, piše RTS.

Most Slobode u Novom Sadu bio je jedan od njegovih najpoznatijih dela; Foto: Wikipedia

Njegovi najpoznatiji mostovi su oni na reci Visli u gradu Plocku u Poljskoj i Most slobode u Novom Sadu.

Iz velikog opusa tih ostvarenja izdvajaju se Železnički most sa kosim zategama preko reke Save u Beogradu (sa LJ. Jevtovićem, 1979), drumski Most slobode sistema grede sa kosim zategama preko reke Dunava u Novom Sadu (1981); lučna brana Glažnje u Makedoniji (1967) i veliki most sa kosim zategama preko reke Visle u Poljskoj. Bio je na čelu žirija koji je izabrao pobedničko rešenje za Most na Adi u Beogradu.

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1970, a za redovnog 1976. godine. Potpredsednik SANU bio je od 1994. do 2003, a predsednik SANU u tri mandata – od 2003. do 2015. godine.

Nikola Hajdin je bio inostrani član nekoliko akademija – Slovenačke akademije znanosti i umetnosti, Nacionalne akademije Atine, Evropske akademije nauka, umetnosti i literature sa sedištem u Parizu, Evropske akademije nauka i umetnosti sa sedištem u Salcburgu i Evropske akademije nauka u Liježu, kao i član brojnih stručnih udruženja i komiteta. Godine 2000. godine izabran je za počasnog doktora Nacionalnog tehničkog univerziteta Atine.

Doprinos nauci

Akademik Hajdin je dao izuzetno značajan doprinos u naučnoj oblasti koja se odnosi na primenu numeričkih metoda u Teoriji elastičnosti i Teoriji konstrukcija, i na radove iz Teorije tankozidnih nosača.

Naučni opus Nikole Hajdina obuhvata preko 230 radova (od čega je približno polovina objavljena u inostranstvu u najuglednijim časopisima) citiranih preko 300 puta u inostranstvu i više stotina puta u zemlji.

Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada, među kojima su: Oktobarska nagrada Beograda (1959); Oktobarska nagrada Novog Sada (1981); Nagrada AVNOJ-a (1987); Prva nagrada za projekat mosta preko reke Visle u Plocku, Poljska (1996); Orden rada sa zlatnim vencem (1979); Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem (1987) i Plaketa Svetog Đorđa grada Kragujevca (2011), saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

1 komentar

  1. Ana Rakic

    Nazalost, otišao je vrhunski inženjer i stručnjak, koji je do kraja svog života bio aktivan, projektovao i pisao naučne člake iz oblasti gradjevinarstva! Treba naglasiti da je most Slobode, preko Dunava, koje je on projektovao bio u bombardovanju porušen, a akademik Nikola Hajdin ga je nekoliko godina kasnije rekonstruisao, sto je teze nego isprojektovati novi! Most je u funkciji, kao da nije ni bio porušen, koristi saobraćaju i svojom lepotom doprinosi
    atraktivnosti Stranda i uopste priobalja Novog Sada!

Ostavite odgovor

Obavezna polja *