Projekat adaptacije galerije moderne umetnosti; Foto: Relja Ivanić
Domaći i regionalni projekti

Preobražaj Galerije moderne umetnosti u Smederevskoj Palanci

Nakon 30 godina od svog osnivanja, po projektu Aleksandra Gušića, Galerija moderne umetnosti u Smederevskoj Palanci doživela svoj potpuni preobražaj.

Zbog skromnih novčanih sredstava, Galerija moderne umetnosti, koja se nalazi u sklopu Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci, od svog osnivanja 1990. godine do danas, nije ulagala u sam prostor. Ulagalo se samo koliko se moralo i to u tekuća održavanja. Nakon 30 godina od svog osnivanja, sopstvenim sredstvima, Galerija je sprovela potpunu transformaciju svog izlagačkog koncepta.

Način na koji je izlagački kapacitet unapređen i osavremenjen ogleda se u mogućnosti izlaganja dodatnih postavki pomoću pokretnih zidova.

Polazište transformacije Galerije moderne umetnosti bila je želja da se publici i umetnicima pruži jedan dinamičan i uvek svež karakter izlaganja. „Muzeografska praksa danas je postala nezamisliva bez savremene tehnike i sadržaja koji daju mogućnost kustosima da se izražavaju u višedisciplinarnom okruženju“, ističe Stevan Martinović, direktor Muzeja u Smederevskoj Palanci. Promišljenim intervencijama i kroz uvođenje novih arhitektonskih elemenata, izlagački kapacitet galerije unapređen je i osavremenjen u značajnoj meri.

Osnove

Unapređivanje izlagačkog kapaciteta

Način na koji je izlagački kapacitet unapređen i osavremenjen ogleda se u mogućnosti izlaganja dodatnih postavki pomoću pokretnih zidova. „Cilj ove intervencije bio je da izlagački prostor učinimo interaktivnijim i komunikativnijim za potrebe savremene likovne umetnosti. Rezultat je stvaranje inovativnog načina aktiviranja posetilaca i njihovog povezivanja i upoznavanja sa delima savremenog umetničkog stvaralaštva“, ističe za naš portal Alaksandar Gušić, autor projektnog rešenja. Po obliku i nameni, pokretni zidovi vizuelni su događaj u prostoru i skulptura sami za sebe.

Po obliku i nameni, pokretni zidovi vizuelni su događaj u prostoru i skulptura sami za sebe.

Po geometriji, zidovi prate oblik i proporcije postojećeg prostora. „Iskorak je napravljen i u geometriji pokretnih zidova koja se oslanja na oblike i proporcije već postojećeg prostora i samog funkcionisanja prostora, čime je postignuto dodatno jedinstvo forme i funkcije“, dodaje arhitekta Gušić. Pomerljivim zidovima i njihovim međusobnim odnosima unapređeni su atraktivnost prostora, kapacitet izlaganja, stepen promenljivosti i prilagodljivosti.  

Sama intervencija nije zahtevala ni puno novca, ni puno vremena, ali je zahtevala promišljenost i stvaralački potencijal autora.

Zbir malih promena dovode do radikalnih transformacija. Nakon potpunog preobražaja, Galerija moderne umetnosti u Smedrevskoj Palanci postala je jedan od najsavremenijih izlagačkih prostora u zemlji. Sama intervencija nije zahtevala ni puno novca, ni puno vremena, ali je zahtevala promišljenost i stvaralački potencijal autora.

U Srbiji postoji na desetina muzeja i na stotine galerija. Većina njih je u nezdravom stanju. Gubici u posećenosti i ekonomskoj održivosti su značajni. U težnji da svoju delatnost osavremene, preobraze i unaprede, direktori kulturnih institucija mogu slediti ovaj pozitivan primer.

Za potpunu transformaciju nije potrebno puno novca i puno vremena. Za potpunu transformaciju neophodni su inovacija i originalne zamisli arhitekata. Kada je to već tako, zašto im državne i privatne institucije kulture ne bi dale više prostora za kreativno stvaralaštvo u cilju rešavanja postojećih problema?

Faktografija

  • naziv projekta: Adaptacija Izložbenog prostora Galerije moderne umetnosti
  • autor projekta: Aleksandar Gušić – GUSIC ARCHITECTURE
  • investitor: Narodni Muzej u Smederevskoj Palanci
  • godina realizacije: 2019.
  • kvadratura: 55 m2
  • fotografija: Relja Ivanić

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *