Budući izgled Marine Dorćol
Domaći i regionalni projekti, Izdvojeno

Projekat Marina Dorćol: Češko-srpske arhitektonske veze

Marinu Dorćol projektovali su Stanislav Fiala i Jelena Kuzmanović kao organsku oblikovanu arhitekturu za atraktivnu beogradsku lokaciju.

Naslov ovog teksta jednostavno je morao da ponovi naslov jedne odlične stručne monografije – „Češko-srpske arhitektonske veze 1918-1941“, istoričarke umetnosti Tanje Damljanović jer se saradnja arhitekata ovih dveju država, u jednom novom svetlu, ponovo javlja.  Drugačije su društveno-investitorske okolnosti, ali je kvalitet realizacije na gotovo identičnom zavidnom nivou.

Ponovo se prepliću praška i beogradska škola arhitekture, ponovo se u rešenjima uvode inovativni oblikovni pristup i najsavremeniji građevinski materijali, baš kao što su pre stotinu i više godina, naši najznačajniji praški đaci na beogradskoj sceni unosili nesvakidašnje inovacije koje su usvojili od češkog rondokubizma i internacionalne moderne. Udruženim snagama pokreće se nekoliko arhitektonsko-urbanističkih projekata, a najnoviji je Marina Dorćol.

Marina Dorćol

Češko-srpske veze u arhitekturi

Poletne godine početka 20. veka, a zatim i plodonosnog međuratnog perioda, obeležile su razmene znanja i iskustava srpskih (jugoslovenskih) i čeških (čehoslovačkih) arhitekata. Naši su odlazili na školovanje u Prag, a Česi dolazili u Beograd jer su uvideli da je tržište bilo dovoljno veliko i prijateljski raspoloženo prema kolegama iz Zagreba, Sarajeva ili Ljubljane, ali isto tako i prema onima koji su dolazili iz inostranstva, poput Rusa, Čeha, Italijana, Austrijanaca itd.

Svako je pronalazio neku slobodnu nišu i u njenom prostoru stvarao, a posla je bilo puno jer je Kraljevina SHS/Jugoslavija i pored nedaća Prvog svetskog rata, doživljavala pravi bum u izgradnji javnih državnih i privatnih stambeno-poslovnih objekata.

Među prvim srpskim arhitektama, koje su ostvarili kontakt sa Pragom i ČVUT-om (Češkim tehničkim univerzitetom), bio je Momir Korunović. On nažalost studira arhitekturu samo dva semestra (škloska godina 1910/11), ali se u Kraljevinu Srbiju vraća sa neizmernom inspiracijom rondokubizma, koji u mnogome definiše njegov prepoznatljivi arhitektonski pečat.

Astronomska opservatorija, Volgina 7, arhitekta Jan Dubovi; Foto: Belgrade Beat

Dubovi je zajedno sa Zlokovićem, Kojićem i Babićem, bio osnivač Grupe arhitekata modernog pravca.

Drugi velikan moderne arhitekture ne samo Srbije već i regiona, koji je studirao u Pragu, svakako je Nikola Dobrović. On dolazi u Čehoslovačku 1919/1920. godine, nakon studija započetih u Budimpešti, a diplomirao je 1923. godine. U Čehoslovačkoj živi i radi do 1934. godine kada iza sebe ostavlja izvestan broj izvedenih objekata, najviše u duhu moderne, a koje potpisuje u koautorstvu sa nekoliko čehoslovačkih kolega.

Nakon toga se seli u Kraljevinu Jugoslaviju, kada započinje njegov „dubrovački opus“, a najznačajniju ulogu dobija tek nakon Drugog svetskog rata. Tokom međuratnih godina, Dobrović budno prati arhitektonska dešavanja u Kraljevini Jugoslaviji, učestvuje na mnogim državnim konkursima, ali bez većeg uspeha jer su ideje internacionalne moderne i nemačkog ekspresionizma i dalje bile strane državnim poručiocima u Kraljevini.

Bleh i Dubovi

Sa druge strane, Beograd je bio veoma plodno tlo za razvoj čehoslovačkih arhitekata. Najpoznatiji među njima, Matija Bleh (otac i sin), vodili su istoimenu građevinsku kompaniju, koja se najverovatnije bavila i izvođenjem, a kroz čiji arhitektonski biro je prošlo nekolicina talentovanih čehoslovačkih i jugoslovenskih arhitekata i ostavilo važne reference u međuratnom Beogradu.

Jedan od čehoslovačkih arhitekata, koji je bio zaposlen kod svog zemljaka Bleha, bio je i Jan Dubovi. Iako je u Kraljevini Jugoslaviji proveo oko jedne decenije, stvorio je zapaženi opus, najviše u privatnom sektoru, koji je bio daleko otvoreniji za nove ideje moderne arhitekture.

Koliko je arhitekta Dubovi bio značajan za razvoj ovog arhitektonskog pravca govori činjenica da je on 1928. godine, zajedno sa arhitekatama Milanom Zlokovićem, Branislavom Kojićem i Dušanom Babićem, bio osnivač Grupe arhitekata modernog pravca (GAMP), kojoj se kasnije priključuju i druga značajnija imena, poput Dragiše Brašovana.

Aleksandrov koledž, Prag (1931-33), Nikola Dobrović

Savremena umrežavanja

Nakon više decenija, gotovo prekinutih arhitektonskih veza, na pomolu je jedna produktivna češko-srpska saradnja na nizu značajnih projekata, među kojima se izdvaja projekat Marina Dorćol. Već smo pisali o novom investitoru, kompaniji SEBRE, koji je 2019. godine postao novi vlasnik ove prestižne lokacije, pa je sada trenutak da se predstavi novi arhitektonsko-urbanistički projekat, ali i da se kaže nešto o njegovim autorima.

Marinu Dorćol projektovali su češki arhitekta Stanislav Fiala i srpska arhitektica Jelena Kuzmanović u okviru partnerskog biroa Kuzmanović + Fiala. Arhitekta Fiala je domaćoj javnosti postao poznat nakon realizacije luksuznog objekta Residence Puškinova, međutim on je pre tog projekta već stekao mnogobrojna evropska i svetska priznanja, a od nagrada se ističu: „Zgrada godine u Češkoj“, „Nagrada grada Praga za građevinu godine“, dok su njegovi projekti dva puta ulazili u finale nominacija za prestižni gran-pri nagrade „Mis van Der Roe“. O značaju njegovog dela govori činjenica da se našao u „Fejdonovom atlasu savremene svetske arhitekture“.

Stanislav Fiala

Arhitekta Jelena Kuzmanović nema ništa manje blistavu karijeru, u kojoj je upisala Gran-pri 33. Salona arhitekture, Nagradu „Ranko Radović“ za realizovano arhitektonsko delo u Beogradu i nagradu 44. Majske izložbe ULUPUDS-a, a takođe se jedan od njenih projekata našao u finalu nagrade „Mis van Der Roe“. Osvojila je 23 nagrade na konkursima, od kojih 7 prvih nagrada, ali i 6 realizovanih objekata.

Kada udruže znanje i iskustvo ovog arhitektonskog tandema, ali i veliko razumevanje i otvorenost ka novim idejama od strane investitora, uspeh jednostavno mora biti zagarantovan.

Jelena Kuzmanović

Projekat Marine Dorćol

Analizirajući prethodna iskustva na ovoj lokaciji, ali i aktuelna dešavanja na sceni velikih investicionih projekata, autorski tim je predložio jedan potpuno drugačiji i znatno savremeniji predlog, koji nema adekvatnu konkurenciju u drugim arhitektonsko-urbanističkim projektima koji se trenutno realizuju u Beogradu.

U pitanju je sveukupni organski pristup kako po svom arhitekotnsko-urbanističkom modelovanju, tako i po konceptu ekološki uređenog životnog i poslovnog okruženja. Ceo pristup se odlično uklapa u rekonstrukciju termoelektrane „Snaga i svetlost“, u koju će biti preseljen Muzej Nikole Tesle, koji je po svojim idejama ostao upamćen kao vesnik tehničkog i društvenog napretka.

Kompleks je podeljen na dve celine: na priobalnu sa šest kula na dva postamenta i gradsku sa sedam kula na dva postamenta.

Novi investitor je dužan da izvrši revitalizaciju čeličnog portalnog krana i rekonstrukciju crpne stanice, koja će biti zadržana u okviru novog pristanišnog kompleksa. Sa druge strane, državni projekat revitalizacije celokupnog beogradskog priobalja u vidu projekta Linijski park, dodatno je uticao na aktiviranje lokacije Marine Dorćol, njeno urbanističko umrežavanje i povezivanje sa ostatkom grada. Ova sinergija društveno-privatnih aktivnosti, sa akcentom na ekološki pristup u planiranju i izvođenju, može poslužiti kao najznačajniji primer za druge projekte koji se aktiviraju u Beogradu.

Jasna granica privatnog i javnog

Urbanistički projekat Marine Dorćol predviđa otvoreni gradski blok sa slobodnostojećim objektima na zajedničkim postamentima. Duž centralne vodene ose, koja zalazi duboko u blok, sa njene leve i desne strane pozicionirane su kule, dok se u zaleđu bloka formira karakterističan linearni objekat.

Pozicija linearnog objekta podelila je kompleks na dve celine – na priobalnu sa šest kula na dva postamenta i gradsku sa sedam kula na dva postamenta. Ovaj vid stanovanja pruža posebnu pogodnost i jasne granice privatnog i javnog, ali i dobru osunčanost, provetravanje i stvaranje atraktivne vizure svakoj stambenoj jedinici, kao i dovoljnu privatnost stanara, budući da je obala Marine predviđena za javno korišćenje.

Koncept pruža strujanje vazduha i prisustvo osenčenosti tokom toplijih meseci i zaštitu od udara vetra i padavina tokom hladnijih meseci.

Glavna namera arhitekata jeste maksimalno ozelenjavanje prostora, tj. uvođenje parkovskih celina na krovovima postamenata, čime se nadoknađuje zauzetost lokacije i formira peta zelena fasada. Sve ovo je urađeno u skladu sa klimatskim karakteristikama grada Beograda, pa sam koncept pruža strujanje vazduha i prisustvo osenčenosti tokom toplijih meseci i zaštitu od udara vetra i padavina tokom hladnijih meseci. Stanarima zgrada, a najviše najmlađima, biće omogućen boravak na igralištima i parkovima u neposrednoj blizini. Ovakvi mikroambijenti uveliko se grade širom sveta i pravi su inkubator socijalizacije stanara okolnih zgrada.

Humana arhitektura

Posmatrajući arhitekturu objekata, pored prostornih i tehničkih, one donose prekopotrebnu formalno-likovnu inovativnost, koja već skoro dve decenije nedostaje u Beogradu. Razlog tome su nedovoljno razvijena svest domaćih investitora da atraktivnost neke nekretnine nisu samo njena pozicija i pogled već i kvalitetna, vizuelno dopadljiva arhitektura. U slučaju Marine Dorćol, investitor je dao punu podršku arhitektonskom timu i prihvatio njegovo idejno rešenje, koje podrazumeva daleko humaniju, organski oblikovanu arhitekturu koja je od postojeće odskočila za nekoliko koraka.

Fotogalerija

Budući izgled Marine Dorćol
Budući izgled Marine Dorćol
Budući izgled Marine Dorćol
Budući izgled Marine Dorćol
Marina Dorćol
Marina Dorćol

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

1 komentar

  1. miki

    kako jadno izgleda i u 3d prikazu, a mogu samo zamisliti ruglo kad bude napravljeno? sjajan holandski projekat kao i zahin za beko je naravno glatko odbačen! ovaj narod i zemlja su sudbinski osuđeni na večni pežorativn izraz istok i seljanu što se arhitekture tiče! tako jadno!

Ostavite odgovor na miki Odustani od odgovora

Obavezna polja *