Pogrešno protumačen spomenik, koji je koštao 2,5 miliona maraka, sravnjen je sa zemljom; foto: privatna arhiva Slobodana Maldinija
Intervju

Prokleto kamenje s Kosova i Metohije

Kako je projekat Spomen-obeležje u Klini, kojeg je potpisao a kasnije na poziv francuskog ministra kulture izložio arhitekta Slobodana Maldinija, pogrešno protumačen i sravnjen sa zemljom. 

Kažu da vradžbine, crna magija i prokletstvo ne postoje i da je to uvek do osobe koja umisli neko negativno stanje ili situaciju koja joj se događa. Da je to uvek splet nesrećnih okolnosti, zbog kojih neko trenutno ili dugoročno ispašta. Nakon čitanja ovog teksta, prosudite i sami da li je sujeverje opravdano, to jest, da li je kamenje iskopano za potrebu izgradnje jednog spomenika, zaista donelo zlu sudbinu samom autoru, ali i njegovom okruženju, političarima i svim onima koji su imali nekakve veze s tim spomenikom ili kamenjem od kojeg je on bio izgrađen.

Naša priča započinje početkom 80-ih godina 20. veka, u stanu arhitekte Bogdana Bogdanovića, jednog od naših najznačajnijih arhitekata. Uveliko ostvaren kao autor mnogobrojnih spomeničkih kompleksa širom Socijalističke Jugoslavije, Bogdanović se tih godina nešto više okrenuo politici, postavši i prvi arhitekta gradonačelnik Beograda.

Na poziv francuskog ministra kulture Žaka Langa, Maldini izlaže na Pariskom bijenalu projekte svog spomenika u Klini

Slobodan Maldini, autor srušenog Spomen-obeležje u Klini

U to vreme, jedan od njegovih talentovanijih učenika bio je arhitekta Slobodan Maldini, kome je Bogdanović predložio da umesto njega projektuje tri spomen-obeležja na Kosovu i Metohiji – u Klini, Kačaniku i Istoku. To sudbonosno veče, Bogdanović je pozvao političara Ivana Stambolića i predložio mu Maldinija, kao talentovanog učenika i kolegu, koji bi mogao da projektuje zanimljive spomenike na KiM. Stambolić pristaje i ubrzo Maldini dobija posao, koji je 1985. godine bio u procesu dovršetka. Iste godine, na poziv francuskog ministra kulture Žaka Langa, Maldini izlaže na Pariskom bijenalu projekte svog spomenika u Klini.

„Spomenik, čija je izgradnja koštala 2,5 miliona maraka, sastojao se od tri segmenta, kružne, kvadratne i trougaone osnove, koji predstavljaju tri osnova geometrijska oblika. Iz kružne osnove izvučena je sedmostepena Vavilonska kula, iznutra šuplja, namenjena prostoru gradske galerije. Iz kvadratne osnove bazena sa vodom izvučene su četiri izdužene piramide, to jest, piramidalni vrhovi obeliska poreklom iz drevnog Egipta.“  – kaže za naš portal Slobodan Maldini i dodaje da je „iz trougaone osnove izvukao zidove kuće, bez krova, s pogledom na otvoreno nebo, gde je nebeski svod natkrivao prostor, sa jednim vratima, čiji ulaz zaprečuje jedan stub, simbolički braneći jednostavan ulaz svakome u ovaj prostor.“ Autor je tražio da bude izgrađen od lokalnog kamena, tamnog granita iz majdana u selu Drsniku, a da ga zidaju srpski i albanski građevinci i radnici. Međutim, ovu simboliku nisu razumeli neki političari iz Beograda…

Crtež Spomen-obeležja na u Klini, foto: privatna arhiva Slobodana Maldinija

Pogrešno tumačenje

Ubrzo po povratku iz Pariza, gde je svoje delo izložio rame uz rame sa svetskim arhitektama, poput Alda Rosija, Tadao Anda, Maria Bote, Renca Pjana, Frenka O. Gerija, Aldo Van Ajka, Normana Fostera i ostalih, biva priveden od strane policije na ispitivanje. Tema ispitivanja bio je upravo proslavljeni spomenik Klini, koji je zasmetao jednom drugom političaru – Slobodanu Miloševiću. Tih godina je na KiM sve bilo usijano od srpsko-albanskih sukoba, a ključni momenti dogodili su se 1987. godine, neposredno pred govor na mitingu u Kosovu Polju. kada Milošević izgovara istorijsku rečenicu – „Niko ne sme da vas bije!“. U ovakvoj situaciji, Milošević je želeo da ima u svakom pogledu čistu političku situaciju i sve ono što nije aludiralo na jugoslovenski ili srpski identitet nije bilo poželjno na KiM.

Tako je i Maldinijev spomenički kompleks potpuno drugačije protumačen. Kako kaže Slobodan Maldini za naš portal „sedmostepena kula je protumačena kao „sedma republika“, to jest, davanje legitimiteta AP KiM za status ravnopravne republike. Uz to, kula je označena kao simbolična džamija. Četiri piramidalne strukture su protumačene kao četiri prsta kojim se krste Albanci katolici, a njena forma je povezana sa katedralom. Trouglasta prostorija je označena kao „srpska kuća“, jer nema krova, što aludira da na KiM za Srbe nema budućnosti, a vrata koja su zaprečena ukazuju da će Srbima biti sprečen povratak u svoje kuće na KiM“. Maldini je, doživevši šok, jedino mogao da porekne sve ove optužbe.

Sedmostepena kula je protumačena kao „sedma republika“, a kula je označena kao simbolična džamija.

Po povratku iz policije čuo se sa Bogdanovićem i požalio na slučaj koji mu se odgodio. Bogdanović je istog trenutka pozvao Ivana Stambolića i zamolio ga razgovara sa Slobodanom Miloševićem i razuveri ga da spomenik nema nikakve veze sa bilo kakvim zakulisnim, antisrpskim idejama. Stambolić se nakon par dana javio i rekao da ništa nije uspeo da učini jer Milošević odbija bilo kakvu sugestiju. Nakon toga je i sam Bogdanović napisao pismo Miloševiću, ali ni to nije imalo nikakvog uticaja.

Izvod iz novina; foto: privatna arhiva Slobodana Maldinija

Ovo je bila samo jedna kap u moru, koja je ubrzo naterala Stambolića i Bogdanovića da se distanciraju od Miloševića, a kasnije da uđu i u otvoreni sukob sa njim. Milošević se nije obazirao na njihove kritike jer je ubrzo došao trenutak njegovog trijumfa. Postaje predsednik Republike Srbije, a iste 1989. godine, održao je istorijski govor na Gazimestanu, kada je obeleženo šest vekova Kosovske bitke. Epilog ovih političkih događaja bilo je rušenje spomenika 1991. godine, uz novinsko obrazloženje da je u Klini srušen spomenik Velikoj Albaniji, a da je tvorac tog fašističkog spomenika arhitekta Slobodan Maldini. Na mestu Maldinijevog spomeničkog kompleksa je potom podignuta jedna kula, za koju se pouzdano ne zna koja je bila njena simbolika, a kasnije je i ona uklonjena da bi tu bila postavljena statua Mujetu Krasnićiju, pripadniku UČK.

Baksuzno kamenje

Što se tiče kamenja od kojeg je spomenik bio izgrađen, ono je takođe dobilo svoj baksuzni epilog. Naredne godine, veći deo kamenja je sakupljen i odnet na gradilište u selo Petrič, koje se nalazi u blizini Kline, na putu Priština-Peć. Tu je iskorišćeno za zidanje zadužbinske crkve, čiju izgradnju je finansirala porodica Karić. Omanja, skladno izvedena crkva Sv. Trojice, krstaste osnove, sa kupolom na ukrsnici, osvećena je iste godine.  Međutim, splet političkih okolnosti joj nije dozvolio duži vek postojanja. Već 1999. godine, nakon dvogodišnjih sukoba sa UČK i NATO intervencije, crkva biva uništena od strane Albanaca.

Crkva Sv. Trojice u selu Petrič, napravljena od istog kamena, a srušena 1999. godine, foto: privatna arhiva Slobodana Maldinija

Slučajnost ili nesrećne okolnosti?

Prokletstvo tamnog granita je ovde okončalo svoj put. Kao da kamenje jednostavno nije želelo da bude ugrađeno ni u jednu građevinu. Ovo je objašnjenje ako verujete da ne postoje slučajnosti, a za druge je ovo neverovatan primer epiloga nesrećnih političkih okolnosti.

Što se tiče Slobodana Maldinija, njegova karijera, koja je tada već kretala uzlaznom putanjom, bila je surovo prekinuta. I druga dva spomenika nisu doživela ništa bolju sudbinu, a on sam je bio označen kao politički nepodoban, što ga je u narednim, politički nestabilnim godinama, potpuno isključilo iz javnog života i aktivnog arhitektonskog delovanja.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *