Otkriven način da se pleksiglas gotovo u potpunosti reciklira
Naučnici sa ETH Cirih razvili su efikasnu metodu potpune razgradnje akrilnog stakla, otvarajući vrata ka njegovoj kružnoj upotrebi u arhitekturi i dizajnu enterijera.
Pleksiglas, poznat i kao akrilno staklo ili polimetil-metakrilat (PMMA), već decenijama je jedan od omiljenih materijala u arhitekturi i dizajnu enterijera zbog svoje visoke transparentnosti, lakoće obrade, otpornosti na udarce i atraktivnog izgleda. Njegova široka primena obuhvata izradu nameštaja, dekorativnih elemenata, a ponekad i svetlosnih okana i pregrada.
Ipak, uprkos svim prednostima, do sada je jedan od najvećih izazova bila njegova ograničena reciklaža, što je otežavalo postizanje održivosti u građevinarstvu i dizajnu. Međutim, nedavno istraživanje naučnika sa ETH Cirih najavljuje potpuno revoluciju u ovom polju.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Istraživanje predvođeno profesorom Athanasiosom Typasom i njegovim doktorandom Philippom Schaffnerom, donelo je značajan napredak na polju reciklaže pleksiglasa. Tim hemičara razvio je inovativnu metodu koja omogućava gotovo potpunu razgradnju pleksiglasa na njegove osnovne gradivne jedinice – monomere.
Proces koji je tim sproveo uključuje dodavanje rastvarača diklorobenzena u pleksiglas koji je prethodno iseckan, a zatim se mešavina zagreva na temperaturi između 90 i 150 ºC, pa izlaže ultraviolentnom svetlu. Ovo svetlo pomaže da se hlorni radikal odvoji od rastvarača, što pokreće potpuni raspad polimernog lanca.
Nakon ovog postupka, svi oslobođeni monomeri se zatim mogu pročistiti pomoću „jednostavnih destilacionih procesa“, te se kao krajnji elementi dobijaju blokovi vrhunskog kvaliteta koji se dalje koriste za proizvodnju novog pleksiglasa, objasnili su iz naučnog tima.
Manja potrošnja energije za reciklažu
Proces se odvija na relativno niskoj temperaturi, između 90 i 150 stepeni Celzijusa, što značajno smanjuje potrebnu energiju u poređenju sa tradicionalnim metodama reciklaže koje zahtevaju visoke temperature. Što je najbitnije, čak i kada su u pleksiglasu koji se reciklira prisutni i aditivi, procesom se i dalje postiže uspešnost recikliranja od 94 do 98%, što ga čini pogodnim i za šareni pleksiglas kakav se često koristi u enterijerima ili raznim „uradi sam” projektima.
Štednja resursa
Umesto da završava kao otpad na deponijama, zahvaljujući ovom istaživanju pleksiglas bi mogao biti potpuno obnovljen i ponovo vraćen u proizvodni ciklus bez gubitka kvaliteta. To ne samo da smanjuje količinu otpada već i štedi resurse potrebne za proizvodnju novog materijala.
Ova inovacija otvara vrata kružnoj ekonomiji, smanjuje ekološki otisak građevinske industrije i pruža arhitektama i dizajnerima veću slobodu u korišćenju pleksiglasa, saznanjem da njihov odabir materijala može biti održiv na dugi rok.
