Foto: Marco D’Elia / ETH Zurich
Materijali

Ovaj polimerni premaz efikasno štiti od korozije, a poseduje i sposobnost samoregeneracije

Korozija će neminovno uticati na gotovo svaku izgrađenu konstrukciju, a ovaj materijal ne samo da to sprečava već čak i naglašava prsline kako se one formiraju.

Inženjeri sa univerziteta ETH u Cirihu opet briljiraju! Sada su razvili svestrani novi materijal koji bi, s obzirom na svoje dosta intrigantne karakteristike, trebalo da pomogne u borbi protiv korozije na zgradama, mostovima, vozilima i svemu ostalome što čovek pravi.

Polimerni premaz koji su švajcarski naučnici proizveli ne samo da štiti od korozije, već naglašava prsline kako se one formiraju, automatski popravlja oštećenja na sebi i može se reciklirati na kraju svog životnog veka.

Zvuči neverovatno da bi bilo istinito?

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Naslovna strana doktorske disertacije Andreasa Brändlea sa ETH u Cirihu; Ilustracija: ETH Zurich (Andreas Brändle)

Eksperiment ubrzanog starenja

Novi materijal, nazvan Poly(phenylene methylene), ili skraćeno PPM, moguće je raspršiti na željenu površinu gde se on dalje očvrsne u formi polimernog premaza.

Da bi adekvatno testirali kolika je premaz zaista prepreka koroziji, članovi istraživačkog tima su sproveli eksperiment ubrzanog starenja gde su uzorci legure aluminijuma bili izloženi slanom rastvoru u jednom delu sa, a u drugom bez PPM premaza.

Nakon sprovedenog eksperimenta jasno je pokazano da metali obloženi slojevima PPM-a debljine 30 i 50 mikrometara nisu pokazali značajne tragove korozije, nakon mnogobrojnih ciklusa ubrzanog starenja, navode istraživači sa ETH u svom radu za Polymers.

PPM je moguće raspršiti na željenu površinu gde se on dalje očvrsne u formi polimernog premaza; Ilustracija: ETH Zurich (Andreas Brändle)

Kada je tim pravio ogrebotine na premazu, a zatim ga izložio rastvoru, pokazalo se da materijal samostalno brzo „izvrši popravku“.

Materijal PPM je pokazao i sposobnost samoreparacije. Kada je tim namerno pravio ogrebotine na premazu, a zatim ga izložio rastvoru, pokazalo se da materijal samostalno brzo „izvrši popravku“.

Ovaj proces se dešava jer rastvor reaguje u dodiru sa aluminijumom koji se nalazi ispod premaza, što uzrokuje zagrevanje, te se polimer topi tek toliko da ponovo prekrije pukotinu.

Kad se otvor popuni, ne postoji više kontakt između rastvora i aluminijuma, proces se završava i premaz se ponovo hladi, te se stvrdne.

Testiranje sposobnosti samoizlečenja

UV svetlom protiv teško uočivih pukotina

Polimer takođe ima sposobnost i da daje upozorenje ukoliko je nastalo oštećenje za čiju sanaciju je potrebna ljudska intervencija.

Naime, PPM postaje fluoroscentan pod UV svetlom, ali ne ukoliko je oštećen, što predstavlja jasan i jednostavan način za kontrolu prslina koje bi inače bilo teško uočiti.

PPM ukazuje i na teško uočljive pukotine; Ilustracija: ETH Zurich (Andreas Brändle)

Naučnici su ga uklonili sa površine koju je štitio i reciklirali uz samo 5% gubitka materijala i bez opadanja performansi.

Čak i na kraju svog životnog veka ovaj materijal je koristan, jer se može reciklirati i ponovo naneti na novu površinu. Nasuprot njemu, mnogobrojni drugi polimeri se bacaju na deponiju ili spaljuju.

U sprovedenom testiranju naučnici su ga uklonili sa površine koju je štitio i reciklirali uz samo 5% gubitka materijala i bez degradacije performansi, čak ni nakon pet ciklusa ponovne upotrebe.

Materijal je trenutno u fazi patentiranja a istraživači nastavljaju da traže način za dodatno poboljšanje formule.

Izabrali smo za vas...

Postani deo Gradnja zajednice

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Srodni tekstovi

Ostavite odgovor

Obavezna polja *