Olimpijska decentralizacija u Riju sprovodi se u nadi za neko buduće istorijsko spajanje severa i juga, siromašnih i bogatih – kaže arhitekta Nikola Carević, profesor na PUCRS u Brazilu.

Cidade maravilhosa iliti Grad čudo je pre izvesnog vremena proslavio svoj 500. rođendan a danas, tačnije sledećeg meseca biće prestonica sveta u sportu i viteškom dizanju društvene svesti oličene u Olimpijskim igrama.

Grad predstavlja pravi urbano-topografski biser. Mnogobrojna brda zaustavila su modernog urbanistu koji je navikao da gradi samo na ravnom, a izolovanost svakog kvarta ponaosob sačuvala je i uobličila specifični urbani karakter različitih delova grada Zadržana je karakteristična tropska atmosfera urbanog raja koji je tako drugačiji od bilo kog poznatog evropskog.

Sam centar grada nije odoleo popularnoj urbanoj “modernizaciji” XX veka, odnosno, nagomilavanju visokih zgrada bez ikakvog reda i međurelacija.

– ističe prof. dr. Nikola Carević.

I upravo iz svoje prirode Rio crpi svu pozitivnu urbanu energiju karakterističnih ogromnih dinamičnih kvartova Botafoga, Flamenga, Lape, Santa Tereze, Kopakabane, Ipaneme i Leblona ispresecanih monumentalnim okruglim bazaltnim stenama i velikim zelenim lijanama koje se slivaju niz vertikalne bronzane litice dajući gradu neponovljivi šarm.

Ipak, sam centar grada nije odoleo popularnoj urbanoj “modernizaciji” XX veka – nagomilavanje visokih zgrada bez ikakvog reda i međurelacija. Pa ipak, Olimpijske igre iskorišćene su kako bi se konačno, posle više decenija modernih urbanih zabluda saobraćajne revolucije, centar grada konačno oslobodio saobraćajnih stega i izašao na okean, tačnije prelepi zaliv Guanabaru prepuštajući se pešacima i putnicima namernicima.

04a_Pprojekat PORTO MARAVILHA 02
Projekat Porto Maravilha

U okviru projekta Porto Maravilha (Čudesna luka) srušeni su veliki vijadukti, obnovljena je obala, napravljeni su trgovi, pešačke zone, uvedeni tramvaji, rekonstruisani su i konvertovani stari lučki dokovi, skladišta i ozelenjen je i međuprostor između velikih sivih zgrada i plavetnila mora.

04b_Projekat PORTO MARAVILHA 01
Projekat Porto Maravilha

Dakle, na pomolu je nova urbana integracija i socijalna revolucija u duhu olimpizma ali mi u stvari nismo ni svesni koliko je Rio de Žaneiro socijalno i urbano podeljen grad između nepreglednih haotičnih favela i strujom ograđenih mermernih višespratnica bogatih. Ovu tako tipičnu i problematičnu karakteristiku ovog osmomilionskog metropolisa upotpunjuje njegova topografija deleći grad na veći siromašni (severni) i manji bogati (južni) deo.

mapa-spajanje-rio

Ova podela je „prirodna“ jer je društveno prihvaćena preko postojanja prirodnog nacionalnog parka Tijuca, planinskog lanca po sredini grada sa koga nam širokogrudo čuveni Isus (Cristo redentor) širi ruke pozivajući ljude na veru u bolje sutra. Ko zna, možda su baš ove Olimpijske igre početak nečeg novog, lepšeg i iskrenijeg u moru nasilja i urbano moralne prljavštine savremenog latinoameričkog pseudo-društva ogrezlog u kriminal, korupciju i rasne i klasne podele?

Možda su baš ove Olimpijske igre početak nečeg novog, lepšeg i iskrenijeg u moru nasilja i urbano moralne prljavštine…

Malo ko zna da se olimpijska decentralizacija u Riju sprovodi na neki svoj način u nadi da će se različiti delovi grada, različite društvene kaste i različiti interesi zadovoljiti kroz ovaj veoma skup koncept socijalne pravednosti. Pa tako imamo reakcije u četiri različita dela grada od kojih su dva glavna malo poznati stručnoj javnosti – siromašni Deodouro na severozapadu i bogata Barra da Tijuca na juguzapadu, koja ujedno predstavlja i glavni olimpijski kompleks s najskupljim instalacijama orijentisanih prema okeanu.

mapa-spajanje-rio-2

Ovo su dva još uvek nova dela grada, nenaseljena i društveno socijalno neoformljena. To su delovi grada koji će se tek razvijati i od kojih se očekuju promene svih vrsta a samim tim i neko buduće istorijsko spajanje severa i juga, siromašnih i bogatih.

Nama ostaje da vidimo da li su ovi koncepti decentralizacije u stvari početak neke nove socijalne centralizacije i stvaranja urbanih džepova s ciljem formiranja prostora oko kojih će se skupljati na jednoj strani bogati, a na drugoj siromašni ili će se utopijsko socijalno mešanje desiti planskim urbanim delovanjem kako bi Rio ponovo postao grad svih i za sve, baš kao što i jeste i čemu nas uči olimpijski duh klasičnog sveta.

tekst: dr. arh. Nikola Carević,  profesor na PUCRS – Pontifícia Universidade Católica do Rio Grande do Sul; foto: Nikola Carević, Freeimages (Bruno Leivas)