Parno kupatilo „Arkade“ je bilo projekat poznatog srpskog arhitekte Gojka Todića; Foto: www.vidiarandjelovac.com (privatna kolekcija Vladimira Jovanovića iz Venčana)
Aktuelno, Izdvojeno

Srušen simbol grada: Parno kupatilo u Aranđelovcu otišlo u istoriju

Iako zaštićeno zdanje istorijske vrednosti godinama nije bilo u reprezentativnom stanju, nikome nije padalo na pamet da ga ruši – sve do sada.

Svakako, jedan od simbola uz, naravno, Staro zdanje, o kome smo već pisali kao o jednom o pet dvoraca Centralne Srbije koje moramo sačuvati, ali nikako da sačuvamo makar jedan od njih.

Naprotiv, voljom investitora i malo je već teško reći, nemarom vlasti, jedan po jedan objekat neprocenjive arhitektonske vrednosti za istoriju i kulturu Srbije se devastira.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Hotel na mestu zaštićene zgrade

Nije problem u tome što je investitor Bukovička banja Stublina d.o.o. Aranđelovac poželeo da sagradi hotel od sedam spratova u sasvim modernom stilu, i zgrada koju možemo videti kao render sasvim je lepo rešenje sa stanovišta arhitekture i da nije planirana da nastane baš na mestu zaštićene zgrade istorijske vrednosti, mi bismo je pohvalili na ovom sajtu.

Zapravo, mi to već jesmo pohvalili na ovom sajtu, i to kao projekat nadogradnje Hotela Šumadija koji je sačinio Atelje AL, ahitektonski studio iz Vrnjačke Banje, bio je sjajan. Ali onda je došlo do – rušenja! Što je celu javnost u Srbiji dovelo do usijanja i dovelo do pitanja – da li će se ispoštovati projekat koji smo hvalili ili će doći do devastacije?

Novi hotel „Šumadija“ u Aranđelovcu; Rendering: Atelje AL

Za kupanje isključivo mineralna voda

Parno kupatilo „Arkade“ je bilo projekat poznatog srpskog arhitekte Gojka Todića, koji je zbog svojih brojnih angažmana za državu bio nazivan i „dvorskim arhitektom Kraljevine Jugoslavije“. Zdanje koje je on projektovao u stilu kasnog art-dekoa izgrađeno je u periodu 1938–1939. godine, a radove na izgradnji izvršilo je građevinsko preduzeće inženjera Stanojla Badera.

Otvoreno kupatilo “Arkade” sa pridruženim otvorenim bazenom je radilo samo u vreme banjske (letnje) sezone, a za kupanje se koristila isključivo mineralna voda sa termalnog izvora. Sam je bazen bio popločan plavim pločicama, a unutar zdanja su bile privatne radnje, kao što su frizeri, manikiri, pedikiri, kozmetičari itd, sve kompatibilno sa kupatilom.

“Arkade” su bile zaštićene od strane više država-sukcesora, a prvi put je zaštita utvrđena 1989. godine u vreme SFR Jugoslavije.

Pored bazena nalazio se objekat sa stotinu kabina za presvlačenje, restoranom, prostorijama sa tuševima. Ulaz su krasile arkade od belog, venčačkog mermera, kako navodi Pretraživač kulturnog nasleđa Republike Srbije, i dodaje da je „Plaža“, kako su posetioci nazivali prostor oko bazena, bila pokrivena drvenim letvicama (podnožnicima), a tu je bilo i dvadeset drvenih kreveta i dvadeset ligeštula, suncobrani sa metalnim postoljem, pletene fotelje i stolovi, niklovane pepeljare i dr.

“Arkade” su bile zaštićene od strane više država-sukcesora, a prvi put je zaštita utvrđena 1989. godine u vreme SFR Jugoslavije, prilikom donošenja Odluke o proglašenju parka Bukovičke Banje – Aranđelovac za kulturno dobro, što se da videti in a zvaničnoj mapi, da bi sve ostale države posle toga nastavljale sa zaštitom. Iako samo zdanje godinama, uprkos tome što je bilo simbol grada, nije bilo u reprezentativnom stanju, nikome nije padalo napamet da ga ruši, sve do sada.

Prostorni plan zaštite Bukovičke Banje

Rušenje pre isteka javnog uvida

Da sve nije po propisima čak ni formalne prirode, a ne po moralnim ili estetskim načelima, vidi se i po tome da je investitor bio u obavezi da uz potvrdu prijave radova i uz građevinsku dozvolu dostavi i Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, a ona je tek na javnom uvidu koji traje do 10. oktobra 2022, što znači da je rušenje počelo i završeno pre isteka javnog uvida!

Izgleda da će se graditi nešto sasvim drugo od onoga što smo najavili pre svega mesec dana. Oglasilo se i Ministarstvo kulture i informisanja i njihovu izjavu prenosimo u celini:

„Stručne službe nadležnog zavoda, u propisanim merama tehničke zaštite, predvidele su rekonstrukciju otvorenog kupatila, sa dogradnjom i nadgradnjom istog – modernim svedenim strukturnim elementima, uz propisanu obavezu očuvanja dela sa ‘Arkadama’, koje se moraju sačuvati u autentičnom obliku“, kaže se u saopštenju MKI.

Stručne službe predvidele su rekonstrukciju otvorenog kupatila sa dogradnjom i nadgradnjom, uz propisanu obavezu očuvanja dela sa „Arkadama“.

„U slučaju da investitor tokom izvođenja projekta odstupi od propisanih uslova, Zavod je dužan da obavesti nadležnu građevinsku inspekciju i donose rešenje o obustavi radova“ – kaže MKI u nastavku saopštenja, ali ne vidimo kako će se, osim građenjem potpune replike, objekat vratiti u staro/pređašnje stanje. Planeri su naveli da će se arkade zadržati kao “kulise”, ali čini se da se to ili neće desiti ili da će doslovno biti napravljene – nove, kao u slučaju “Komunalne banke” u Novom Sadu

Ostaje nam gorak ukus u ustima i pitanje kako mislimo da postanemo iole značajna tačka na turističkoj mapi sveta, ako uništavamo sve zbog čega bi neko došao u neko mesto da ga poseti. Dok druge zemlje ljubomorno čuvaju i renoviraju svoje nasleđe (Poljska je izuzetan primer minuciozne rekonstrukcije svega uništenog 1939-1945, recimo), mi ga, iako ga imamo mnogo manje, nemilice rušimo. No, možemo sačekati i kraj gradnje novog hotela, da vidimo da li su makar “kulise” ostale. Da bismo doneli krajnji sud.

Izabrali smo za vas...

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

2 komentara

  1. Dragan

    Sledeće za rušenj je Staro zdanje, a potom na mesto parka napraviti luna park i tržni centar….

    1. Zikica Milosevic

      Ne bi me nista cudilo, s obzirom kakav je odnos prema istoriji u ovoj zemlji.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *