Kosntrukcija saklenika se uglavnom izvodi od toplo cinkovanog čelika ili aluminijuma Foto: Gradnja.rs
Građevinarstvo, Izdvojeno

Staklenik: kako odabrati i koliko košta ukras za dvorišta od čelika i stakla

Pored toga što služe za gajenje povrća i uzgajanje cveća, ove staklene konstrukcije pružaju neodoljiv šarm svakom dvorištu. 

Najčešći razlog zbog koga se ljudi odlučuju za kupovinu malih staklenika u Srbiji jeste gajenje povrća. Pored toga on se može koristiti i za prezimljavanje citrusa i ostalih tropskih i suptropskih biljaka, kao i za gajenje rasada u ranim prolećnim mesecima. Staklenici takođe znatno olakšavaju uzgajanje cveća, kaktusa i sukulenata dok su za neke biljne vrste i neophodni.

Pored gajenja biljaka, u severnoj Evropi ovakvi objekti se često koriste kao zimske bašte za sedenje i uživanje u zimskim mesecima.

Međutim, ono zbog čega se staklenici takođe kupuju jeste i njihov neodoljiv šarm pa je kao takav upečatljiv ukras svakog dvorišta.

Staklenik sa kliznim vratima i krovnim prozorima brenda Vitavia, foto: Gradnja.rs

Staklenik vs plastenik

Za razliku od plastenika, staklenike odlikuju jače konstrukcije koje moraju nositi staklo koje je znatno teže od polikarbonata ili folije koje se koristi za pokrivanje plastenika. Staklenici često zahtevaju izradu betonske osnove (temelja) na koji će biti postavljeni, kaže naš sagovornik Dušan Tomić iz firme Sporos.

Za razliku od polikarbonata, staklo nema ograničen vek trajanja i sa godinama ne menja fizičke osobine što garantuje identičnu propustljivost svetla nakon 30 i više godina. Staklo propušta veći deo spektra sunčeve svetlosti u odnosu na objekte pokrivene plastikom. Zbog toga je i ukus kao i nutritivna vrednost gajenih biljaka znatno veća ako se gaji u stakleniku.

Staklo propušta veći deo spektra sunčeve svetlosti u odnosu na objekte pokrivene plastikom.

Plastenik pokriven polikarbonatom sa druge strane je pogodniji za grejanje zbog boljih termoizolacionih osobina pokrivke. Često ne zahteva temelje, lakši je za transport i montažu. Tehnologija proizvodnje polikarbonata (leksana) poslednjih godina je znatno uznapredovala pa je očekivani vek trajanja ovih materijala i preko deset godina.

Dimenzije staklenika i tip stakla

Najčešće dimenzije hobi staklenika su 3 x 6m (18m2). Visina mora biti preko 2 metra kako bi se moglo raditi u uspravnom položaju. Takođe, dosta biljaka (npr. paradajz) može bez problema dostići ovu visinu u zaštićenom prostoru.

Iskustvo pokazuje da se broj gajenih biljaka nakon kupovine staklenika brzo povećava i da staklenik u kratkom vremenskom periodu postaje premalen. Pored toga veći objekti imaju viši toplotni kapacitet što povećava efekat staklene bašte (brže zagrevanje, sporije hlađenje). Ukoliko u vrtu ima dovoljno prostora i ukoliko postoje finansijske mogućnosti, bolje se opredeliti za veći staklenik.

Kako ističe Dušan Tomić, za naše vremenske uslove savetujemo da se staklenik pokrije reljefnim staklom koje propušta difuzno svetlo u staklenik i na taj način sprečava “spaljivanje” biljnog tkiva pri jačem sunčevom zračenju. Ukoliko koristimo ovo staklo nije potrebno zasenjivati objekat u toku leta.

Ipak, iz pre svega estetskih razloga, ljudi se često odlučuju za obično bistro staklo. Na ovakve objekte se mora tokom letnjih meseci staviti mreža za zasenu. Sva stakla mogu biti kaljena što znatno povećava otpornost na udarce i mehanička oštećenja.

Boju konstrukcije staklenika uglavnom se može birati iz boja RAL spektra. Foto: Staklenici SPOROS

Konstrukcija staklenika

Konstrukcija staklenika se najčešće radi od toplo cinkovanog čelika i aluminijuma. Prilikom kupovine staklenika treba se raspitati o maksimalnim opterećenjima koje konstrukcija može izdržati. Ukoliko je staklenik na poziciji koja je izložena jakim vetrovima ili velikoj količini snežnih padavina, moramo biti sigurno da će bez problema sve to podneti.

Kod objekata manjih dimenzija rastojanje između svodova obično ne prelazi 75cm, a najčešće su postavljeni na rastojanjima od po pola metra, kaže naš sagovornik.

Temeljenje staklenika

Kao i kod izgradnje stambenih objekata, i kod staklenika temelj mora obezbediti statičku sigurnost objekta. On na sebe mora preuzeti sve aktivne sile kao što su sopstvena težina, težina mogućih snežnih padavina, podpritisak i pritisak nastao delovanjem vetra pa sa jedne strane treba osigurati staklenik od propadanja u zemlju, a sa druge od podizanja od tla.

Pored betonske osnove, kod staklenika manjih dimenzija mogu se koristiti i čelični ili aluminijumski okviri usidreni u zemlju kao i okviri od drvenih greda. Ipak, najbolje su se pokazali dobro armirani temelji od betona, kaže Dušan Tomić iz firme Sporos.

Prilikom izrade osnove treba predvideti ulaz instalacija za struju i vodu.

Police su praktično rešenje za gajenje saksijskog bilja u stakleniku. Foto: Staklenici SPOROS

Grejanje staklenika

Ako želite da biljke uspevaju van sezone, staklenik je preko zime potrebno grejati.

Najčešći načini grejanja staklenika su:

  • grejanje toplom vodom

Toplom vodom možemo grejati prostor ili zemlju u objektu. Staklenici u blizini kuće se mogu priključiti na njeno centralno grejanje. Postoje i staklenici koji su naslonjeni na kuću ili drugi objekat i oni su znatno ekonomičniji za grejanje od samostojećih staklenika, a i priključivanje na postojeći sistem grejanja iz kuće je znatno lakši.

  • grejanje uljnim pećima ili plinom

Kod ovih sistema jako je bitno da se gasovi nastali sagorevanjem odvode van staklenika kroz cev dimnjaka, ali da se gubici toplote smanje na minimum. Za razliku od sistema grejanja sa toplom vodom, kod kojih je toplota kroz cevi ravnomerno raspoređena po celom objektu, zagrevanje staklenika pećima podrazumeva izlaz toplote na jednom mestu. Za bolju raspodelu toplote preporučuje se ugradnja ventilatora. Ulje i plin moraju biti propisno skladišteni i moraju se ispuniti sve bezbedonosne mere.

  • grejanje električnom energijom

Ovi sistemi su jednostavni za montažu i demontažu i vrlo praktični. Najveći problem je visoka cena električne energije i preporučuju se samo za objekte manjih dimenzija. Kao i kod sistema grejanja sa toplom vodom možemo zagrevati prostor, a možemo grejati i tlo u stakleniku.

Staklenik može biti sa prozirnim ili sa reljefnim staklom. Foto: Staklenici SPOROS

Prozori se po pravilu smeštaju na najvišem delu staklenika zbog strujanja vazduha.

Da bi biljke dobro napredovale i ostvarile svoj pun potencijal, moramo osigurati dobru provetrenost naše staklene bašte. Pored opasnosti od previsokih temperature koje mogu uništiti gajene kulture, nedovoljna razmena gasova izmedju staklenika i spoljne okoline je još jedan od problema sa kojim se možemo sresti ukoliko ne obratimo pažnju na ovo pitanje.

Iz ovog razloga staklenici moraju imati dovoljan broj prozora. Topli vazduh je lakši od hladnijeg i struji prema vrhu objekta tako da su prozori po pravilu smešteni na najvišem delu staklenika. Staklenici manjih dimenzija generalno ne zahtevaju ugradnju dodatnih sistema za provetravanje (ventilatora).

Kačenje saksija

Prilikom kačenja saksija i žardinjera na svodove mora se voditi računa da se oni ne preopterete, kao i da se težina ravnomerno rasporedi. Treba izbegavati kačenje teških saksija, kao i opterećivanje samo jedne strane staklenika. Dodavanje polica na bočne stranice će znatno olakšati gajenje biljaka u saksijama.

Dodatna oprema za staklenike

U zavisnosti od namene naš staklenik možemo dodatno opremiti kako bi iskoristili njegov pun potencijal. Otvaranje prozora, zalivanje i grejanje mogu biti automatizovani što isključuje mogućnost grešaka koje mogu biti fatalne za biljke.

Postavljanje oluka na staklenik nam omogućava sakupljanje kišnice koju možemo kasnije koristiti za zalivanje. Broj prozora se takođe može korigovati i na taj naćin povećati ili smanjiti provetrenost objekta.

Pored funkcionalnih modifikacija možemo se odlučiti i za neke koje će promeniti izgled naše staklene bašte (plastifikacija profila bojama iz RAL spektra i dodavanje dekorativnog slemena).

Postavljanje oluka na staklenik nam omogućava sakupljanje kišnice koju možemo kasnije koristiti za zalivanje Foto: Staklenici SPOROS

Cena staklenika

Cene staklenika najviše zavise od cena sirovina potrebnih za izradu. Najekonomičniji su staklenici širine 3m, dok su za šire objekte potrebna dodatna ojačanja svodova kako bi ispunili standarde u pogledu otpornosti na vetar i snežne padavine.

Iz tog razloga cena po kvadratu korisne površine većih objekata je za nijansu viša. Na cenu takođe utiče i izbor pokrivke kao i dodatna oprema koju ćemo izabrati.

Trenutno za jedan staklenik dimenzija 3x6m treba izdvojiti oko 2.400 evra, zaključuje Dušan Tomić iz firme Sporos.

Najčešće dimenzije staklenika korišćenih za hobi baštovanstvo su 3 x 6m. Foto: Staklenici SPOROS

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *