Pobednička kuća iz šlepera: Studio Taktika osvaja prvo mesto na Gradnjinom konkursu
Modularni dom za digitalne nomade koji raste s porodicom, dolazi spreman za montažu – i pod krovom skriva plastenik.
Arhitekte Dalia Dukanac i Stefan Đorđević, iz beogradskog Studija Taktika, dobitnici su prve nagrade na konkursu za Modularnu prefabrikovanu kuću koji je raspisao portal Gradnja, a na koji je pristiglo ukupno 110 konkursnih radova.
Oblikovanje i materijalizacija pobedničkog rešenja proističu iz pažljivo odabranog spoja konteksta i korisnika — ruralni, brdoviti pejzaži Balkana susreću se sa zahtevima savremenog nomadskog života.
Predloženo rešenje osmišljeno je kao odgovor na potrebe digitalnog nomada, osobe koja traži balans između prirodnog okruženja i funkcionalnosti za rad i život, uz mogućnost širenja prostora u skladu sa promenama životnog stila.
Srodni članci:
- 5 pohvala na konkursu za Modularnu prefabrikovanu kuću
- Modularna kuća za gradsku parcelu: Ovaj rad deli 3. mesto na Gradnjinom konkursu
- Zaobljeni svod u službi doma: Treća ravnopravna nagrada na konkursu za modularnu kuću
Poigravanje krovom
Arhitektonski izraz objekta oslanja se na prepoznatljiv oblik dvovodnog krova — arhetipski simbol seoske kuće — koji je ovde reinterpretiran tako da pod svojim krovnim vencem krije plastenik, produžavajući funkcionalnost objekta ka održivom uzgoju hrane. Velika vrednost ovog projekta je što su arhitekte ponudile i različite forme krova: polulučni, ravan i CLT krov kao jednovodni ili dvovodni.
Osnova kuće izvedena je kao jednostavna forma sa centralno pozicioniranim funkcionalnim jezgrom, čime se omogućava fleksibilna organizacija prostora i kružno kretanje unutar objekta. Ovakav pristup ne samo da omogućava personalizaciju enterijera, već i podstiče dinamičan način korišćenja prostora.
Arhitektonski akcenat daje veliki kružni prozor, koji donosi obilje prirodnog svetla i vizuelno komunicira sa pejzažom, pri čemu istovremeno upisuje prepoznatljiv savremeni karakter kuće.
Arhitektonski izraz objekta oslanja se na prepoznatljiv oblik dvovodnog krova — arhetipski simbol seoske kuće.
Završna obrada fasade kombinuje tople tonove prirodnog drveta i savremene aluminijumske panele, odražavajući ravnotežu između tradicije i inovacije.
Fasadna obrada ritmično kombinuje Alumil prozorske otvore i drvene panele od Darkknot materijala, čime se postiže dinamična igra svetlosti i senke, ali i vizuelno razdvajanje javnih i intimnih zona.
Prostorni kvalitet dodatno je obogaćen platoom, koji proizilazi iz osnovne konfiguracije kuće i funkcioniše kao poluprivatni prostor za boravak na otvorenom.
Svi moduli projektovani su kao prefabrikovani elementi, prilagođeni transportu šleperima, što olakšava montažu i smanjuje gradilišne troškove.
Konstrukcija objekta u potpunosti je izvedena od CLT panela — kako baza, tako i krovna konstrukcija — dok je završna obrada krova izrađena od translucidnog polikarbonata, omogućavajući prodor difuznog svetla u plasteniku i enterijeru.
Svi moduli projektovani su kao prefabrikovani elementi, prilagođeni standardnim transportnim sredstvima (šleper), što u značajnoj meri olakšava montažu i smanjuje gradilišne troškove, ali i otvara mogućnosti za implementaciju na udaljenim ili teško pristupačnim lokacijama.
Kuća koja raste s porodicom
Projekat detaljno razrađuje sistem modularnosti kroz tri osnovna identična modula, dok su dodatna dva modula šematski prikazana, sa naglaskom na njihove mogućnosti kombinovanja i dograđivanja.
Ovakav pristup omogućava korisnicima da započnu sa manjim stambenim volumenom, koji se vremenom — kako se porodica širi ili se razvijaju dodatne delatnosti — može nadograđivati u skladu sa konkretnim potrebama.
Rast kuće postaje tako prirodan proces, usklađen sa životnim ciklusima i odabranim prirodnim okruženjem.
Savremeni život u dijalogu sa tradicijom
Ovaj projekat modularne prefabrikovane kuće predstavlja celokupan odgovor na izazove fleksibilnog stanovanja u ruralnim sredinama, pri čemu uspešno spaja tradicionalne arhitektonske elemente sa savremenim konstruktivnim rešenjima.
Zahvaljujući modularnosti, ova kuće ne funkcioniše kao fiksno rešenje već kao živi sistem koji se menja u skladu sa korisnikom, raste, transformiše se i prilagođava. Time ona ne postaje samo mesto stanovanja, već i alat za kvalitetniji, održiviji i smisleniji život u prirodnom ambijentu.
U vremenu kada se ponovo promišlja odnos čoveka i prostora, ovaj projekat postavlja značajna pitanja, ali nudi i konkretne odgovore – kako graditi jednostavno, a bogato; lokalno, a univerzalno; savremeno, a sa poštovanjem prema tradiciji.
Sponzori konkursa
Raspisivanje i sprovođenje konkursa za modularnu prefabrikovanu kuću podržale su kompanije EuroDOM, Put Inženjering, Hörmann, Alumil i Darkknot.
Svi nagrađeni radovi
Drugu nagradu osvojo je Nolt studio za svoj projekat 5 x 5.
Treću nagradu dele projekti Zaobljeni svod u službi doma i Modularna kuća za gradsku parcelu.
Pohvale žirija dobilo je ovih pet projekata modularnih prefabrikovanih kuća.
Zaista? Ovo je pobedničko rešenje? Budimo iskreni – fokus gotovo svih nagrađenih radova bio je na svemu osim na stvarnoj, zadatoj temi. Hajde da uklonimo sve prateće elemente iz prezentacija – u vidu dodataka na objekte, narative, platoa i slično – i da ostavimo samo objekat/te. Šta ostaje? Standardizovani modularni objekti kakvi već odavno postoje, čak ne postoji ni forma objekta a da nije kubus. Da se razumemo, ovde nije problem do učesnika – već do žirija što nije odgovorio na zadatak, pa čak i da se ne proglasi prvo mesto (bilo bi ispravnije).
U ovom slučaju, nagrada je izgleda otišla onome ko je bolje prezentovao, a ne onome ko je ponudio zaista inovativan i tematski relevantan koncept. Opet gledamo isti stari recept – poznati oblici, reciklaža ideja, lepo upakovano, ali bez stvarne suštine i odgovora na temu.
Apsolutno se slažem s tobom. Nemam nikakve veze s ovim konkursom niti sam iz struke, ali volim da pogledam ovakve projekte i vidim neka sveža, inspirativna rešenja – ona koja izlaze iz standardnih okvira. Zato mi je malo žao što je prvo mesto otišlo upravo rešenju koje, iako lepo prezentovano i tehnički uredno, deluje dosta predvidivo. Te kockaste forme i modularni pristup su već dobro poznati i viđeni, i deluje mi kao da je propuštena prilika da se istakne nešto hrabrije ili idejno zanimljivije. Šteta i što javnost nema uvid u ostale radove – sigurno je bilo koncepata koji su nosili više svežine i drugačijeg promišljanja.
Draga Jelena, slažem se s tobom. Nadamo se da će organizatori konkursa objaviti neku vrstu kataloga sa svim pristiglim rešenjima, kako bi pre svega učesnici, ali i šira javnost, imali uvid u celokupan opus rada.
Iskreno, teško mi je da poverujem da je ovo zaista pobedničko rešenje. Ako jeste, onda je zadatak konkursa mogao da glasi: „Uzmi nasumična tri modula do 50 m², složi ih jedan pored drugog i izmisli novi narativ.“
Od svih nagrađenih radova, jedino rešenje koje pokazuje promišljenost i određeni potencijal jeste ono koje je osvojilo treću nagradu – rad studija „Space Love Studio“. Ostatak nagrađenih radova su već viđeno (da ne prilažem sada linkove odakle su preuzeti koncepti).
Kuca u prirodi/na selu sa puno slobodnog prostora okolo i plastenikom na krovu? Smisao?
I to s jedne strane a s druge zamislite da se deca pentraju gore a nema nikakve ograde. Apsolutno nebezbedno. Nego trend sa pinteresta po principu- svi stavljaju pa hajde i mi.
Istina, ovo naravno predstavlja i veliki bezbednosni izazov. Ali zamislite da imate kuću na selu ili u prirodi sa puno slobodnog prostora oko nje i da umesto da postavite plastenik negde pored bašte, vi postavite plastenik na nepristupačnom tavanskom prostoru.
Morate pristupiti ovom prostoru nekoliko puta dnevno preko ovih uskih „mobilnih stepenica sa dizalicom“ koje gurate?
Prvo pitanje je položaj pristupnih tačaka za stepenice do tavana, jer prema planu ispada da stepenice moraju biti ugurane u ovaj natkriveni trem, gde su istovremeno prikazani sto i stolice.
Dakle, verovatno svaki put kada pristupate tavanskom prostoru morate da pomerite sto i stolice.
Pored toga, prenos zemlje, supstrata, alata, saksija,..itd. i celokupno održavanje treba da se obavlja preko uskih „mobilnih stepenica sa dizalicom“?
Svako ko je ikada uzeo motiku u ruke i ko se ikada bavio poljoprivredom za svoje potrebe, barem kao amater, nasmejao bi se takvom predlogu.
Mislim da je problem ovde u tome što su autori, kao i mnogi drugi na ovom konkursu, inicijalno postavili trenutno veoma popularnu temu kuće u prirodi za digitalne nomade kao atraktivan projektantski okvir.
Istovremeno, „kristalizovao“im se u međuvremenu atraktivan lajtmotiv (staklenik umesto krova) koji je prilično nelogično i na silu uguran u postavljeni okvir.
Tužno je što se ovakve neverovatne situacije dešavaju kroz konkurse koji bi trebalo da promovišu zdrav, logičan i inovativan pristup projektovanju.
Arhetipska kuća sa ovih prostora nije na „dve vode“, već na četiri!Prati oblik terena,ovalnih vrhova brda.Oštar ugao je odlika alpskih kuća.Plastenik u sastavu kuće…Ovo je post apokaliptična zahtevnost za stanovanje.
Apsolutno tačno! Ali kada uđemo u carstvo bajkovite arhitektonske naracije, činjenice nisu bitne. Dođavola sa njima!
Svaka cast na kreativnosti i pronicljivosti. Konacno jedan pravi primer koja pokazuje šta zapravo modul može da bude. I parče nameštaja, i zid, i pa i krov.
modularni sistem zasnovan na dimenzijama šlepera – konacno da neko razmišlja. I super je što nisu forsirali “fancy” formu već su išli na raster kojim mozes da se igras. e sad, taj plastenik bi koristio je pitanje.e
Ne znam koliko ste u ovoj struci, ali „modularni sistem zasnovan na dimenzijama šlepera – konacno da neko razmišlja. I super je što nisu forsirali “fancy” formu već su išli na raster kojim mozes da se igras“ – to je toliko puta viđeno i predstavljeno kroz mnogobrojna rešenja, da je zaisto čudno kako je žiri ovo rešenje nagradio. Što se tiče plastenika, lepo je napisao Igor u komentaru: „Ali zamislite da imate kuću na selu ili u prirodi sa puno slobodnog prostora oko nje i da umesto da postavite plastenik negde pored bašte, vi postavite plastenik na nepristupačnom tavanskom prostoru“ – van pameti.
Hoćete li objaviti katalog sa svim radovima (i svim prilozima)? Takodje hoćete li objaviti kriterijume ocenjivanja i komentare svih radova?
Čini se da je kvadrtura osnovnog modula prekoračena osim ako visina slemena nije manja od 150cm
Ako zamemarimo nelogičnosti i već viđene momente, da li je fer i korektno da rešenje koje je nagrađeno prvim mestom izađe iz definisanih okvira i pravila propisanih zadatkom? Na crtežima se vidi veliki broj dodatnih priloga i dijagrama. Pravilima je definisan tačan broj priloga i u komentarima ispod prve objave o raspisivanju ovog konkursa je diskutovano i rečeno tačno šta treba projekat da sadrži. Zbog čega se moj tim (a verujem i ostali) ograničio i poslao tačno definisane priloge koji su traženi?
Zaista neprofesionalan pristup.
Ako uzmemo prosečnu cena kvadrata u Srbiji koja iznosi 215481 RSD (1838.26 €) i pomnožimo sa količinom hodnika [(6.3+9.8+5.1)*1838.26] dobijamo da bi porodica koja se opredeli za ovo rešenje BACILA 38971 € !