Rani javni uvid obuhvata projekte na Banjici, u Staroj Rakovici i Malom Mokrom Lugu, gde se planiraju nove stambene zone i mešoviti gradski centri. Tokom proteklog vikenda, Grad Beograd oglasio…
Planovi generalne regulacije predviđaju uređenje obale, nove opštegradske centre, sportsko-rekreativne zone i stambeno-poslovne blokove na površini od 21 hektara. Imajući u vidu da je svaki kupljeni kvadrat postao valuta sigurnosti,…
Na površini od 10,2 hektara u Petrovaradinu planira se kompleks od 65 lamela za 5.000 budućih stanara, garaža od preko 70.000 kvadrata, kao i vrtić za oko tri stotine mališana. …
Na atraktivnoj lokaciji planira se izgradnja opštegradskog centra, sportski park kao i parking za posetioce vidikovca Kameničkog parka. JP “Urbanizam” iz Novog Sada izradilo je i stavilo na rani javni…
Sudeći prema ranom javnom uvidu, sremska obala grada dobija prve solitere ali i hotele, vinariju, etno-centar kao i sportske objekte. Izgradnja na periferiji gradskih sredina postaje sve značajnija tema u…
Ukupna površina kompleksa mogla bi da bude veća od 90.000 kvadrata, dok planirani soliter predstavlja potencijalno najvišu zgradu u Novom Sadu. Čini se da se u protekloj 2023. godini u Novom…
Pored nekoliko hiljada stanova u opštegradskom centru, planirana i je izgradnja predškolske ustanove, objekata javnih službi, kao i sportskog parka. Novosadska urbanizacija ne prestaje da iznenađuje. Čini se da…
Imajući u vidu blizinu tranzitnog saobraćaja i nedostatak parkovskih površina, ostaje nepoznato da li će planirani kompleks biti plemenitije mesto za život. Iako je najaktuelnija tema u sferi građevinskog sektora…
Međunarodni konkurs za Eko naselje u Petrovaradinu privukao je veliku pažnju arhitekata širom regiona. Pogledajte koja su sve pitanja postavljali zainteresovani učesnici. Data Investment, u saradnji sa kompanijama Xella Srbija,…
Najnoviji komentari BIM02.02.2026. Onako02.02.2026. Jana02.02.2026.
Neprijatna istina o BIM standardima
Otkriveni planovi Belgrade Waterfront Marine: Šta se menja na Sajmu?
Srbija u društvu selektivnog sećanja: Šta radimo sa „nepoželjnom“ arhitekturom