Prestonica Uzbekistana je tradicionalna i zelena, moderna i dobro organizovana, mesto za pravljenje novca i lepo za živeti.
U davna vremena, današnji Uzbekistan je bio središte nauke, kulture, umetnosti i trgovine, sa gradovima Buharom, Samarkandom i Hivom. Okolne republike bile su ili stepe, ili planine, ili pustinje.
U SSSR na prvo mesto po značaju se „probija“ Taškent, koji postaje prestonica i u njega se najviše ulaže, dok ostali gradovi dobijaju manje-više „istorijski“ status, kao Karlovci kod nas. Naročito je prestonica Uzbekistanske SSR posle razornog zemljotresa 1966. dobila novi, moderan izgled, i postala novo finansijsko i ekonomsko središte Srednje Azije.
A onda, posle raspada SSSR, u nameri da očuva jedinstvo zemlje i „ne zameri se nikome“, predsednik Islam Karimov odlučuje da primeni „politiku neutralnosti“ koja se može čitati i kao „politika samoizolacije“ u ovom slučaju.
I Kazahstan, naslonjen na Rusiju i Kinu, doživljava nagli procvat i glavno čvorište za ekonomiju i posledično, gradnju, postaju Alma-Ata (Almati) i Astana (ranije Akmolinsk ili Akmola), te se tamo sliva ogroman novac i to se vidi i u arhitektonskim „podvizima“, naročito u Astani, koju često nazivaju „Šangaj iz stepe“ ili „Dubai iz stepe“.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Okreće se kolo sreće, pođe napred pa se vrati
Da sve bude zanimljivije, novi predsednik Uzbekistana, Šafkat Mirzijojev, donosi mnoge reforme, zemlju otvara svetu – svima redom, i Kinezima, i Korejancima, i Rusima, i Amerikancima, i Evropljanima…
Ukida vize, priziva investicije, i – eto Taškenta opet na mapi zanimljivih svetskih gradova. The Economist je proglasio Uzbekistan „zemljom godine 2019.“ zbog svega toga, a posle pandemije se vide sve dobre posledice ovih reformi, u šta smo se uverili i tokom posete Uzbekistanu.
Taškent je, za razliku od drugih istorijskih gradova Uzbekistana, imao najmanje veličanstvenih zgrada, palata i medresa, a puno starih i nesolidnih kuća koje je zemljotres odneo u trenu. Stoga, socijalistički bulevari i dalje dominiraju pejzažom, ali na neki način koji bi se mogao nazvati „humanim“.
Ogromne su količine zelenila svuda, a kolovozne trake najčešće ne idu središnjim delovima bulevara, već je tu pešačka i biciklistička zona, dok su kolovozi na rubovima bulevara.
Toliko zelenila već „bode oči“, ali u zemlji gde je većina tla stenje i pustinja, niko nije dovoljno lud da prestane da ceni drveće, kao što se dešava kod nas.
Zbog snažnog sunca, napravljene su i moderni „rešetkasti zakloni“ kroz koje se sunce probija, ali oslabljeno, tako da „niti ste u hladu, niti niste“, po klasičnom principu ornamentacije i islamske gradnje koji doživljava svoj rivajvl u današnjim islamskim zemljama.
Na jednom mestu je i stari sovjetski automobil iz čije haube viri cveće, ofarban u ružičasto. Toliko zelenila već „bode oči“, ali u zemlji gde je većina tla stenje i pustinja, niko nije dovoljno lud da prestane da ceni drveće, kao što se dešava kod nas.
Naravno, remek-dela sovjetske arhitekture koja uklapaju modernizam i centralnoazijske islamske motive kao što je Hotel Uzbekistan ili Državni istorijski muzej Uzbekistana, i dalje privlače pažnju, ali pogledajmo šta je novo na horizontu.
Tashkent City
Taškent inače znači „Kameni grad“ (taš – kamen, kent – grad, na turkijskim jezicima), međutim to ime je pod uticajem persijskog evoluiralo u „Toškent“ na uzbečkom, ali lokalci nisu toliko opsednuti da svi mi izgovaramo nazive kao oni (kao primer suprotnog, vidi „Kyiv“ ili „Türkiye“), te svoj grad na engleskom i dalje zovu Tashkent, što je kumovalo i imenu ogromnog kompleksa Tashkent City Park koji se nalazi u još većem kompleksu Tashkent City, koji obuhvata i novi poslovni deo grada.
Sve je to još uvek u izgradnji i deluje vrlo dinamično, a u okviru Tashkent Cityja ubrzano se stvara zona poslovnih aktivnosti koja će objediniti poslovne, stambene stanove i lokacije za odmor i zabavu. Izgradnja se izvodi na mestu srušenih mahala Olmazor i Ukči, na teritoriji ukupne površine 80 hektara.
Nest One je prvi neboder u Uzbekistanu i druga najviša zgrada u Centralnoj Aziji posle Abu Dabi Plaze u Astani.
Ovo je najveći jednokratni građevinski projekat u Uzbekistanu. Komercijalni koncept projekta razvila je američka kompanija Cushman & Wakefield, a od 8 projekata za budući poslovni centar, izabran je koncept koji je predložila turska arhitektonska kompanija Tabanlıoğlu Architects.
Da ovo nije baš projekat bez ikakvih kontroverzi, pogledajmo šta je sve srušeno od 2017. da bi se ovo izgradilo – zgrada Republičkog doma bioskopa, izgrađena 1982. godine po projektu arhitekte Rafaela Hajrutdinova; Geološki muzej; administrativna zgrada Metroa Taškenta; zgrada Glavne uprave za migracije i registraciju državljanstva Ministarstva unutrašnjih poslova Uzbekistana; zgrada Republičkog centra za dečiju umetnost „Barkamol Avlod“ (ranije Palata pionira i školaraca „V. I. Lenjin”); te banket sala „Ezidijor”.
Na mestu svega toga nikao je prvi neboder u Uzbekistanu i druga najviša zgrada u Centralnoj Aziji posle Abu Dabi Plaze u Astani, pod nazivom Nest One, projekat biroa Özgüven Architecture iz Turske, visoka 266 metara, u neomodernističkom stilu, kao i mnoštvo hotela, biznis centara, nezaobilaznih šoping molova i stambenih zgrada za najbogatije.
Napomenimo i to da su neke od zgrada u novom delu grada prilično maštovite i da nastavljaju tradiciju viđenu na Hotelu Uzbekistan.
Budući da se nalazi nedaleko od reke Čirčik, i uz sva ova rušenja, nametnulo nam se nezaobilazno poređenje sa Beogradom na vodi, iz koga je Tashkent City ipak izašao kao pobednik, budući da je centralni deo ovog kompleksa – park sa puno zelenila (u parku je zasađeno više od 4.500 brzorastućih stabala), a gustina gradnje nije tolika kao u Beogradu.
Napomenimo i to da su neke od zgrada u novom delu grada prilično maštovite i da nastavljaju tradiciju viđenu na Hotelu Uzbekistan, odnosno, implementiraju se islamski motivi u najnoviju arhitekturu, a primer za to je Gradska kongresna hala. Kako je sve još u izgradnji, renderi Međunarodnog poslovnog centra Tashkent City mogu nam dočarati sliku budućnosti ovog kvarta.
Neke sadnice su specijalno donete iz Italije gde su prethodno uzgajane do visokih stabala a zatim su kao izrasla stabla donesene sa korenjem i presađene u Taškent.
Sam Tashkent City Park je otvoren 2019. godine, a u njegovom sastavu su i Planetarijum, Amfiteatar za predstave na otvorenom, veštačko jezero, Muzej voštanih figura, 7D bioskop, sportski tereni i ogroman park cveća (15.200 m²).
Da naglasimo da se među zasađenim drvećem nalaze takvi primerci kao što su velikocvetna magnolija, austrijski i obični crni bor, orijentalna tuja, Pissardijeva šljiva, hrast lužnjak, srebrna breza, indijski jorgovan, standardni oleandri, razne vrste javora i dr.
Neke sadnice su specijalno donete iz Italije gde su prethodno uzgajane do visokih stabala a zatim su kao izrasla stabla donesene sa korenjem i presađene u Taškent. Možda se iz vazduha najbolje vidi sva veličina parka ali je i sa zemlje osećaj monumentalan.
Kič Magic City
A sada nešto što je križanac Diznilenda i Outlet parka, sagrađen u sred grada, i naziva se Magic City. Iz nekog razloga, gradski oci su zaključili da u zemlji sa ogromnim istorijskim nasleđem treba sagraditi park u kome će svaki mini-kvart biti posvećen kopiranju nekog nacionalnog stila iz sveta, poglavito iz Evrope, u jarkim bojama, a u sve te kućice treba smestiti prodavnice i restorane, poslastičarnice i kafiće.
Sve ovo izgleda kao Outlet Park u Inđiji na steroidima, i iz „engleske” ulice se ulazi u „češku”, pa u „holandsku”, „italijansku”, „rusku”, itd. a ulične table su kopije uličnih tabli Praga, Pariza, Londona, Moskve itd.
Sami Taškentci su izgleda apsolutno oduševljeni ovim dodatkom gradu, naši domaćini su nas odveli prvo u Magic City na ručak, a zatim i u Tashkent City Park na večeru, i zaključujemo da masivna količina kiča ne dotiče posetioce, poglavito mlade koji su većina.
Centar islamske civilizacije
Posle građanske i biznis arhitekture, i posle zabave, stižemo i do kulture, a kultura je, kao i kod nas, obeležena naglim interesovanjem za veru i naciju, u kombinaciji sa postsovjetskim odbijanjem ekstremizama i tolerancijom.
Ali, Uzbekistan je rešio da pokaže svoju veličinu kao jedan od glavnih centara srednjovekovne islamske civilizacije kroz gigantski Centar islamske civilizacije, u uzbečkom stilu nalik na sve najvažnije medrese. Iako se još uvek gradi, uspeli smo da provirimo kroz ogradu i napravimo nekoliko fotografija.
Svetle boje u unutrašnjosti centra naglašavaju veličinu prostora i „čistotu misije predviđene u zidovima ove zgrade”.
Na 45.000 m², studio Wilmotte & Associés je napravio vrlo elegantan plan kako će izgledati sve ovo unutra (iako je spolja omaž medresama sa Puta svile): minimalistički sa prigušenim osvetljenjem i lokalnim elementima i širokim prostorima u osam galerija i jarkim osvetljenjem u bibliotekama i hodnicima. Svetle boje naglašavaju veličinu prostora i „čistotu misije predviđene u zidovima ove zgrade” kako kažu Wilmotte i drugari.
Ali, ovde neće biti samo islama – ideja je da ovo bude, usprkos imenu, muzej cele kulturne istorije Uzbekistana, dakle 8 galerija će sadržati sledeće postavke: preislamska civilizacija, islamska civilizacija, obrazovanje, nauka, arhitektura i urbanizam, umetnost, tradicija i reinvencija Uzbekistana… Impresivno i nimalo isključivo.
Grad kakav Beograd sanja da bude
Elem, Taškent je i dalje grad kakav Beograd sanja da bude: tradicionalan i zelen, moderan i dobro organizovan, mesto za pravljenje novca i lepo za živeti. Vekovi življenja u pustinji naučili su Taškentce da cene zelenilo i vodu, a vekovi provedeni na Putu svile učinili su ih otvorenima za strance i druge kulture, a islam im je doneo mir. A metro davno imaju.
Nekoliko stotina hiljada Rusa koji su se doselili u protekle dve i po godine doneli su novu energiju i sada je procenat stanovništva (Uzbeci/Rusi) isti kao 1991. Opet ciklična istorija. Ali, imamo želju da se vratimo, da vidimo novi muzej i uživamo u miru i nemiru metropole Srednje Azije.
Kako je lepo kolorizovan ovaj Uzbek BNV a ne siva nakaza kao ovaj naš na Savi