Inženjer upozorava: Kvalitet montažne kuće meri se u spojevima, ne u kvadratima
Kako pravilna analiza toplotnih mostova u montažnim kućama može povećati energetsku efikasnost, smanjiti troškove i omogućiti izvoz na tržišta EU – objašnjava inženjer Bojan Bjelajac iz firme Energotekton.
U savremenoj gradnji, više nije dovoljno samo da objekat bude čvrst, estetski privlačan i brz za izvođenje. Sve više investitora – kako domaćih, tako i stranih – zahteva da objekti budu i energetski efikasni, trajni i bez problema u eksploataciji. Jedna od ključnih tema u tom kontekstu postaju toplotni mostovi – mesta u konstrukciji gde toplota izlazi, hladnoća ulazi, a vlažnost pravi probleme.
Za portal Gradnja.rs o ovoj temi govori Bojan Bjelajac, građevinski inženjer iz firme Energotekton, koja se bavi termičkom analizom objekata i održivom gradnjom.
Srodni članci na portalu Gradnja:
Da li domaći proizvođači mogu da isporuče niskoenergetsku kuću?
„Da, mogu — ali pod jednim uslovom: da odluče da to zaista žele“, navodi Bjelajac. Kako kaže, u Srbiji danas postoje i znanje, i materijali, i oprema, kao i pristup relevantnim standardima koji omogućavaju izgradnju niskoenergetskih objekata. Ipak, ono što često nedostaje jeste dosledna primena svega toga u praksi.
U Srbiji postoje i znanje, i materijali, i oprema, i pristup standardima koji omogućavaju projektovanje i izgradnju niskoenergetskih objekata. Nedostaje dosledna primena svega toga u praksi.
Znanje postoji, ali nije ujednačeno primenjeno. Dok deo proizvođača koristi napredne softverske alate i sarađuje sa stručnjacima za energetsku efikasnost, drugi se još uvek oslanjaju na prethodna iskustva.
„Materijali su mahom dostupni, ali se često biraju prema ceni, a ne prema performansama. Istinski niskoenergetski objekat zahteva pažljivo odabrane slojeve izolacije, visokokvalitetnu stolariju i precizno definisane detalje — međusobno usklađene, a ne samo deklarativno ‘dobre’“, navodi on.
Kada dođe kupac iz EU – zašto nastaje problem?
U praksi, domaći proizvođači često ne ispunjavaju specifične zahteve tržišta u koje izvoze. „Projekat često nije u potpunosti usklađen sa lokalnim propisima zemlje kupca“, navodi Bjelajac. Iako objekat može biti tehnički korektan, ne uzima u obzir detalje vezane za ventilaciju, izolaciju ili statiku koji su obavezni u zemljama poput Nemačke, Austrije ili Švedske.
Kupac iz EU ne traži savršenstvo, ali očekuje predvidivost, profesionalnost i spremnost da se svaki detalj dokaže — preciznošću, a ne obećanjem.
„Bitno je da postoje jasno definisane procedure kontrole kvaliteta, naročito u vezi sa ugradnjom izolacije, zaptivanja i spojeva, jer čak i dobro projektovani detalji mogu izgubiti funkciju ako se ne izvedu kvalitetno“, ističe on.
Dodaje da veliki broj firmi još uvek nije u potpunosti upoznat sa procedurama i značajem upotrebe softverskih alata za proračun toplotnih mostova i energetsku analizu, što ograničava njihovu sposobnost da ispune zahteve savremenog tržišta.
“Upravo se tu otkriva barijera za širi izvozni potencijal: firme koje ne integrišu ovu praksu u svoj standardni proces ostaju ograničene na lokalno tržište, bez mogućnosti da ponude tehnički verifikovan proizvod koji bi bio prihvaćen u EU. Bez potvrde performansi, teško je govoriti o konkurentnosti na zahtevnim tržištima.” – kaže Bjelajac.
Tri najčešće greške kod toplotnih mostova
Na osnovu iskustva iz projektovanja i analize postojećih objekata, Bojan Bjelajac identifikuje tri kritične tačke u montažnoj gradnji:
- Nepostojanje ili nedovoljna izolacija u zoni fundiranja i ispod objekta – temelj se često tretira isključivo kao statički element, dok se njegova uloga u sprečavanju toplotnih gubitaka zanemaruje.
- Zid ispunjen izolacijom, ali sa brojnim linijskim toplotnim mostovima – nosivi elementi konstrukcije, poput drvenih stubova i greda, provode toplotu više nego što to čini mineralna vuna između njih. Rezultat je mreža slabih tačaka u samom zidu.
- Spojevi između različitih građevinskih elemenata – zid–pod, zid–krov, zid–međuspratna konstrukcija. Na ovim mestima često dolazi do prekida termoizolacije i kombinovanja materijala različite toplotne provodljivosti (drvo, čelik, izolacija, trake), što dodatno komplikuje rešavanje mostova.
Zašto je analiza toplotnih mostova važna?
Jedan od glavnih razloga zašto se investitorima isplati da urade termičku analizu spojeva jeste ušteda. Naime, kada se precizno izračuna ψ-vrednost nekog spoja (npr. zid–pod), neretko se pokaže da je niža nego što se konzervativno pretpostavlja. To može omogućiti manje stroge U-vrednosti za zidove, prozore ili krov — što direktno smanjuje troškove materijala.
“Kada pametno optimizujemo detalje, celo energetsko ponašanje objekta postaje efikasnije.”, kaže Bjelajac.
U projektima koji ciljaju na niskoenergetski ili pasivni standard, upravo optimizacija ψ-vrednosti na više detalja može napraviti razliku između prosečnog i visoko efikasnog objekta.
„U projektima koji ciljaju na niskoenergetski ili pasivni standard, upravo optimizacija ψ-vrednosti na više detalja može napraviti razliku između prosečnog i visoko efikasnog objekta — bez potrebe za dodatnim slojevima izolacije ili drugim kompenzacionim merama“, ističe Bjelajac.
Softverska podrška i metoda konačnih elemenata
Za preciznu analizu koristi se metoda konačnih elemenata (FEM), koja omogućava da se simulira tok toplote kroz konstrukcijske spojeve. „Za detaljne analize koriste se alati zasnovani na metodi konačnih elemenata, poput Flixo, THERM itd. Ovi alati omogućavaju numeričku verifikaciju ψ-vrednosti i vizuelizaciju toplotnih tokova“, objašnjava Bjelajac.
Metoda je posebno korisna jer omogućava da se pre izvođenja dokaže da neki detalj zadovoljava potrebne parametre — što daje sigurnost i projektantu i investitoru.
Šta očekuju strani partneri?
Za razliku od domaćih investitora, projektanti i kupci iz EU u startu podrazumevaju analize toplotnih mostova i sertifikaciju detalja. „U njihovom pristupu, to nije dodatna usluga, već sastavni deo projektovanja“, kaže Bjelajac.
Pritom, u zemljama poput Nemačke i Švajcarske, ovi proračuni su obavezan deo tehničke dokumentacije prilikom podnošenja zahteva za građevinsku dozvolu. U Skandinaviji se dodatno zahteva i analiza higrotermalnih rizika – pojava kondenzacije, zadržavanja vlage i posledične degradacije materijala.
Gde je problem na domaćem tržištu?
U Srbiji, energetska efikasnost objekta se često svodi na osnovni proračun U-vrednosti i uprošćenu korekciju za toplotne mostove, što u praksi znači da većina objekata dobije željeni energetski razred – ali samo na papiru.
Dok god se energetska efikasnost meri samo ‘na papiru’, investitori će birati ono što je dovoljno da prođu propise.
„Dok god se energetska efikasnost meri samo ‘na papiru’, investitori će birati ono što je dovoljno da prođu propise“, navodi Bjelajac.
Problem je što se tako propušta prilika da se izgradi stvarno efikasan objekat — koji ima niže troškove grejanja, dugotrajniju konstrukciju i bolje uslove boravka za korisnike.
Kako solarni paneli menjaju računicu?
Na pitanje o budućnosti montažnih kuća, Bjelajac kaže da su solarni paneli dostupniji nego ikad, ali upozorava da energetska nezavisnost dolazi tek nakon energetske optimizacije objekta.
Kao primer navodi kuću od 100 m²:
„Prema važećim standardima i klimatskim uslovima u Srbiji, specifična potrošnja za grejanje iznosi oko 30 kWh/m² godišnje, što ukupno daje oko 3.000 kWh godišnje za grejanje prostora. Kada se tome doda prosečna godišnja potrošnja električne energije za domaćinstvo, koja iznosi između 4.000 i 5.000 kWh, dobijamo ukupnu potrošnju između 7.000 i 8.000 kWh godišnje.“
Solarni paneli dostupniji su nego ikad, ali energetska nezavisnost dolazi tek nakon energetske optimizacije objekta.
U praksi to znači da se višak energije iz solarnog sistema koristi za punjenje električnih vozila — automobila, motocikala i bicikala — čime domaćinstvo ne postaje samo energetski nezavisno, već aktivno gradi i sopstvenu transportnu autonomiju.
Savet za proizvođače koji žele ka EU tržištu
„Prvi i ključni korak je uspostavljanje projektantskog okvira — pre svega na nivou arhitektonskog dizajna“, kaže Bjelajac. Nakon toga, neophodno je paralelno raditi konstruktivno i energetsko dimenzionisanje objekta.
„Na kraju, da bi ostvarili konkurentnost potrebno je da se projektne odluke temelje na verifikaciji, a ne pretpostavkama“, zaključuje on.
