Nedavno otvorena izložba u Muzeju grada Beča, koja traje do 7. novembra, posvećena je Oto Vagneru – najvećem austrijskom arhitekti.

Velika izložba „Oto Vagner – arhitekta velegrada“ koja dokumentuje život, rad kao i bogato umetničko stvaralaštvo najznačajnijeg austrijskog arhitekta na prelazu iz 19. u 20. vek, koji je postavio kamen temeljac bečkoj secesiji i ar nuvou, od 15. marta je otvorena za posetioce u Muzeju grada Beča, koji poseduje i najveću zbirku eksponata iz Vagnerove zaostavštine.

Izložba povodom 100. godina od smrti Ota Vagnera obuhvata oko 500 eksponata: crteža, modela, nacrta, projekata, nameštaja, fotografija, ulja na platnu kao i ličnih predmeta slavnog arhitekta koji je svojim vizionarskim radom pridoneo na poseban način razvitku i izgledu austrijske metropole, piše Jutarnji list.

Majolikahaus; foto: Paul Barker Hemings, Flickr

Vagner je vizionarski reagovao na stalan rast broja stanovnika u Beču gradnjom funkcionalnih zgrada.

„Izložba dokumentuje i novootkrivene građevine, nacrte, studije, koji se prvi put prikazuju javnosti, kao i umetničko, kulturno i političko okruženje života i rada slavnog bečkog arhitekte“, rekao je Mati Bunzl, direktor Muzeja grada Beča, uoči svečanog otvaranja.

„Za mene je Vagner najveći optimist moderne, koji je vizionarski reagovao na stalan rast broja stanovnika u Beču gradnjom funkcionalnih zgrada. Imao je neverovatnu viziju razvitka grada bez granica“, dodao je Bunzl.

„To je najveća sveobuhvatna izložba o životu i radu Ota Vagnera posle 55 godina u Muzeju grada Beča za koji je Vagner napravio arhitektonski projekat, koji nikad nije ostvaren, a muzej je posle izgrađen na drugi način“, ističe kustosica izložbe Eva-Marija Oroš.

Crkva u Štajnhofu; foto: Wikimedia

Njegova palata Hojos, u kojoj je neko vreme i stanovao, do 2011. godine je služila kao ambasada Srbije.

U glavna Vagnerova dela, odnosno u dragulje ar nuvoa ubrajaju se zgrada Poštanske štedionice u središtu Beča, crkva u Štajnhofu kao i palata Hojos u trećem bečkom okrugu u kojoj je neko vreme i stanovao, a koja je donedavno služila kao ambasada Srbije sve do 2011, kada je predata Republici Hrvatskoj.

Palata Hojos koja je donedavno bila ambasada Srbije; foto: Wikimedia

Što nije funkcionalno ne može biti lepo

Oto Koloman Vagner (1841.-1918.) studirao je arhitekturu na Akademiji primenjene umetnosti u Beču i Akademiji građevinarstva u Berlinu. Pripadao je krugu arhitekta Teofila Hanzena s kojim je i radio na nekim projektima poput Vojnog muzeja ili Tehničkog muzeja u Beču.

U Vagnerovim ranim radovima prevladavali su elementi umetnosti istoricizma. Posle razvija stil racionalnosti u arhitekturi: „što nije funkcionalno ne može biti lepo„. Godine 1895. izdaje teorijsko delo „Moderna arhitektura“ u kojem zahteva primenjeni stil zasnovan na funkcionalnosti. Njegove brojne secesijske i ar nuvo građevine u Beču i inostranstvu, kao i planovi za razvitak grada doneli su mu devedesetih godina 19. veka svetski ugled. Bio je profesor na bečkoj Akademiji primenjene umetnosti.

Vagner je finansijski bio nezavistan, ali brojna razočaranja ne bi mogao podneti da nije imao u sebi izuzetnu snagu optimizma, napisao je o Vagneru njegov prijatelj arhitekta Adolf Los.

Eksponati za izložbu, koja traje do 7. novembra, uglavnom su iz Vagnerove zaostavštine, koja je sastavni deo sveobuhvatne bogate zbirke Muzeja grada Beča (Wien Museum).

Foto naslovna: Wikimedia

Kad ste već ovde…