Sve što treba da znate o Venecijanskom bijenalu arhitekture 2025. godine

Ovogodišnje Bijenale biće otvoreno za javnost od 10. maja do 23. novembra, a preporučuje se poseta između maja i septembra, kada je radno vremene duže i program bogatiji.

Nastupajućeg vikenda sva pažnja arhitektonskog sveta biće usmerena ka Italiji, povodom otvaranja 19. izdanja Venecijanskog bijenala arhitekture, jednog od najprestižnijih i najvažnijih međunarodnih događaja u ovoj oblasti.

Ovogodišnja manifestacija, pod nazivom „Intelligens. Natural. Artificial. Collective“, okupiće preko 750 učesnika u višeslojnom istraživanju uloge arhitekture u prilagođavanju klimatskim promenama, migracijama i veštačkim oblicima inteligencije.

Kako se najavljuje, ovogodišnje izdanje, pod kustosom Karlom Ratijem, biće najveće koje je do sada održano u Veneciji, a u daljem tekstu donosimo odgovore na najčešće postavljana pitanja o Bijenalu arhitekture u Veneciji 2025.

Srodne teme na portalu Gradnja:

• Rasplitanje: Ovaj rad predstavljaće Srbiju na Bijenalu u Veneciji 2025.

Šta je Venecijansko bijenale arhitekture?

Ove godine Venecijansko bijenale obeležava 130 godina od prve međunarodne umetničke izložbe održane 1895. godine. Arhitektura je postala deo programa tek 1980, nakon umetnosti (1895), muzike (1930), filma (1932) i teatra (1934). Od 1999. uključena je i igra, čime je broj umetničkih disciplina dostigao šest.

Bijenale arhitekture u Veneciji od tada postoji kao međunarodna izložba posvećena arhitekturi, koja traje četiri meseca i okuplja izlagače, posetioce i učesnike kroz postavke, instalacije i događaje usklađene sa zadatom temom.

Kada se održava Bijenale 2025?

Bijenale arhitekture 2025. biće otvoreno za javnost od subote, 10. maja, do nedelje, 23. novembra. Glavna izložba nije otvorena ponedeljkom, a radno vreme varira tokom trajanja manifestacije.

Preporučuje se poseta između maja i septembra, kada je radno vremene duže i program bogatiji. Ulaz se naplaćuje, a vrste karata zavise od broja dana, prostora koji se posećuju i mogućnosti vođenih tura.

Kako je Bijenale organizovano?

Od 1998. godine, Venecijansko bijenale arhitekture ima tri glavne komponente: nacionalni paviljoni (organizovani nezavisno od strane svake zemlje), kolateralni događaji (odobreni od strane kustosa), međunarodna izložba (koju uređuje kustos Bijenala).

Ove godine učestvuje 65 nacionalnih paviljona, 11 kolateralnih događaja i više od 750 učesnika u međunarodnoj izložbi. U prvim nedeljama Bijenala, često se otvaraju i paralelne inicijative organizovane u gradu i okolini.

Gde se održava Bijenale?

Glavne lokacije su Đardini dela Bijenale i Arsenale, koji je nekadašnje brodogradilište. Međunarodna izložba se prostire na obe lokacije, ali je većim delom smeštena u Arsenaleu.

U Arsenaleu se nalazi 11 izložbenih prostora, knjižara i restoran, dok je u Đardinima smešten Centralni paviljon sa većinom nacionalnih paviljona, bibliotekom i kafićem.

Ko je zadužen za temu Bijenala i kako se ona bira?

Organizaciju vodi Pjetranđelo Butafuoko, a kustosa bira Fondacija La Biennale di Venezia svake dve godine. Ovogodišnji kustos je italijanski arhitekta Karlo Rati, koji je izabrao temu „Intelligens. Natural. Artificial. Collective“.

Tema se fokusira na prirodnu, veštačku i kolektivnu inteligenciju kao alate za pronalaženje rešenja za urgentne društvene i ekološke izazove.

Kako se biraju zemlje i učesnici?

Zemlje se prijavljuju putem pisma predsedniku Bijenala, a koje potpisuje nadležna državna institucija. Nakon prihvatanja, svaka zemlja bira način selekcije kustosa i postavke i to se obavlja putem konkursa ili angažovanjem kulturnih institucija.

Bijenale 2025. uključuje 65 zemalja, od kojih i četiri debitanta: Azerbejdžan, Oman, Katar i Togo. Učesnike međunarodne izložbe bira kustos, kroz otvoreni poziv, sa ciljem stvaranja „dinamične laboratorije“ koja uključuje arhitekte, naučnike, klimatologe i druge stručnjake.

Da li sve zemlje imaju sopstvene paviljone?

Nemaju. Do sada je 29 zemalja izgradilo stalne paviljone u Đardinima. Ostale zemlje plaćaju kotizaciju i koriste iznajmljene prostore. Srbija ima svoj paviljon koji je nasledila nakon raspada Jugoslavije. U fokusu našeg paviljona za ovogodišnje izdanje Bijenala je isprepletena forma od 100 kg pletiva koje se raspliće na klupka. Pletivo će nakon zatvaranja izložbe biti iskorišćeno za izradu odevnih predmeta i nameštaja.

Novost u 2025. godini je izgradnja stalnog paviljona Katara, koji je projektovala Lina Gotmeh, libanska arhitektica.

Imati stalni paviljon ne znači i automatsko učešće, te tako na primer Rusija i Venecuela ne učestvuju ove godine.

Da li se na Bijenalu dodeljuju nagrade?

Da i to se dodeljuju sledeće nagrade:

• Zlatni lav za najbolji nacionalni paviljon;
• Zlatni lav za najboljeg učesnika u međunarodnoj izložbi;
• Srebrni lav za perspektivnog mladog učesnika;
• Pohvale žirija (jedna za paviljon i do dve za međunarodne učesnike).

Žiri za 2025. čine: Mpho Matsipa (Južnoafrička Republika, arhitektkinja), Paola Antoneli (Italija, kustoskinja), Hans Ulrih Obrist (Švajcarska, umetnički kritičar, predsednik žirija).

Ove godine biće dodeljena i Nagrada za životno delo filozofkinji Doni Haravej i preminulom arhitekti Italu Roti (1953–2024).

Šta predstavlja nagrada Zlatni lav?

Nagrada je uvedena 1949. godine na Bijenalu umetnosti. Simbolizuje krilatog lava svetog Marka, zaštitnika Venecije, koji je i simbol nekadašnje Mletačke republike, koja je ukinuta 1797. godine.

Po čemu je ovo izdanje posebno?

Svako izdanje Bijenala ima drugačiju temu i kustosa, zbog čega nijedno nije isto.  Osim toga, ove godine su značajni sledeći momenti: navodi se najveći broj učesnika do sada, prijavljene su nove zemlje učesnice, otvara se novi stalni paviljon Katara i širenje manifestacije van tradicionalnih prostora u grad.

Novina je i Manifest o cirkularnoj ekonomiji, koji su kreirali Karlo Rati, Arup i Fondacija Elen MakArtur. Dokument poziva na izložbe i instalacije sa niskim ekološkim otiskom, sa ciljem da Bijenale ove godine dobije sertifikat o karbonskoj neutralnosti prema novom standardu ISO 14068.

Takođe, najavljene su tehnološke inovacije u paviljonima, poput veštačke inteligencije, pametnih zgrada i digitalnih fabrikacija, sa fokusom na globalnu i interdisciplinarnu saradnju u arhitekturi.

Pratite portal Gradnja koji će izveštavati o novostima sa Međunarodne izložbe arhitekture.