Uprava firme XYLON odlučila je da napravi iskorak i odvaži se na atipičan oblik prezentacije; Foto: Damir Krdžović
Domaći i regionalni projekti, Enterijeri, Izdvojeno

Kako je međuratna vila Laura na Senjaku pretvorena u salon i galeriju

Raskošne spoljašnosti, vila je redak primer arhitekture ruskog romantizma u Beogradu. Ovaj zaštićeni objekat ponovo sija starim sjajem.

Ideja za ovaj nesvakidašnji projekat u kojem će se jedna vila pretvoriti u salon nameštaja ali i galeriju, rodila se u firmi Xylon, brendu koji već 25 godina proizvodi nameštaj vrhunskog dizajna i kvaliteta. Kroz svoj razvoj firma je rasla i težila da za svoj nov identitet pronađe odgovarajući prostorni okvir. U toj nameri, uprava firme odlučila je da napravi iskorak i odvaži se na atipičan oblik prezentacije svojih proizvoda i usluga.

U cilju dobijanja originalnog rešenja, kompanija je angažovala grupu dizajnera unutrašnje arhitekture, koju čine Damir Krdžović, Mina Mališić i Mila Tešić. Izazov je bio veliki. Mladi dizajneri su imali zadatak da pronađu, rekonstruišu i urede prostor koji će imati snažan pečat, atraktivnu pojavnost i pristupačnu lokaciju.

Izlagačku postavku čini niz ambijenata u kome su svi elementi doma predstavljeni u stvarnoj situaciji; Foto: Damir Krdžović

Mladi dizajneri su imali zadatak da pronađu, rekonstruišu i urede prostor koji će ostaviti snažan pečat.

„Izbor takve kuće nije bio nimalo lak. Ali, imali smo sreću da je Beograd grad zapuštenih predratnih vila – bisera klasične arhitekture koji su decenijama netaknuti. Slučajno, došli smo do kontakta dve divne gospođe, direktnih potomaka arhitekte predratne vile, vlasnica kuće Laura na Senjaku“ – navode mladi dizajneri za naš portal.

Novi izložbeni prostor predstavlja život uživo – što je nesvakidašnji koncept. Dakle, izlagačku postavku čini niz ambijenata u kome su svi elementi doma predstavljeni u stvarnoj situaciji.

Osnova prizemlja „pre“ i „posle“ rekonstrukcije

Rekonstrukcija vile iz 1928. godine

Laura je svoje ime dobila po supruzi glavnog arhitekte projekta. Mlada devojka iz bečke trgovačke porodice nije ni slutila da će postati predmet inspiracije i svoje ime sačuvati u veku koji je došao daleko nakon njenog.

Objekat je građen 1928. godine. Prema tadašnjim standardima, korišćena je opeka u starom austrijskom formatu koja je (kao i svaka cigla tog vremena) na sebi imala pečat proizvođača. Objekat je građen u masivnom konstruktivnom sistemu sa zidovima debljine do 45 cm. Ovi zidovi čak i danas pružaju besprekornu toplotnu, ali i zvučnu izolaciju.

U izgradnji vile korišćena je opeka velikog formatu; Foto: Damir Krdžović
U izgradnji vile korišćena je opeka velikog formatu; Foto: Damir Krdžović
Izgled gradilišta tokom rekonstrukcije; Foto: Damir Krdžović
Izgled gradilišta tokom rekonstrukcije; Foto: Damir Krdžović

Objekat iz 1928. godine građen je opekom u starom austrijskom formatu sa debljinom zidova od 45cm.

Nakon skoro 100 godina upotrebe, krovne grede su oronule, zajedno sa drugim elementima konstrukcije. Tim povodom, dizajneri su morali da angažuju tesare koji su zamenili stare novim drvenim gredama, a krov obložili originalnim biber crepom.

Konstrukcija mansarde urađena je od drvenih letvi koje su složene po specifičnom pravcu. Pregradni zidovi formirani su ređanjem dasaka pod uglom od 45 stepeni, a šupljine su popunjene krečom. „Kako je ovo jedan nesvakidašnji tip sloga drvenog zida, rešili smo da sačuvamo segmente i izložimo ih posetiocima na uvid“ – ističu autori.

Nasleđena konstrukcija kao centralni oblikovni motiv; Foto: Damir Krdžović

Fasada pod zaštitom

Jedna od specifičnosti ovog projekta leži u činjenici da je jedan od autora arhitekture čuveni Aleksandar Deroko. Naime, Deroko je bio prijatelj sa glavnim arhitektom i vlasnikom vile Ristom Ristićem, te je pomogao u izradi crteža i razradi projekta. Raskošne spoljašnosti, vila je redak primer arhitekture ruskog romantizma u Beogradu – sećanje na zlatno doba privrednog i kulturnog procvata.

Kao deo istorijske ambijentalne celine Senjak, fasada objekta je pod zaštitom grada Beograda. Iz tog razloga, dizajneri su bili u obavezi da sačuvaju izvorni izgled fasade i stolarije. Kako bi zadržali autentičnost, primenjena je stara majstorska tehnika hefora – odnosno takozvana „prskana fasada“.

Dizajneri su bili u obavezi da sačuvaju izvorni izgled fasade i stolarije; Foto: Damir Krdžović

Galerija umetnosti i dizajna

Kao što smo naveli, početna zamisao bila je da prostor stare vile postane izložbeni salon preduzeća koje se bavi projektovanjem i realizacijom nameštaja i enterijera. No, kako je izvođenje odmicala, prostor je polako prerastao svoju početnu namenu i dobio niz novih sadržaja.

„Naša želja je bila da prostor u Lauri sam sugeriše svoju namenu i kao takav izazove određena osećanja u ljudima koji u njemu borave. Upravo ova razmišljanja su bila naš najveći izazov, ali i cilj koji smo, čini nam se, postigli ovim projektom rekonstrukcije vile koja je bila jedan veliki poduhvat za nas. Problemi izvođenja su nekako pali u drugi plan i činili su da pronađemo sredstvo kako bi otelotvorili naše ideje“ – navode dizajneri.

Pored svog ličnog angažmana, autori su u projekat uključili više mladih dizajnera nameštaja, keramike i upotrebnih predmeta, skulptura, slika i grafika koji su postali deo stalne postavke u Vili Laura. Ovim potezom, Beograd je dobio jednu svojevrsnu galeriju primenjenih umetnosti, koja promoviše stvaralaštvo domaćih umetnika.

Svaki komad nameštaja nalazi se u svom autentičnom ambijentu; Foto: Damir Krdžović

Autori su u projekat uključili više mladih dizajnera nameštaja, keramike i upotrebnih predmeta, skulptura, slika i grafika.

U ovaj nesvakidašnji poduhvat uključeni su: Fiona Sinđelić Stefanović, Sonja Tonev, Mladen Vračević, Leona Mijić, Anastasija Čolaković, Tamara Švonja, Lazar Spasojević, Ana Nenadović, Andreja Pavićević, Aino Michelsen, Studio Fluid, Mette Vinther Jensen, Vesna Bašić, Ana Drobnjaković, Miroslav Veljić, Aleksandra Jović, Ksenija Josifović, Vanja Ivković, Tekne, Mucibobina, Studio Mušmula, Mina Mališić, Damir Krdžović i Mila Tešić.

Pored svoje osnovne namena, ideja je da Vila Laura pruži uslugu iznajmljivanja prostora kreativnim timovima, filmskim produkcijama i pojedincima sa potrebama organizovanja promotivnih događaja. Takođe, Laura će biti mesto održavanja privremenih postavki umetničkih izložbi. Reč je o nesvakidašnjem konceptu koji zavređuje sve pohvale i punu pažnju.

Laura je svojevrsna galerija umetnosti i dizajna; Foto: Damir Krdžović

Faktografija:

  • naziv objekta: LAURA
  • adresa: Jovana Ristića 4 (Beograd, Senjak)
  • investitor: XYLON
  • autori projekta: Mila Tešić, Damir Krdžović i Mina Mališić
  • godina projektovanja: 2019.
  • godina izgradnje: 2020.
  • površina: 180 m2
  • spratnost: prizemlje + mansarda
  • izvođači: XYLON, LSDesign, NITEA, Šarac Granit, Mat Company
  • fotografija: Damir Krdžović

Grafički prilozi:

Enterijer:

 

Eksterijer:

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

1 komentar

  1. Mirej Popović

    Nisam „iz struke“, pa se unapred izvinjavam ako sam iz uporednih crteža pogrešno zaključila da su u prvoj prostoriji gore levo ulazna vrata pretvorena u prozor a ranije postojeći prozor je proširen, dok je u sledećoj prostoriji prozor premešten. Ako sam bilo šta od toga ipak dobro zaključila, kako je to onda u skladu sa rečenicom iz teksta „dizajneri su bili u obavezi da sačuvaju izvorni izgled fasade“?

    Uopšteno govoreći, da li za zgrade pod nekim od stepena zaštite čuvanje izvornog izgleda fasade obavezuje na izgled 100% identičan originalnom, ili su dozvoljene promene? Ako jesu – koje vrste, i u kojoj meri?

Ostavite odgovor

Obavezna polja *