Iako se danas najčešće zida od betona i čelika, u našoj okolini nalazi se jedan materijal koji je dostupan svima – slama! Po ekonomskim, ekološkim, zdravstvenim i ostalim kriterijumima ona ima prednosti u odnosu na sve druge građevinske materijale. Međutim, nije sve tako jednostavno.

Nedavno smo pisali o tome kako se grade kuće od slame i blata, gde smo naglasili da su one skoro upola jeftinije od zidanih, da imaju male troškove za grejanje i da su one zdrave za život. Iako ima brojne prednosti, pravljenje kuća od slame i nije tako jednostavan posao pre svega što je za nju teško dobiti građevinsku dozvolu.

Grupa za eko-gradnju na čelu sa dr Slobodanom Krnjetinom sa Departmana za zaštitu životne sredine iz Novog Sada, bavi se interdisciplinarnim istraživanjima na temu novih eko trendova u građenju jeftinih, zdravih i sigurnih kuća, kojima se, na različite načine, popravljaju ekološki parametri urbanih prostora.

Teže je dobiti građevinsku dozvolu jer slama nije standardom definisana kao materijal za izgradnju.

„Slama kao materijal tema kojom se najviše bavimo, a o kojoj se relativno malo zna i prava je šteta da u ovoj našoj Vojvodini taj materijal skoro da se ne prepoznaje kao građevinski materijal. Po ekonomskim, ekološkim, zdravstvenim i ostalim kriterijumima ovaj materijal ima prednosti u odnosu na sve druge građevinske materijale“, naveo je Krnjetin za Radio 021.

Ipak, problem je što slama nije standardizovan građevinski materijal i malo je teže dobiti građevinsku dozvolu jer nije standardom definisana kao materijal za izgradnju. Koriste je pojedinci uz neke posebne saglasnosti, ali, kako je rekao Krnjetin, procedura je trenutno prilično otežana.

Osušena slama s njiva direktno u zidove

Postoje velike ekonomske, ekološke i zdravstvene prednosti korišćenja slame kao građevinskog materijala, a on je naglasio i da je vrlo jednostavna za korišćenje u izgradnji.

„Koristi se upravo ta bala slame kakvu vidite na njivama. Ona treba samo da se pokupi, da se suši jedno vreme i takva se ugrađuje u zidove. Jako je jednostavno, samogradnja je moguća, jeftin je i dostupan materijal i najzdraviji građevinski materijal“ dodao je on.

Koristi se upravo bala slame kakvu vidite na njivama; foto: Niklas Hamann on Unsplash

Grupa za eko-gradnju bavi se još jednim prirodnim materijalom koji je takođe u svetu jako aktuelan, a to je obična, stabilizovana zemlja.

„Ovog materijala takođe imamo u izobilju. Mi čak imamo i tradiciju građenja kuća od zemlje u Vojvodini, ali se ona malo zaboravila“, zaključio je Krnjetin.

Mane kuća od slame

On je istakao da je jedna od zabluda u vezi sa kućama od slame da su podložne požarima. „Verujte, to nije tako. Ima metoda da se te bale slame malterišu i zaštite se od požara“ kazao je Krnjetin. Međutim, kuće od slame imaju svoje mane.

Pored toga što je teško dobiti građevinsku dozvolu za gradnju, kuće od slame imaju prirodnog neprijatelja. Iako imaju beskonačni rok trajanja, voda im može ugroziti stabilnost. Kako kaže Lehel Horvat koji drži radionicu etno parku Majkin salaš,  ako nema poplava i požara ona će trajati jako dugo, više od veka. Najstarija kuća od slame nalazi se u Nebraski i sagrađena je pre 108 godina.

Korisni linkovi: