Nova zgrada Hitne pomoći u Beogradu niče uz reciklažu građevinskog otpada
Stari objekat odlazi u prošlost, ali ne i u otpad – beton iz rušenja ponovo se koristi, dok prefabrikovana konstrukcija ubrzava gradnju nove zgrade pored auto-puta.
Skidanje blata i pranje guma na kamionu koji napušta gradilište bila je prva stvar koju smo videli pri obilasku radova na izgradnji i rekonstrukciji Zavoda za urgentnu medicinu u Beogradu. Da se o čistoći i urednosti brine ne samo na prilasku već i na celom gradilištu mogli smo videti i kada smo zakoračili u šumu prefabrikovanih stubova i greda koja će do leta 2025. godine postati nova zgrada Hitne pomoći kraj Mostarske petlje.
Objekat izgrađen 1960. godine, po projektu arhitekte Leona Kabilja iz 1957. godine, dugo je vapio za obnovom. Međutim, u aprilu 2024. godine stvari su se pomerile s mrtve tačke kada je kompanija Strabag započela opsežan projekat izgradnje i rekonstrukcije zgrade po projektu AG Instituta.
Srodni članci na portalu Gradnja:
Konstrukcija od betona i čelika srušena je za 15 dana, ali ništa od materijala nije završilo na otpadu.
Projekat je započet rušenjem stare garaže radi oslobađanja prostora za novi objekat, što je bio posebno izazovan zadatak jer se rad zaposlenih u Hitnoj pomoći u objektu pored morao odvijati neometano. Rušenje se zato odvijalo što je tiše bilo moguće i to u kratkom roku. Konstrukcija od betona i čelika srušena je za 15 dana, ali ništa od materijala nije završilo na otpadu.
Građevinski otpad je razvrstan, a armatura je mašinski odvojena od betona. Sav čelik predat je na reciklažu, dok je betonski otpad dodatno sortiran, a onda i usitnjen korišćenjem mobilne drobilice.
Na osnovu ispitane nosivosti i čvrstoće usitnjenog materijala, odlučeno je da se on upotrebi za nasipanje ispod podne ploče i za pristupne saobraćajnice. Reciklažom je dobijeno 550 kubika recikliranog materijala, čime je ne samo smanjen negativan uticaj na životnu sredinu, već i trošak nabavke i transporta materijala. Ovakav način rada je u skladu s inicijativom Strabaga da do 2040. godine postane klimatski neutralna kompanija.
Cela konstrukcija montirana za 5 meseci
Kako bi se ubrzao završetak novog bloka i omogućilo brže izmeštanje korisnika u novoizgrađeni deo, tim iz Strabaga predložio je investitoru da se umesto in-situ livenih AB stubova i greda radi prefabrikovani konstruktivni sistem. Konstrukcija je preprojektovana sa klasične na montažnu prefabrikovanu – i to se pokazalo kao odličan potez.
Od septembra prošle godine kada je počela montaža prefabrikovanih AB elemenata, cela konstrukcija podignuta je do januara ove godine. Za samo pet meseci izvođenja nikao je celokupan kostur zgrade Bloka A od 6.250 kvadrata i to bez ijednog krana!
U fabrici Raj Ibelik u Velikoj Plani prefabrikovano je 40 temeljnih čašica, 40 stubova, 128 međuspratnih greda, kao i 1.300 kvadrata ošupljenih ploča za međuspratnu konstrukciju od betona MB45. Sva montaža vršena je auto-kranom.
Najveći raspon stubova je 11 metara, na mestu gde će biti garaža, gde je visina poprečnog preseka ošupljene ploče 40 centimetara.
Temelji su izvedeni na temeljnim čašicama sa šupljim jezgrom, što je omogućilo smanjenje upotrebe betona za gotovo polovinu u poređenju sa klasičnim livenjem na licu mesta
“Dimenzije samih temelja su time smanjene, a oslanjanjem na temeljne čašice smanjene su i dimenzije temeljnih greda koje povezuju čašice. Potrošnja cementa je smanjena za trećinu po kubiku betona jer je proces proizvodnje u fabrici mnogo efikasniji.” – kažu na gradilištu.
Najveći raspon stubova je 11 metara, na mestu gde će biti garaža, gde je visina poprečnog preseka ošupljene ploče 40 centimetara, duplo više nego između stubova koji su na rasteru od 6 x 6m koji preovlađuje u ostatku objekta.
Da bi konstrukcija bila stabilna, projektom je predviđeno pet betonskih jezgara koja su izvedena in-situ: četiri okna za stepenište i jedno okno za lift. Kako bi se dodatno učvrstila konstrukcija, izvršena je monolitizacija tako što je preko ploča izliven beton MB45 u debljini od 8 cm. Projekat konstrukcije za monolitni deo konstrukcije uradio je Ascmec, a za njegovu izradu potrošeno je 338 tona gvožđa kao i preko 2.000 kubika betona.
Unutrašnji atrijum i pokretna fasada
Na besprekorno čistom gradilištu mogli smo videti da su radovi znatno odmakli. Na prvom spratu gde će biti kancelarije, prostor za obuku ljudi kao i amfiteatar urađene su kompletne mašinske i elektro-instalacije, dok se na drugom spratu za budući call centar izvode zidarski radovi.
Arhitektonsko rešenje objekta karakteriše unutrašnji atrijum po etažama koji će omogućiti prodor svetlosti u unutrašnjost prostora ali i stvaranje zelenog krova usred objekta što će osoblju omogućiti prijatan rad. Kontrola osunčanosti vršiće se automatizovanim pokretnim brisolejima na staklenoj fasadi koja će u zavisnosti od osvetljaja sama regulisati svoj položaj.
Rokovi i investicija
Druga i treća faza radova koja podrazumeva rekonstrukciju i proširenjem bloka B i pešačkog mosta, kao i izgradnju nove nadstrešnice koja pokriva 2.100 kvadrata trebalo bi da krene u septembru. Treća faza uključuje rekonstrukciju bloka C, koji pokriva površinu od 1.800 m².
Rok za završetak svih radova je do kraja leta 2026. godine. Tada će celokupna služba Hitne pomoći, koja trenutno ima oko 900 zaposlenih, imati tri puta veći prostor za rad.
Naručilac radova je Sekretarijat za investicije Grada Beograda, a projekat se finansira pomoću bespovratnih sredstva EU u iznosu od 10 miliona evra i zajma Evropske banke za obnovu i razvoj u iznosu od 5 miliona evra.
Budući izgled objekta
Samo da nema azbesta u starom materijalu i bog da nas vidi!