Među zahtevima su predlozi da se zamrznu sva državna potraživanja, uvede devizna klauzula pri ugovaranju radova, poveže staž zaposlenima u privatnim kompanijama, omogući lečenje bez obzira na neuplaćene doprinose, kao i niz drugih predloga.

Gradjevinskoj industriji Srbije potrebna je pomoć i to pre svega pomoć od države, tačnije Ministarstva za finansije. Zbog toga je koordinator Radne grupe Vlade Srbije za pomoć gradjevinarstvu Goran Dugandžija, inače predsednik grupacije visokogradnje u PKS, pripremio plan za razgovore sa Ministarstvom finansija. Članovi radne grupe iz gradjevinske industrije u Privrednoj komori Srbije precizirali su plan i u Ministarstvo finansija ići će se sa više predloga koji bi trebalo da, pre svega finansijki, pomognu oporavak gradjevinske industrije Srbije.
-Od države tražimo da ne ugovara poslove po damping cenama, a pri tom imamo u vidu izgradnju više od 5.000 stanova koja treba da započne na jesen u Beogradu. Zatim, neophodno je da država, odnosno njene direkcije i preduzeća, hitno izmire dugovanja koja imaju prema građevinskim kompanijama. Potreban nam je i neki fond koji bi davao garancije za radove u inostranstvu, a ono što svi građevinci traže je da prilikom ugovaranja vrednosti radova sa državom obavezno bude primenjena devizna klauzula – objasnio je Dugandžija.
Dalje, gradjevinari traže da se PDV plaća po fakturi koja se dostavlja naručiocu posla na osnovu prehodno usaglašene privremene situacije kojom se verifikuje naturalna realizacija u gradjenju objekta. Istovremeno, traži se smanjivanje sadašnje stope od osam odsto PDV kod prvog prometa novoizgradjenog stana. Ta stopa bi trebalo da bude znatno niža od stope prenosa apsolutnih prava koja se plaća pri prodaji starih stanova.
S obzirom da su gradjevinske kompanije u velikim dugovima pa mnoge od njih ne plaćaju doprinose, predlaže se da se smanje stope poreza i doprinosa, a radni staž poveže i radnicima koji su zaposleni u privatnim kompanijama na isti način kako je to učinjeno za zaposlene u državnim preduzećima. I da zaposleni dobiju markice za zdravstveno osiguranje bez obzira što njihove kompanije nisu platile doprinose zdravstvenom fondu. S obzirom da su najvećem broju kompanija blokirani žiro računi, jedan od zahteva je da se nadju rešenja po kojima bi preduzeća nastavila da posluju bez obzira na blokirane račune, jer ako ove kompanije ne rade otiće će u stečaj, a samim tim i veliki broj zaposlenih ostati bez posla. Radna grupa predlaže da država zamrzne prinudne naplate PDV, poreza i doprinosa, ali i da se nađu rešenja sa bankama da i one odustanu od prinudnih naplata svojih potraživanja. U posebnom Planu za rešenje dužničke krize preduzeća GiS, usvojeni su zaključci u kojima se traži momentalno zamrzavanje aktivnosti naplate od strane banaka, a od države da osnuje Garantni fond na osnovu raspoloživih resursa, ili dokapitalizuje postojeći koji će davati garancije bankama sa kojima bi se ušlo u reprogramiranje obaveza preduzeća GiS prema bankarskom sektoru.
Zaključeno je i da gradjevinske firme zaključe ugovore o gradjenju po posebnom programu na investicionim objektima koji se finansiraju od strane države. Tu je i zahtev o reprogramu dugova prema bankama i oslobadjanje datih kolaterala, reprogramu dugova prema državi, odnosno fondovima i javnim preduzećima. Gradjevinari predlažu da tokom gradjenja firme iz svoje neto zarade vraćaju dug.