Nekadašnji „grčki Goli otok“ sprema se za rekonstrukciju: Završen konkurs Arxellence 3
Od zloglasnog zatvora do samoodrživog istraživačkog centra – predstavljamo vam nagrađene projekte sa međunarodnog konkursa uključujući i rešenje tima iz Srbije.
Na pustom ostrvu Gyaros u Egejskom moru decenijama su bili zatvarani i proganjani politički protivnici različitih grčkih režima. Nekadašnje mesto internacije, izolacije i prinudnog rada danas je u fokusu međunarodne arhitektonske javnosti zahvaljujući konkursu Arxellence 3, koji je tražio ideje za budućnost ovog istorijski i ekološki osetljivog lokaliteta.
Nakon više od 1.200 prijava iz preko 80 zemalja, u Atini su proglašeni pobednici konkursa koji je organizovala kompanija Alumil u saradnji sa organizacijom AEGEAS, sa ciljem da se za Gyaros pronađe model koji će objediniti očuvanje istorijskog sećanja, zaštitu prirode i održivi razvoj.
Međunarodni žiri konkursa dodelio je 3 nagrade i 4 počasna priznanja, a među izloženim rešenjima bio je i projekat tima iz Srbije.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Nekadašnje mesto internacije, izolacije i prinudnog rada danas je u fokusu međunarodne arhitektonske javnosti zahvaljujući konkursu Arxellence 3.
Centralni deo događaja u amfiteatru Eugenides Foundation bio je posvećen predstavljanju nagrađenih projekata. Kroz prezentacije i audiovizuelni materijal, autori su predstavili svoje ideje, nakon čega su dodeljene 3 glavne nagrade i 4 ravnopravna počasna priznanja.
1. nagrada – Zatvor transformisan u savremeni istraživački centar
Prva nagrada dodeljena je grčkim arhitektama Arisu Grammatasu i Iasonu Fragkosu za projekat „Palingenesis: From Memory to Self Sufficiency“.
Predlog predviđa transformaciju zatvorskih objekata na Gyarosu u istraživački centar posvećen održivosti, sećanju i zaštiti životne sredine. Ostrvo se posmatra kao prostor u kojem arhitektonska intervencija mora uzeti u obzir snažno istorijsko nasleđe i stroga ekološka ograničenja, uz podršku savremenom istraživanju, obrazovanju i dugoročnom boravku u izolovanom i osetljivom okruženju.
2. nagrada – Od mesta progona do muzeja
Druga nagrada pripala je timu autora Ali Andaji Garmaroodi, Shayan Ebrahimi, Mohammad Javad, Ghazaleh Alisirat, Zahra Jamali i Negar Jebeli, aktivnih u Nemačkoj i Iranu, za projekat „Gyaros Horizon: Adaptive Reuse of a Carceral Landscape into a Renewable Research Ecosystem“.
Njihov projekat reinterpretira napušteni zatvorski kompleks kroz strategiju adaptivne prenamene, pretvarajući nekadašnje mesto zatočeništva i torture u muzej i samoodrživi centar za istraživanje, kulturu i održivi život.
3. nagrada – „Ostrvo izolacije i smrti“ dobija novi život
Treća nagrada pripala je studiju Metin Keskin Architects za projekat „From Memory to Nature“, čija je vizija transformacija „ostrva izolacije i smrti“ u model usmeren ka životu i stvaranju novih vrednosti.
Počasna priznanja
Ravnopravna počasna priznanja dodeljena su sledećim timovima:
- Arrogant Architects iz Bugarske
- Mackay and Partners iz Ujedinjenog Kraljevstva
- Ben Huser iz Švajcarske
- Se Architecture iz Turske
Rešenje tima iz Srbije
Među timovima koji su ušli u uži izbor našao se i rad iz Srbije, čije su autorke arhitektkinje Gabriela Radeka i Vanja Maljković. Njihov predlog polazio je od ideje da se postojeći zatvorski kompleks sačuva u izvornom obliku, bez značajnijih intervencija na spoljašnjem omotaču objekata.
Unutrašnjost zgrada predviđena je za potpuno ogoljavanje i formiranje novih staklenih zidova sa integrisanim održivim sistemima. Poseban element projekta predstavlja vodeni sistem formiran duž nekadašnjih stražarskih ruta kojim voda kaskadno teče kroz ceo kompleks.
Georgios Milonas: „Arxellence 3 je doprineo isticanju potrebe za zaštitom Gyarosa“
U svom uvodnom obraćanju, predsednik i izvršni direktor kompanije ALUMIL Georgios Milonas istakao je da je „Arxellence 3 odlučujuće doprineo isticanju potrebe za zaštitom Gyarosa, mobilišući naučnu zajednicu, civilno društvo i državu“.
Istovremeno je pozdravio usvajanje novog predsedničkog dekreta kojim se definišu zone i namena zemljišta unutar zaštićenog područja ostrva Gyaros, nakon razmatranja i odobrenja od strane Saveta države.
Kako je naveo, „sadržaj novog predsedničkog dekreta u suštini potvrđuje ciljeve, viziju i pravce međunarodnog transdisciplinarnog konkursa Arxellence 3, naglašavajući doprinos pristiglih predloga i stvarajući zamajac za budućnost Gyarosa“.
Roi Kavalieratou: „Dužnost AEGEAS-a je da čuva i promoviše grčku kulturu i istorijsko nasleđe“
Govoreći u ime AEGEAS-a, Roi Kavalieratou istakla je da je konkurs uspešno spojio očuvanje istorijskog sećanja sa savremenim pristupom održivom razvoju.
Prenoseći pozdrave Athanasiosa Martinosa, naglasila je da je „Gyaros, pusto ostrvo u srcu Egejskog mora, mesto teške i tragične istorije, gde su hiljade ljudi bile prognane i zatvarane, dok su mnogi izgubili živote, o čemu svedoči napušteno groblje na ostrvu“. Istovremeno, dodala je, „Gyaros predstavlja dragoceno stanište divljeg sveta od jedinstvenog ekološkog značaja“.
„U AEGEAS-u smatramo svojom dužnošću da čuvamo i promovišemo grčku kulturu i istorijsko nasleđe“, zaključila je.
Dr Maria Papadopoulou: „Gyarosu su potrebna rešenja koja povezuju istoriju, ekologiju, tehnologiju i održivost“
Maria Papadopoulou opisala je Arxellence 3 kao „uzornu inicijativu u kojoj se sećanje i priroda ne posmatraju kao suprotstavljene sile, već kao komplementarni okviri delovanja“.
Govoreći kao profesorka Nacionalnog tehničkog univerziteta u Atini, predsednica Agencije za prirodnu sredinu i klimatske promene (N.E.C.C.A.) i predsednica Konkursne komisije, istakla je da proglašenje Gyarosa za zaštićeno područje „ne znači da se tamo ništa ne može raditi, već da svaka intervencija mora slediti metode definisane naukom“.
Naglasila je da je cilj konkursa bio jasan: „minimalno invazivne i reverzibilne intervencije prilagođene prostoru, sa autonomijom resursa i logikom cirkularnih tehnologija, usmerene na podršku istraživanju, obrazovanju i kolektivnom sećanju“.
SFEA 1967–1974: „Bez intervencija — očuvati spomenike i omogućiti pristup lokalitetu“
Predstavnici Udruženja zatvorenih i prognanih boraca otpora 1967–1974 (SFEA) prisustvovali su ceremoniji i istakli stav da na Gyarosu ne bi trebalo sprovoditi intervencije. Pozvali su državu da očuva spomenike i omogući pristup lokalitetu građanima, posebno mladima.
„Želimo da ovo mesto ostane neizmenjeno. Tražimo očuvanje zatvora, groblja i pristaništa kako bi postali dostupni javnosti. Nažalost, prikazane studije predstavljaju grube intervencije. Pitam se – da li neko planira intervencije na Partenonu demokratije?“ izjavio je Evangelos Gkiougis, naglašavajući protivljenje turističkom razvoju i poslovnoj eksploataciji ostrva.
Član upravnog odbora SFEA, Stelios Vasileiou, dodao je: „Ni jedan pedalj zemlje ne pripada nikome osim narodu i njegovoj istoriji. Ovo mesto može biti samo javno, posvećeno sećanju, istoriji i kulturi, slobodno dostupno novim generacijama učenika, studenata i istraživača kako bi razumeli cenu slobode.“
Ovo mesto može biti samo javno, posvećeno sećanju, istoriji i kulturi, slobodno dostupno novim generacijama učenika, studenata i istraživača kako bi razumeli cenu slobode.
Dr Evangelos Lyroudias: „Ograničenja sama po sebi nisu zaštita. Zaštita je znanje.“
Zatvarajući ceremoniju, Evangelos Lyroudias istakao je da su „arhitektonski konkursi pukotine kroz koje prolazi budućnost“ i da je upravo to postignuto kroz Arxellence 3 – otvaranje prostora za nove ideje.
Kako je naveo, doprinos konkursa bio je višedimenzionalan: „Kroz najzahtevniji slučaj – slučaj Gyarosa – dobili smo novu metodologiju za zaštitu biodiverziteta i korišćenje prirodnih resursa“, koja može poslužiti kao model i drugim ostrvima u potrazi za održivim rešenjima. „Ograničenja sama po sebi nisu zaštita. Zaštita je znanje“, zaključio je.
Više informacija o konkursu dostupno je na ovom linku.
