Uz Dom Mike Alasa obnovljena porodična kuća: Fasada rekonstruisana prema jedinoj sačuvanoj fotografiji

Arhitekta Dejan Todorović objašnjava kako je rekonstruisana fasada izgubljena tokom decenija prepravki i zašto je nadogradnja kuće na Kosančićevom vencu izvedena pomoću keramičkih brisoleja.

U jednom od najosetljivijih istorijskih ambijenata Beograda, na uglu Kosančićevog venca i Ulice kralja Petra, realizovana je rekonstrukcija i nadogradnja porodične kuće prema projektu arhitekte Dejana Todorovića iz biroa Nooto.

Objekat površine 320 kvadratnih metara, spratnosti Su+Pr+1+Po, projektovan je 2020. godine, dok je izgradnja završena 2023. godine.

Prema rečima autora projekta, najveći izazov predstavljalo je zatečeno stanje objekta, koje nije odgovaralo ni zahtevima zaštite kulturnog nasleđa niti novom projektnom zadatku.

„Objekat je po svedočanstvima sedamdesetih godina pretrpeo izmene kako na fasadi tako i u unutrašnjoj organizaciji, te je sa stanovišta zaštite trebalo vratiti fasade na izvorno stanje“, kaže Todorović za Gradnju.

Pošto u arhivu grada ne postoji originalni projekat, morali smo sa jedne jedine stare fotografije da reinterpretiramo sve elemente fasada.

Dodatni problem predstavljala je činjenica da u arhivu grada nije pronađen originalni projekat kuće.

„Pošto u arhivu grada ne postoji originalni projekat, morali smo sa jedne jedine stare fotografije da reinterpretiramo sve elemente fasada“, navodi arhitekta.

Tokom istraživanja, projektantski tim je zajedno sa stručnjacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture obilazio okolne objekte u potrazi za sličnim dekorativnim elementima.

„Pronalazili smo iste ili slične elemente, što potvrđuje tvrdnju da su isti majstori radili i na drugim objektima u okolini“, objašnjava Todorović.

Saradnja sa investitorom

Zadatak investitora bio je da se u okviru zadatih urbanističkih parametara dobije funkcionalna porodična kuća sa maksimalno iskorišćenim prostorom.

Arhitekta ističe da je projekat razvijan kroz intenzivnu saradnju sa klijentom, od organizacije osnova do enterijera.

„Imao sam tu sreću da klijent izuzetno dobro shvata problematiku prostora kao i kompleksnost materijala, rasvete i boja, te je saradnja bila sveobuhvatna i plodonosna u smislu dobijenih rezultata“, kaže on.

Dijalog sa kućom Mike Alasa

Posebnu težinu projektu davala je neposredna blizina čuvene kuće Mike Alasa, jednog od najprepoznatljivijih objekata na Kosančićevom vencu.

„Kuća Mike Alasa ima vrlo dominantnu i bogato dekorisanu fasadu sa kojom nismo ni smeli da se takmičimo“, navodi Todorović.

Umesto toga, pojedini motivi preuzeti su i reinterpretirani na savremen način u delu nadogradnje.

„Trebalo je dodati etaže bez remećenja sklada celokupnog poteza Kosančićev venac i Ulica kralja Petra u najstarijem urbanom delu grada. I to je uvek hodanje po tankoj žici“, dodaje autor.

Kuća Mike Alasa ima vrlo dominantnu i bogato dekorisanu fasadu sa kojom nismo ni smeli da se takmičimo.

Granica između rekonstruisanog istorijskog dela i novog arhitektonskog sloja rešena je kroz jasno razlikovanje starog i novog.

Kako objašnjava Todorović, vertikalne ose novih otvora pomerene su u odnosu na postojeće, dok su na fasadi primenjeni keramički brisoleji.

„Uveden je novi materijal u vidu keramičkih brisoleja koji formiraju novu geometriju prostora i novu geometriju svetla sa promenljivom, nestabilnom fasadom koja se menja sa dobom dana“, kaže arhitekta.

Prema njegovim rečima, upravo je takva „mekana“ fasada omogućila da se izbegne direktan vizuelni konflikt sa susednom kućom Mike Alasa.

Zavod kao aktivan partner u projektu

Važnu ulogu tokom čitavog procesa imao je Zavod za zaštitu spomenika kulture, koji je bio uključen mnogo šire od formalnog izdavanja uslova.

„Od Zavoda smo od početka imali vrlo jasne smernice koje su mnogo pomogle u iznalaženju finalnog rešenja“, ističe Todorović.

On dodaje da je saradnja bila kontinuirana od prvih skica do završetka radova.

„Zavod je od samog početka bio uključen u razradu projekta te smo svo vreme dobijali smernice i savete u iznalaženju najboljih rešenja. Fluidna i konstruktivna saradnja pratila nas je od početka do završetka radova.“

Uveden je novi materijal u vidu keramičkih brisoleja koji formiraju novu geometriju prostora i novu geometriju svetla.

Organizacija prostora predstavljala je dodatni izazov zbog relativno male osnove objekta.

„Osnova od nekih 80 kvadratnih metara morala je da bude dobro promišljena kako bi se najbolje iskoristio prostor na svakoj etaži, uključujući i stepenište koje zauzima značajan deo površine“, kaže Todorović.

Niže etaže namenjene su dnevnim sadržajima, dok su na višim nivoima smeštene spavaće sobe i prateća kupatila.

Bez univerzalnog recepta

Na pitanje šta predstavlja dobar primer savremene intervencije u istorijskom jezgru poput Kosančićevog venca, Todorović smatra da univerzalni odgovor ne postoji.

„Svaka intervencija u ovakvom kontekstu je hodanje po tankoj žici i svaki primer je izuzetno specifičan da bi se mogao izvući bilo kakav ključ za takve intervencije. Ne postoji ni ključ, a samim tim ni obrazac za ocenjivanje“, zaključuje arhitekta.