Na prodaju porodična vila Jerna Ucona u kojoj su nastale prve ideje za Sidnejsku operu
Danski arhitekta projektovao je ovu kuću za svoju porodicu 1952. godine, a upravo u njenom kabinetu nekoliko godina kasnije započeo rad na svom najpoznatijem delu.
Diskretno smeštena na proplanku usred državne šume u danskom Helebeku, gradiću četrdesetak kilometara severno od Kopenhagena, ova vila delo je arhitekte Jerna Ucona (dan. Jørn Utzon, 1918-2008), koji ju je 1952. godine projektovao i izgradio za sebe i svoju porodicu.
Renovirana 1958. godine, a danas zaštićena kao kultno delo danskog modernizma, jednospratnica od 364 kvadrata odskora je ponuđena na prodaju, a njena cena iznosi 24.800.000 danskih kruna iliti ravno 3.317.694 evra.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Od vodotornja do Sidnejske opere
Osim vodotornja u Svanekeu na ostrvu Bornholm, ovo je bilo prvo realizovano Uconovo delo, iako je prethodno već osvajao brojne konkurse. Tokom Drugog svetskog rata otišao je u Stokholm kako bi proučavao rad Gunara Asplunda.
U zimu 1943/1944. godine održana je izložba moderne američke arhitekture na kojoj su ga posebno oduševile kuće Frenka Lojda Rajta, što ga je podstaklo da detaljnije prouči njegov opus. Rajtova posvećenost prirodi i osobenostima svakog gradilišta, kao i pažnja koju je pridavao unutrašnjem i spoljašnjem prostoru, uverili su Ucona da svaki projekat zahteva poseban pristup.
Nakon što se njegova porodica 1937. godine preselila u obližnji Helsinger, osamnaestogodišnji Ucon postao je snažno vezan za to područje, a kuća koju je izgradio sa 34 godine ostala mu je uporište do kraja života. „To je moja laboratorija“, rekao je jednom prilikom. Upravo u svom kabinetu u Helebeku 1959. godine je počeo da radi na projektu Sidnejske opere.
Upravo u svom kabinetu u Helebeku Ucon je 1959. godine počeo da radi na projektu Sidnejske opere.
Inovativan pristup porodičnom stanovanju
Kada je Utzon započeo gradnju kuće na ivici šume Helebek, nadomak istoimenog mesta, pronela se vest da nastaje inovativan pristup porodičnom stanovanju. Ugledni arhitekti dolazili su na gradilište kako bi pratili napredak radova. Ucon je sam vodio izgradnju,bez klasične projektne dokumentacije na kakvu smo danas navikli.
Kako je gradnja odmicala, često je menjao oblik kuće, gotovo kao da pravi zamak od peska. Ovakav pristup usvojio je tokom boravka u Finskoj 1946. godine, kada je nekoliko meseci proveo sa Alvarom Altom, koji je istu metodu primenio prilikom projektovanja Vile Mairea, smatrajući da je to najekonomičnije rešenje za investitora.
Beskompromisna i bezvremenska arhitektura
Kao rezultat svih ovih uticaja i načina razmišljanja, 1952. godine završena je vila čija je arhitektura beskompromisna i bezvremenska. Neprekidni stakleni zidovi od poda do plafona rastvaraju granicu između unutrašnjosti i spoljašnjosti i pozivaju promenljiva raspoloženja šume pravo u dom.
Uconova porodična kuća i više od sedam decenija nakon izgradnje deluje iznenađujuće savremeno.
Terase se, poput prirodnih visoravni, prostiru oko kuće i prate putanju sunca od jutra do večeri, uspostavljajući neposredan odnos između enterijera i okolnog pejzaža. Upravo u toj gotovo neprimetnoj vezi arhitekture i prirode leži trajna vrednost Uconove kuće, koja i više od sedam decenija nakon izgradnje deluje iznenađujuće savremeno.
Danas, više od sedamdeset godina nakon izgradnje, Uconova porodična kuća ostaje jedno od najznačajnijih ostvarenja danskog modernizma, ali i mesto na kojem su nastale prve skice za jedno od najpoznatijih arhitektonskih dela 20. veka – Sidnejsku operu.
