Na konkursu održanom 1956. godine stiglo je 222 rešenja od kojih je jedno postalo ikona Australije. Međutim, kako su izgledala odbačena rešenja? Pogledajte 7 koji su ušli u uži izbor.

Februara meseca 1956. godine premijer Novog Južnog Velsa, Joseph Cahill, objavio je međunarodni konkurs kako bi se dobilo najbolje rešenje prema kom bi se izgradila nacionalna kuća opere u Sidneju. Kao što znamo, pobedilo je rešenje arhitekte Jerna Ucona, a Sidnejska opera postala je jedna od najprepoznatljivih zgrada na svetu. Ono što je doduše malo manje poznato javnosti jeste to da je uslovima konkursa bilo dozvoljeno da projektni timovi prilože koliki god žele broj crteža, pod uslovom da su svi crno beli. Zahvaljujući savremenoj 3D vizuelizaciji možemo videti kako bi Sidnejska opera izgledala da je odluka žirija bila drugačija.

Projekti su morali biti predavani u crno-beloj tehnici; Pobedničko rešenje Jerna Ucona

1. Školjkasta opera

Ovo rešenje je na konkursu zauzelo je drugo mesto i baš kao i pobednički projekat inspirisano je školjkom, pa je takođe bilo predviđeno korišćenje najnovijih tehnologija upotrebe betona za izvođenje ovakve forme.

Tim od sedam arhitekti iz Filadelfije nastavio je saradnju nakon ovog projektnog debija, te su u narednim godinama osnovali firmu Geddes Brecher Qualls Cunningham.

Drugoplasirano rešenje: Philadelphia Collaborative Group

2. Zatvoreno i konzervativno rešenje

Dizajn holandsko-britanskog tima bio je prilično zatvoren i konzervativan u poređenju sa projektima inspirisanim morskim svetom, te je ovo rešenje zauzelo treće mesto.

Treće mesto: Arhitekte Paul Boissevain i Barbara Osmond

Žiri je svakako bio impresioniran odnosom proporcija čoveka i objekta, kao i promenadom zgrade.

Treće mesto: Arhitekte Paul Boissevain i Barbara Osmond

3. I dirigenti projektuju…

Iako nikada zapravo nije ušao u uži izbor, projekat koji je osmislio Sir Eugene Goossen, dirigent Simfonijskog orkestra i direktor Državnog muzičkog konzervatorijuma, mogao je zaista biti i realizovan, zbog veoma velikog uticaja u vlasti pomenutog gospodina.

Projekat: Sir Eugen Goossen
Projekat: Sir Eugen Goossen

4. Mađarsko rešenje

Arhitekte Peter Kollar i Balthazar Korab izbegle su iz, u to vreme, komunističke Mađarske i na konkursu su predstavili svoj rad kao australijskom zastavom. Projekat je žiri okarakterisao kao „veoma vešto planiran objekat“.

Projekat: Peter Kollar i Balthazar Korab
Projekat: Peter Kollar i Balthazar Korab

5. Helikopterom u operu

Ovaj projekat, kojeg potpisuje firma S. W. Milburn and Partners, nije mnogo drugačiji od trećeplasiranog rešenja, s tim što je kubični objekat izdignut iznad nivoa promenade, a na krovu objekta postavljen je i heliodrom.

Projekat: S. W. Milburn and Partners
Projekat: S. W. Milburn and Partners

 

6. Crvena opera

Engleska kompanija Vine and Vine oblikovala je živopisan dizajn objekta crvene fasade, koji je centralno postavljenim restoranom podeljen na dva auditorijuma.

Projekat: Vine and Vine

Ovakvo rešenje, sa dve celine, nije se u potpunosti dopalo žiriju.

Projekat: Vine and Vine

 

7. Kockarnica?

Projekat američke firme Kelly and Gruzen u određenim segmentima je izveden u Vegas maniru.

Projekat: Kelly and Gruzen
Projekat: Kelly and Gruzen

Pobedničko rešenje

Premijeru Josephu Cahillu trebalo je 17 godina da nakon sprovedenog konkursa realizuje projekat Jerna Ucona. Ipak, pobedničko rešenje postalo je simbol grada pa i australijske kulture, te je ovaj objekat zaveden i u UNESCO svetsku baštinu. Podsetimo se za kraj fantastične Sidnejske opere:

Izvor: Budget Direct

Kad ste već ovde…