Japanska tehnologija koja će biti instalirana na TENT-u u Obrenovcu obezbediće i čistiji vazduh.

Najveći proizvođač struje u Srbiji, Termoelektrana Nikola Tesla, ujedno je i najveći zagađivač srpskog vazduha, a treći je najveći zagađivač u Evropi. Tome bi za tri i po godine trebalo da dođe kraj, jer je u TENT-u postavljen kamen temeljac postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova koji su osmislili Japanci, piše N1.

Posao je dobila japanska kompanija Mitsubishi Hitachi Power System (MHPS), a tehnologija koja će biti instalirana ne samo da će ispuštati čistiji vazduh, već će ovo postrojenje od otpada proizvoditi gips, pogodan za visokogradnju i niskogradnju.

Najveći apsorberi u ovom delu Evrope

Sistem za odsumporavanje dimnih gasova na TENT A gradiće se na četiri bloka (A3-A6) koji kao gorivo koriste kolubarski lignit. Pored dva apsorbera sa dimnjacima (po jedan za dva bloka), u sastav ovog postrojenja ulaze i postrojenje za pripremu krečnjaka i proizvodnju gipsa i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda nastalih procesom odsumporavanja, koje je već izgrađeno.

Visina svakog apsorbera biće 34 metra, a zajedno sa velikim dimnjakom na vrhu 140 metara sa osnovom od 24 metra u prečniku. Apsorberi su najveći u ovom delu Evrope i kroz jedan može da prođe četiri miliona kubnih metara dimnog gasa na sat.

Kad postrojenje za odsumporavanje počne sa radom, postojeći dimnjaci u termoelektrani više neće biti u stalnoj upotrebi, ostaće u rezervi, a koristiće se samo u slučaju ispada i u startu bloka, što će tek biti precizirano.

Postupak proizvodnje gipsa

Na sva četiri bloka primeniće se tehnologija odsumporavanja vlažnim postupkom, uz korišćenje krečnjaka kao reagensa. Samleveni krečnjak, pomešan sa vodom da bi se dobila emulzija, cevovodima će se ubacivati u apsorber. Tu će se emulzija, pomoću prskalica, sitnim kapljicama ubacivati u dimni gas. Krečnjačka emulzija izdvaja sumpor iz dimnog gasa koji odozdo ulazi u apsorber i pravi gips koji pada naniže u vodu. On ima dva puta: ili će ići u postrojenje za proizvodnju gipsa, gde će, posle sušenja, tako čist i po evropskom standardu kvaliteta biti spreman za prodaju, ili će se pomešan sa vodom i pepelom odlagati na deponiju pepela. Procena je da bi, ukoliko je prosečan sadržaj sumpora u uglju, produkcija gipsa bila oko 500-600 tona dnevno po apsorberu, što je oko 25 tona na sat.

Postrojenje će devet puta smanjiti emisiju sumpor-dioksida što će ovu termoelektranu prilagoditi standardima koje je definisala Evropska unija, a to je ispod 20 miligrama sumpor-dioksida po metru kubnom.

Postojenje će graditi domaća građevinska kompanija MPP Jedinstvo a.d. i trebala bi da bude završena za tri i po godine.

Kad ste već ovde…