Zašto prenisko pokošena trava leti dodatno zagreva gradove

Umesto da rashlađuju okolinu, prenisko pokošeni travnjaci brzo gube vlagu i pojačavaju efekat urbanih toplotnih ostrva. Vrtlar Kruno objašnjava zašto je vreme da promenimo način održavanja zelenih površina.

Tokom leta gradski travnjaci često izgledaju uredno pokošeno, ali upravo takvo održavanje može imati suprotan efekat od očekivanog. Umesto da hlade okolinu, prenisko pokošene zelene površine brže se isušuju i dodatno doprinose zagrevanju gradova.

Da zelene površine imaju važnu ulogu u regulisanju temperature gradova potvrđuje i nedavna analiza sprovedena u više od 500 gradova širom sveta, objavljena u časopisu Science Advances. Ona pokazuje da su površine sa zdravijom i bujnijom vegetacijom značajno hladnije od onih sa oskudnim zelenilom. Autori zaključuju da očuvanje vitalne urbane vegetacije predstavlja jednu od najefikasnijih prirodnih mera za ublažavanje efekta urbanih toplotnih ostrva.

Zašto način košenja pravi razliku

O tome zbog čega je vreme da promenimo način košenja trave razgovarali smo sa biovrtlarom, pejzažnim dizajnerom i eko-aktivistom Krunom Pekasom, poznatijim kao Vrtlar Kruno.

Prema Krunovim rečima, način na koji se danas održavaju travnjaci u većini gradova nije prilagođen sve toplijim letima.

„Trava se kosi prenisko, često i na površinama koje građani gotovo uopšte ne koriste. I dalje preovladava mišljenje da travnjak treba da izgleda poput tepiha, pa se kosi gotovo do zemlje. Takva praksa je zastarela i štetna, naročito tokom leta“, objašnjava on.

Postoji uvreženo mišljenje kako sve treba biti uredno poput tepiha u dnevnom boravku pa se travnjaci gule do same zemlje.

Umesto da se sve zelene površine u gradu održavaju na isti način, potrebno je uvesti različite režime košenja u zavisnosti od njihove namene. Travnjaci namenjeni boravku, rekreaciji i igri mogu se redovno održavati, dok bi površine uz saobraćajnice, nasipe ili padine trebalo kositi znatno ređe – svega jedan do tri puta godišnje.

Viša trava znači hladniji grad

Najveći problem preniskog košenja jeste to što trava veoma brzo gubi vlagu. Kada se pokosi gotovo do zemlje, ona se isušuje i prestaje da hladi okolinu.

„Samo vegetacija koja u sebi ima dovoljno vode može da hladi prostor. Kada se trava osuši, ona više ne rashlađuje vazduh, već se zagreva zajedno sa zemljištem i dodatno pojačava efekat urbanih toplotnih ostrva“, ističe Kruno.

Zbog toga se preporučuje da travnjaci koji se redovno koriste tokom leta ne budu niži od oko osam centimetara. Viša trava bolje zadržava vlagu, štiti zemljište od isušivanja, a tokom noći rosa ostaje na vlatima i postepeno dospeva u tlo.

Samo vegetacija koja u sebi ima dovoljno vode može da hladi prostor.

Ređe košenje ima i dodatne koristi – smanjuje sabijanje zemljišta, omogućava da kišnica lakše prodre u tlo i doprinosi očuvanju vlage koja je tokom letnjih meseci dragocena i za travu i za drveće.

Osim što doprinosi rashlađivanju grada, odložena košnja, posebno tokom maja, omogućava biljkama da procvetaju i obezbede hranu oprašivačima, čime se povećava biodiverzitet urbanih sredina.

Žbunje umesto travnjaka u gradovima

Međutim, prema njegovom mišljenju, rešenje nije samo u drugačijem režimu košenja, već i u drugačijem planiranju zelenih površina.

„Ne mora svaki kvadrat biti travnjak. Na mnogim mestima mnogo su bolje rešenje niže žbunaste vrste i višegodišnje biljke koje zahtevaju znatno manje održavanja, bolje podnose sušu i istovremeno doprinose prijatnijoj mikroklimi“, kaže on.

Cilj nije da trava izgleda savršeno pokošeno, već da ostane zelena, zadrži vlagu i zajedno sa drvećem hladi grad.

Dodaje da je, pored očuvanja vegetacije, važno povećavati i površine kroz koje voda može da prodre u zemlju. Uklanjanje nepotrebnog asfalta i betona, uz očuvanje zelenila, deo je koncepta takozvanih „gradova-sunđera“, koji pomaže da se ublaže i letnje vrućine i rizik od poplava.

“Gde god je moguće potrebno je vraćati vodopropusne površine, poput kaldrme i perforiranih kocki, kako bi se sačuvao prirodni ciklus vode u gradu” – kaže Vrtlar Kruno.

Uredno ne znači i korisno

Poruka je jednostavna: u vreme sve češćih toplotnih talasa cilj nije da trava izgleda savršeno pokošeno, već da ostane zelena, zadrži vlagu i zajedno sa drvećem hladi grad. Takav pristup ne zahteva skupe investicije, već promenu načina razmišljanja o tome kako održavamo javne zelene površine.