Koliko košta izgradnja bazena? Od 20.000 evra za gotov do skoro 50.000 za betonski
Na konkretnim primerima proverili smo koliko koštaju betonski, poliesterski i polipropilenski bazeni, šta sve podrazumeva njihova izgradnja i koliko treba izdvojiti za održavanje.
Koliko danas košta izgradnja bazena u dvorištu i od čega zavisi konačna cena? Na primerima nekoliko izvedenih bazena proverili smo koje su najčešće tehnologije gradnje, šta sve podrazumevaju radovi i koliko novca treba planirati za samu izgradnju, opremu i kasnije održavanje.
Betonski bazen sa folijom
Prvi primer je betonski bazen dimenzija 10 × 4,5 metara, završen bazenskom folijom. Reč je o skimerskom bazenu, kod kojeg se voda odvodi kroz skimere postavljene uz ivicu bazena.
Druga mogućnost su prelivni bazeni, kod kojih voda prelazi preko ivice u prelivni kanal. Osim drugačijeg vizuelnog efekta, ovakav sistem zahteva i nešto složeniju tehničku opremu.
Za funkcionisanje bazena neophodna je tehnička prostorija, u koju se smeštaju pumpe, filteri i druga oprema za filtraciju i prečišćavanje vode. Poželjno je da se nalazi na svega nekoliko metara od bazena.
Njena veličina zavisi od opreme koja se ugrađuje, ali kod skimerskih bazena ne bi trebalo da bude manja od približno 1,5 × 1,5 metara. Kod prelivnih bazena potrebna je znatno veća tehnička prostorija.
Tehnička prostorija trebalo bi da bude smeštena na svega nekoliko metara od bazena, a kod skimerskih bazena ne bi trebalo da bude manja od približno 1,5 × 1,5 metara.
U ovom konkretnom bazenu ne koristi se klasično doziranje hlora. Umesto toga, u vodu se dodaje so, iz koje se procesom elektrolize proizvodi hlor potreban za dezinfekciju vode.
Uz bazen je izvedena i plaža, odnosno zona koja simulira plićak, namenjena pre svega deci. Ovaj deo bazena dug je oko dva metra.
Kako se gradi betonski bazen?
Izgradnja počinje obeležavanjem pozicije i iskopom jame za bazen. Na dno iskopa najpre se postavlja sloj tucanika, koji se dobro nabija, nakon čega se izvode oplata i armiranobetonska podna ploča.
Slede zidovi bazena, takođe izvedeni od armiranog betona. Paralelno sa građevinskim radovima postavljaju se instalacione cevi neophodne za rad bazenske tehnike.
Kod betonskog bazena završna obrada zavisi od preciznosti izvedene školjke – zidovi moraju biti potpuno ravni pre postavljanja bazenske folije.
Kada je bazenska školjka završena, pristupa se malterisanju i ravnanju zidova u tri sloja, odnosno „tri ruke“, kako bi sve površine bile što ravnije i čvršće. U ovoj fazi formiraju se i stepenice, kao i plaža unutar bazena.
Nakon završnog ravnanja postavlja se bazenska folija. U ovom slučaju upotrebljena je folija sa garancijom od 10 godina, sa dezenom koji imitira izgled keramičkih pločica.
Koliko košta betonski bazen?
Betonski bazen sa kompletnom opremom, građevinskim radovima i folijom u ovom primeru koštao je oko 28.000 evra.
Međutim, sama izgradnja bazena nije bila jedini trošak. Dodatno je izdvojeno:
- oko 10.000 evra za staklenu ogradu oko bazena;
- oko 2.000 evra za formiranje plaže;
- oko 7.000 evra za deking sa konstrukcijom i ugradnjom.
Kada se saberu svi navedeni radovi, ukupna investicija u bazen i njegovo neposredno uređenje iznosila je približno 47.000 evra.
Bazeni od poliestera i polipropilena
Povoljniju i bržu alternativu betonskim bazenima predstavljaju gotove ili polugotove bazenske školjke od poliestera i polipropilena.
Poliesterski bazeni izrađuju se fabrički, u kalupima, zbog čega kupac bira između unapred definisanih dimenzija i oblika. Kod bazena od polipropilena postoji veća sloboda u izboru dimenzija i oblika, jer se izrađuju od ploča koje se spajaju zavarivanjem.
Kod poliesterskih bazena potrebno je iskopati jamu i izvesti armiranobetonsku podnu ploču. Na nju se postavlja stirodur, a zatim gotova bazenska školjka.
Fabrički formirana „kada“ postavlja se na pripremljenu armiranobetonsku podlogu, dok se prostor između školjke i zemlje ispunjava polusuvim mršavim betonom.
Drugim rečima, fabrički formirana „kada“ postavlja se na pripremljenu armiranobetonsku podlogu, dok se prostor između školjke i zemlje ispunjava polusuvim mršavim betonom.
Ovakvo rešenje posebno je praktično za manja dvorišta i bazene smeštene neposredno uz kuću. Najveće poliesterske školjke koje se mogu transportovati kao jedan gotov element imaju dimenzije od približno 9 × 3,5 metara. Kod većih dimenzija primenjuju se drugačija rešenja, poput izrade bazena od polipropilenskih ploča koje se mogu spajati na licu mesta.
Koliko koštaju gotovi bazeni?
Ovi bazeni su uglavnom povoljniji od betonskih jer je njihova realizacija jednostavnija i brža. Nema potrebe za izvođenjem armiranobetonskih zidova niti za kompletnom završnom obradom unutrašnjosti bazenske školjke.
Orijentaciona cena samog bazena iznosi oko 14.000 evra, dok je za građevinske radove potrebno izdvojiti još približno 5.000 do 10.000 evra.
U osnovnu cenu bazena najčešće su uključeni filter i pumpa, kao i oprema za ručno pranje, usisavanje i hlorisanje vode.
Dodatna oprema – poput automatskog usisivača, automatskog dozatora hemije, podvodne rasvete ili sistema za grejanje vode – plaća se posebno. Sa takvom opremom cena bazena može dostići oko 20.000 evra, na šta treba dodati troškove građevinskih radova.
Koliko košta održavanje bazena?
Nakon izgradnje treba računati i na redovno održavanje. Ipak, kod većine bazena tokom sezone nema potrebe za čestim profesionalnim servisiranjem ukoliko se voda pravilno kontroliše i održava.
Testerom se proveravaju pH vrednost i koncentracija hlora u vodi, dok se filter ispira približno jednom u deset dana.
Na kraju sezone, najčešće tokom druge polovine oktobra ili u novembru, bazen se u kontinentalnim klimatskim uslovima priprema za zimu.
Pravilno održavan bazen tokom sezone uglavnom ne zahteva česte profesionalne intervencije – ključni su redovna kontrola vode i ispiranje filtera.
Nivo vode spušta se za oko pola metra, a u bazen se postavljaju kompenzacioni plovci koji preuzimaju pritisak leda i tako štite konstrukciju. Voda se ispušta iz cevovoda i pumpe, postavljaju se čepovi u dizne i skimere, dok se pH i redoks sonde konzerviraju.
Cena zazimljavanja i konzervacije bazena iznosi oko 150 evra.
Na početku naredne sezone radi se prolećni servis, tokom kojeg se sistem ponovo stavlja u funkciju. Bazen se po potrebi prazni i pere, puni čistom vodom, uklanjaju se čepovi sa dizni i ponovo uspostavlja cirkulacija, dok se sonde kalibrišu.
Prolećni servis košta oko 150 evra bez pranja bazena, odnosno približno 350 evra sa pranjem.
Bazen nije jedina stavka u budžetu
Dok se jednostavniji gotovi bazeni mogu realizovati za dvadesetak hiljada evra, kod većih betonskih bazena sa uređenim okolnim prostorom ukupna investicija lako može biti dvostruko veća. Zbog toga je pre početka radova važno sagledati kompletan sistem, a ne samo cenu same bazenske školjke.
Angažovanje arhitekte ili drugog stručnog lica već u fazi planiranja može pomoći da se bazen pravilno pozicionira na parceli i uskladi sa kućom, terenom, instalacijama i uređenjem dvorišta. Na taj način moguće je unapred sagledati sve elemente projekta – od tehničke prostorije i bazenske opreme do dekinga, rasvete i ograde – i izbeći naknadne intervencije i neplanirane troškove tokom izvođenja.
