Masline su odredile oblik ovog vrtića u Dalmaciji
Zagrebački Proarh projektovao je vrtić na trougaonoj parceli, sa atrijumima koji čuvaju postojeće masline i fasadom od vertikalnih elemenata terakote.
U Drinovcima u okolini Drniša, malom dalmatinskom mestu s manje od dve stotine stanovnika, izgrađen je objekat koji je svojim oblikovanjem postao novo prepoznatljivo mesto u ruralnom tkivu ovog naselja u Šibensko-kninskoj županiji.
Područno odeljenje dečijeg vrtića Drniš, projekat zagrebačkog studija Proarh, projektovano je kao samostalna funkcionalna celina sa dve vaspitno-obrazovne jedinice – jasličkom i vrtićkom – uz sve prateće sadržaje potrebne za njegovo nezavisno funkcionisanje.
Pročitajte još na Gradnja.rs
Projekat nastao iz specifičnosti lokacije
Projekat pod nazivom Terra Membrane nastao je iz specifičnosti same lokacije. Nepravilna, trougaona parcela sa postojećim stablima maslina nije tretirana kao ograničenje koje treba neutralisati, već kao osnovni generator arhitektonskog koncepta.
Umesto uklanjanja postojećeg zelenila i formiranja pravilne osnove, objekat se prilagođava njegovom položaju, formirajući niz unutrašnjih i spoljašnjih prostora.
„Ideja je bila da se postojeći maslinjak sačuva i da masline ostanu prisutne ne samo oko objekta, već i kroz njegovu strukturu, naglašavajući ideju prožimanja prirodnog i izgrađenog“, rekli su iz Proarha.
Forma koja prati masline
Trougaona parcela predstavljala je neuobičajenu osnovu za organizaciju objekta ovog tipa. Međutim, upravo je njena nepravilnost omogućila da se razvije fluidna osnova koja maksimalno prati granice parcele i položaj postojećih stabala.
Objekat je prizeman, a prostorije su organizovane oko atrijuma nastalih između pojedinačnih krakova zgrade. Na taj način masline ostaju sačuvane u svojim postojećim pozicijama, dok prostor između njih i objekta postaje deo arhitektonskog iskustva.
Ovakva organizacija posebno je značajna za vrtić jer unutrašnji prostori nisu izolovani od spoljašnjeg ambijenta. Atrijumi postaju neposredni produžetak prostorija za boravak dece, obezbeđujući prirodno osvetljenje, vizuelni kontakt sa zelenilom i zaštićene spoljašnje površine.
Masline ostaju sačuvane u svojim postojećim pozicijama, dok prostor između njih i objekta postaje deo arhitektonskog iskustva.
Klimatska uloga atrijuma
Prema konceptu autora, njihova uloga nije samo prostorna već i klimatska. Vegetacija i položaj atrijuma omogućavaju zasenu i zaštitu od pregrevanja tokom letnjih meseci, čime se stvaraju kvalitetniji uslovi za boravak dece napolju i u neposrednoj blizini objekta.
„Kroz nepravilnu, organsku formu maksimalno smo iskoristili korisni prostor, a prostorije orijentisali prema atrijumima. Ovi zasenjeni prostori obezbeđuju kvalitetno osvetljenje i zaštitu od pregrevanja tokom letnjih meseci, ali i omogućavaju kvalitetan boravak na otvorenom i tokom najtoplijih dana“, kažu iz zagrebačkog studija.
Zemljana opna
Koncept povezanosti sa prirodom nastavljen je i kroz izbor materijala. Najprepoznatljiviji element objekta je fasada obložena vertikalnim elementima od terakote, odnosno pečene gline, čiji prirodni zemljani tonovi povezuju zgradu sa karakterom pejzaža.
Fasada je izvedena kao ventilisana, sa vertikalnim keramičkim elementima postavljenim u ritmu koji se smenjuje sa prazninama. Na taj način površina objekta ne deluje kao kompaktna opna, već dobija određenu propusnost i promenljivost.
Ritam elemenata dodatno je naglašen gradacijom boja – od svetlijih do tamnijih narandžastih i zemljanih nijansi. U zavisnosti od ugla posmatranja, količine svetlosti i senki koje stvaraju vertikalni elementi, fasada menja intenzitet i karakter.
Fluidnost forme i ritam objekta dodatno su naglašeni gradacijom boja vertikalnih elemenata u prirodnim, zemljanim tonovima.
Upravo je fasadna opna bila važan deo koncepta po kojem je projekat dobio naziv Terra Membrane.
„Fasadna membrana dematerijalizovana je naizmeničnim rasporedom vertikalnih elemenata i praznina između njih. Fluidnost forme i ritam objekta dodatno su naglašeni gradacijom boja vertikalnih elemenata u prirodnim, zemljanim tonovima“, navode autori.
Noseća konstrukcija objekta izvedena je u betonu, što je omogućilo formiranje slobodnije, tečne geometrije objekta. Tako konstruktivni sistem nije ograničio konceptualnu ideju, već je poslužio kao osnova za realizaciju nepravilne forme.,
Od pejzaža do enterijera
Veza sa prirodnim okruženjem nastavlja se i unutar vrtića, ali kroz drugačiji jezik. Dok su na fasadi dominantni zemljani i terakota tonovi, enterijer je življi i prilagođen dečjem uzrastu.
Posebno mesto zauzima hodnik, koji nije tretiran samo kao komunikacija između prostorija. Njegovo oblikovanje inspirisano je rekom Krkom i njenom faunom, a motivi prirode prevedeni su u izraženije i razigranije boje.
Masline, zemljani tonovi i terakota određuju karakter eksterijera, dok se prirodni motivi u enterijeru transformišu u vizuelno bogatiji ambijent namenjen deci.
Time se u projektu uspostavlja svojevrsni kontinuitet između spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora: masline, zemljani tonovi i terakota određuju karakter eksterijera, dok se prirodni motivi u enterijeru transformišu u vizuelno bogatiji ambijent namenjen deci.
Takvo oblikovanje komunikacionih prostora ima i praktičnu dimenziju – hodnik postaje mesto susreta i orijentacije, ali istovremeno i prostor koji doprinosi ukupnom doživljaju vrtića.
Mali objekat sa jasnim identitetom
Terra Membrane pokazuje kako specifičnosti lokacije mogu postati polazište za arhitektonsko rešenje umesto prepreke koju treba sakriti. Trougaona parcela, postojeće masline i potreba za racionalnom organizacijom relativno malog objekta objedinjeni su kroz organsku formu koja omogućava da različiti prostori funkcionišu kao povezana celina.
Posebna vrednost projekta je u tome što postojeće zelenilo nije tretirano kao dekoracija oko završene zgrade. Masline određuju oblik objekta, atrijumi oko njih organizuju svakodnevni život vrtića, dok izbor terakote dodatno povezuje arhitekturu sa pejzažem.
Na taj način objekat dobija identitet koji proizlazi upravo iz lokacije na kojoj se nalazi. Umesto da u ruralnom okruženju pokušava da imitira tradicionalnu arhitekturu, savremeni vrtić gradi sopstveni odnos prema zatečenom pejzažu.
