Cement i čelik nisu samo građevinski materijal: Gde počinje rizik za lance snabdevanja?

Domaća proizvodnja nije garancija nižih cena, ali može doprineti otpornosti lanca snabdevanja cementom i čelikom u Srbiji.

Od temelja i armirano-betonskih konstrukcija do velikih infrastrukturnih projekata – cement i čelik nalaze se gotovo svuda u građevinarstvu. Zato pitanje snabdevanja ovim materijalima nije samo pitanje trgovine, već i pitanje stabilnosti građevinskog sektora.

Kada se govori o građevinskim materijalima, cena i dostupnost obično su prve stvari koje privuku pažnju investitora, izvođača i kupaca. Međutim, iza svake tone cementa ili čelika postoji mnogo širi lanac – od proizvodnje i transporta, preko distributera i proizvođača betona, do samog gradilišta.

Zbog toga poremećaj u snabdevanju ovim materijalima može da se prenese mnogo dalje od proizvođača. To je jedan od razloga zbog kojih su cement i određeni proizvodi od čelika i gvožđa od početka 2026. godine obuhvaćeni privremenim merama države.

Srbija je uvela tarifne kvote za određene proizvode, a nakon popunjavanja kvote na dodatni uvoz primenjuje se carina od 50 odsto.

Ograničavanje uvoza nije samo administrativna procedura

Važeća Uredba o uvođenju privremene mere za obezbeđenje ekonomske stabilnosti industrija od strateške važnosti za ekonomiju Republike Srbije trenutno predviđa primenu mere do 31. decembra 2026. godine.

Prema podacima Uprave carina, u prvom kvartalu ove godine pojedine kvote već su bile visoko iskorišćene. Kod cementa je, na primer, od ukupno 26.363 tone kvote za uvoz iz Turske do 31. marta bilo ocarinjeno 26.362,57 tona. Kod pojedinih kategorija armature takođe je zabeleženo veoma visoko korišćenje raspoloživih kvota.

To pokazuje da ograničavanje uvoza nije samo administrativna procedura. Kada se raspoloživa kvota približi iscrpljenju, menja se i ekonomska računica za kompanije koje se oslanjaju na uvoz.

Koliko građevinski sektor zavisi od uvoza?

Podaci o međunarodnoj trgovini pokazuju da uvoz ovih proizvoda nije zanemarljiv. Prema podacima Svetske banke (World Bank WITS), Srbija je 2024. godine uvezla 613.600 tona Portland cementa, u vrednosti od 73,95 miliona dolara. Najveći dobavljači bili su Hrvatska, Turska i Albanija.

Kod proizvoda od čelika iz kategorije HS 721420, koja obuhvata određene proizvode od gvožđa ili čelika, Srbija je iste godine uvezla 117.130 tona, vrednih 79,92 miliona dolara. Najveće količine stigle su iz Bosne i Hercegovine, Turske, Albanije i Italije.

Srbija je 2024. godine uvezla 613.600 tona Portland cementa, u vrednosti od 73,95 miliona dolara. Najveći dobavljači bili su Hrvatska, Turska i Albanija.

Ovi podaci ne znače da je uvoz problem. Naprotiv, građevinskom sektoru je potreban pristup međunarodnom tržištu i konkurentnim dobavljačima. Problem nastaje ako se domaća proizvodnja dugoročno potiskuje do nivoa na kome više nije sposobna da održava kapacitete, investira i odgovori na potrebe domaćeg tržišta.

Za građevinarstvo bi to moglo da znači veću zavisnost od nekoliko spoljnih izvora snabdevanja upravo u trenutku kada je potražnja za građevinskim materijalima velika.

Šta se dešava kada lanac postane zavisan od jednog izvora?

Iskustvo poslednjih godina pokazalo je koliko brzo globalni poremećaji mogu da utiču na dostupnost i cenu građevinskog materijala. Portal Gradnja je u maju ove godine izvestio da su cene građevinskog materijala ubrzale rast, pri čemu su distributeri navodili da se pojedine cene menjaju čak na nedeljnom nivou.

Kao jedan od razloga navodili su rast potražnje, ali i poremećaje u međunarodnim lancima snabdevanja. U takvim okolnostima domaća proizvodnja ima još jednu funkciju: ona predstavlja deo infrastrukture samog lanca snabdevanja.

Ako cement može da se proizvede u Srbiji, a čelik da se proizvodi ili prerađuje u domaćim kapacitetima, deo rizika koji dolazi iz međunarodnog transporta, promena cena energenata, geopolitičkih kriza ili trgovinskih ograničenja ostaje manji.

To ne znači da domaće tržište treba zatvoriti za konkurenciju iz inostranstva. Naprotiv, domaći proizvođači moraju da budu konkurentni po kvalitetu, produktivnosti i ceni. Ali konkurentnost ne nastaje preko noći.

Zajednički interes građevinarstva i industrije

Građevinarstvo i industrija imaju zajednički interes. Za građevinsku industriju pitanje domaće proizvodnje važno je i zbog predvidivosti. Veliki infrastrukturni projekti, stanogradnja i javne investicije planiraju se godinama unapred.

Promena cene osnovnog materijala može da utiče na kalkulacije, rokove i profitabilnost projekata. Zbog toga je za građevinski sektor važno da postoji stabilno i konkurentno tržište osnovnih materijala, sa više izvora snabdevanja i dovoljno domaćih kapaciteta.

Dugoročno, domaći proizvođači moraju da investiraju u tehnologiju, energetsku efikasnost, produktivnost i smanjenje emisija.

Upravo tu se susreću nadležnosti Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, koje prati trgovinske tokove i kreira mere trgovinske politike, i Ministarstva privrede, koje je odgovorno za industrijsku politiku i povećanje konkurentnosti domaće industrije.

Privremene kvote mogu biti jedan od instrumenata, ali ne mogu same rešiti pitanje konkurentnosti, pogotovo ne regulativom koja je oročena na manje od dve godine. Jer, dugoročno, domaći proizvođači moraju da investiraju u tehnologiju, energetsku efikasnost, produktivnost i smanjenje emisija.

To je posebno važno jer se evropsko tržište istovremeno menja kroz CBAM i nove mere zaštite evropske industrije.

Konkurentna domaća baza kao element otpornosti

Zato za građevinarstvo pitanje nije „uvoz ili domaća proizvodnja“. Pravo pitanje je kako obezbediti da Srbija ima dovoljno konkurentnih izvora cementa i čelika kada su joj najpotrebniji.

Domaća proizvodnja nije garancija da će cene uvek biti niže. Ali održavanje konkurentne domaće baze može biti jedan od elemenata otpornosti lanca snabdevanja – posebno kada međunarodno tržište postaje sve nepredvidljivije.

Osim produžetka važenja ove Uredbe, očekivano je i strateško promišljanje o budućnosti mera za cement i čelik, šire od prizme carina i kvota.

Za građevinski sektor važno je i pitanje: da li želimo da osnovni materijali za naše zgrade, puteve, mostove i energetsku infrastrukturu budu dostupni iz stabilnog i konkurentnog lanca snabdevanja – i gde je tu mesto i kakvu ulogu treba da ima domaća proizvodnja?