Dva brata, dva volumena: Kako je porodična istorija oblikovala kuću na Fruškoj gori
Na mestu nekadašnje vinogradarske kuće u Čereviću, arhitekte Jelena i Dimitrije Đukić projektovali su dom od 87 kvadrata koji kroz formu, materijale i odnos prema pejzažu čuva uspomenu na prethodne generacije.
Na parceli iznad vinograda u fruškogorskom selu Čereviću nekada je stajala kuća koju su sagradila dvojica braće. Njihovi potomci odlučili su da na istom mestu podignu novi dom, a porodična istorija postala je polazna tačka za njegovo arhitektonsko oblikovanje.
Tako je nastala House Bb, porodična kuća površine 87 kvadratnih metara, koju potpisuju arhitekte Jelena i Dimitrije Đukić. Umesto jednog kompaktnog objekta, osmislili su dva povezana volumena koji dele isti arhitektonski jezik, ali se razlikuju po veličini, orijentaciji i nameni – baš kao što su dvojica braće delila imanje, zadržavajući sopstvene identitete.
Realizovana u junu 2025. godine, kuća spaja savremenu arhitekturu sa tradicijom fruškogorskih vinogradarskih kuća. Njena bela mineralna baza, tamni drveni omotač i pažljivo pozicionirani otvori uspostavljaju vezu sa nekadašnjim objektom, dok položaj na najvišem delu parcele otvara pogled prema vinogradima i Dunavu.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Kuća koju su sagradila dvojica braće
Kako za Gradnju objašnjavaju autori, na parceli iznad vinograda u Čereviću nekada se nalazila kuća koju su sagradila dvojica braće – preci investitora. Njihova zajednička istorija postaje jedna od početnih tačaka za oblikovanje nove kuće i razmišljanje o odnosu zajedničkog i individualnog.
„Pre nego što smo započeli projektovanje, posvetili smo vreme promišljanju svih aspekata koji bi mogli da utiču na naše odluke tokom celog procesa. Želeli smo da definišemo jasan i snažan koncept koji će predstavljati polazište i vodilju kroz sve faze projekta“, navode arhitekte.
Rad na projektu započeli smo istraživanjem kako dva odvojena entiteta mogu da dele nešto zajedničko, a da pritom ostanu različita.
Velik deo svog života braća su provela zajedno na imanju, u svakodnevici koju su delili kroz rad u voćnjaku i vinogradu, pecanje i zajedničke trenutke. Svako je imao svoju ličnost, karakter i sopstveni životni put, ali su uvek stajali jedan uz drugog, rame uz rame.
„Rad na projektu započeli smo istraživanjem kako dva odvojena entiteta mogu da dele nešto zajedničko, a da pritom ostanu različita. To se ogleda u dva stambena volumena, koji imaju istu formu i materijale, ali se razlikuju po veličini, orijentaciji i funkciji“, kažu autori.
Srodnost i različitost kao osnovni princip organizacije
Umesto da stvore jedan objedinjeni volumen, arhitekte su želele da pokažu kako dva slična, ali različita dela mogu da funkcionišu zajedno, a da pritom zadrže sopstveni identitet. „Na taj način, srodnost i različitost postaju osnovni princip njihove organizacije“, ističu Jelena i Dimitrije Đukić.
Manji volumen sadrži ulaz i kupatilo, dok veći objedinjuje dnevni boravak, trpezariju, kuhinju i spavaće sobe. Na spratu se nalaze dve manje spavaće sobe i prostor za odlaganje. Treći volumen u pozadini ostaje u neposrednoj vezi sa voćnjakom i vinogradom, zadržavajući funkcionalnu vezu kuće sa životom i održavanjem imanja.
Očuvanje lokalnog arhitektonskog jezika i materijala
Drugi aspekt odnosio se na poštovanje i očuvanje lokalnog arhitektonskog jezika i materijala koji se tradicionalno koriste u tom kraju, poput drvenih letvica na zabatnim zidovima. Materijalnost kuće oslanja se na karakter prethodne vinogradarske kuće koja se nekada nalazila na parceli i lokalnu graditeljsku tradiciju.
„Bela mineralna baza i drvena gornja zona reinterpretiraju njen materijalni princip, dok se tradicionalni drveni zabat transformiše u kontinuirani drveni omotač. Njegova struktura dobija novu razmeru i funkciju, prilagođenu savremenom načinu života“, ističu autori projekta.
Objekat pomeren ka najvišoj tački parcele
Treći aspekt odnosio se na uspostavljanje što snažnije veze sa okruženjem, naročito sa pogledom koji se pruža na vinograde i Dunav iza njih. Položaj kuće određen je topografijom, pogledom i načinom korišćenja parcele.
„Objekat je pomeren ka najvišoj tački parcele, čime se veći deo zemljišta oslobađa za vinograd i voćnjak, dok se istovremeno otvara pogled prema Dunavu“, objašnjavaju naši sagovornici.
Dve terase različite orijentacije omogućavaju boravak na otvorenom tokom različitih delova dana, dok veliki portal dnevnog boravka uokviruje pogled prema krivini Dunava i Ostrvu ljubavi.
Enterijer oblikovan kroz mirnu paletu materijala
Povezujući ova tri aspekta, Jelena i Dimitrije Đukić razvili su jasnu viziju: „Za oboje je od suštinske važnosti da pre povlačenja prve linije imamo jasno definisan koncept, koji će nas usmeravati tokom čitavog procesa“, kažu arhitekte.
Što se pak tiče unutrašnjosti kuće, ona je oblikovana je kroz mirnu paletu materijala, koja, kako dodaju autori, „ostavlja prostor da pogled i pejzaž dođu do izražaja, dok prisustvo porodice i ljudi unosi šarenilo, razigranost i zvuk“.
Arhitektura kao medijum kontinuiteta
Sa relativno ograničenim budžetom i vođeni navedenim aspektima, arhitekte ističu da njihov cilj nije bio da stvore što savremeniju kuću, već da kroz arhitekturu produže život ovog mesta i sačuvaju uspomenu na ljude koji su nekada ovde boravili.
„Arhitektura ovde postaje medijum kontinuiteta, kroz koji se vrednosti mesta prenose u savremeni život i dobijaju mogućnost da nastave da postoje u novom obliku“, zaključuju za Gradnju Jelena i Dimitrije Đukić.
Glavna nagrada na Beta Awards 2026
Autori Jelena i Dimitrije Đukić su arhitekte i partneri koji zajedno deluju u oblasti arhitekture i dizajna. Nakon završenih studija arhitekture u Novom Sadu i na Tehničkom univerzitetu u Beču, od 2018. godine profesionalno su aktivni u Austriji, istovremeno razvijajući sopstvene projekte u Srbiji.
Među njima je, naravno, i projekat House bb u Čereviću, koji je potkraj prošlog meseca glavnu nagradu na Temišvarskom bijenalu arhitekture – Beta Award 2026, u kategoriji Stambeni objekti/Porodične kuće.
Grafički prilozi
Foto-galerija
Faktografija
Jelena Ðukić
