Zero Energy – Prva, potpuno pasivna urbana vila u Beogradu
Ovu urbanu vilu od 845 m2 projektovali su arhitekta i investitor zajedničkim snagama i to tako da ispunjava sve standarde pasivne gradnje.
Urbana vila je najkompleksnija i tehnički najzahtevnija tipologija jednoporodičnog stanovanja u gradu. Pored stambenih sadržaja, urbana vila uvek poseduje niz nestambenih, rekreativnih i reprezentativnih sadržaja. No, održavanje stambenog objekta od više stotina kvadrata u velikom gradu ekonomski je značajan izdatak – u svakom smislu i pogledu.
Polazeći od jedinstva ekonomske i ekološke održivosti, prateći najsavremenija tehnokratska načela, Vladimir Lojanica (arhitekta) i Saša Macanović (investitor) zajedničkim snagama osmislili su i realizovali prvu, potpuno pasivnu kuću u Srbiji. „Principi planiranja i projektovanja ove kuće išli su u susret želji klijenta da se napravi savremena i udobna kuća za život, koja je istovremeno energetski efikasna, uz upotrebu najnovijih materijala i u izvođenju i u opremi“ – ističu njeni autori.
Naime, u cilju da se postigne nulti energetski balans (eng. zero energy house), kuća je opremljena najsavremenijom tehnološkim rešenjima i alternativnim izvorima energije. Ona poseduje čak 80 krovnih solarnih panela i 406 fasadnih solarnih panela, ali i niz sofisticiranih inžinjerskih detalja koji utrošak energije za održavanje, grejanje i hlađenje svode na najmanju moguću meru.
Kuća ima 80 krovnih i 406 fotonaponskih panela čime se obezbeđuje 80 do 100% potrebe za električnom energijom.
Forma i materijalizacija objekta u potpunosti podržavaju koncept održivosti. „U pitanju je jedini realizovan projekat u ovom regionu koji je, u nameri da ukupna energija koju objekat potroši na godišnjem nivou bude jednaka količini obnovljive energije koju proizvede, ispunio i sve principe pasivne kuće“ – navode Lojanica i Macanović za naš portal.
Osnovna konstrukcija objekta je armirano-betonska, u kombinaciji sa Wienerberger Porotherm blokovima za ispunu fasadnih zidova. Celokupni objekat obložen je odgovarajućim slojem termoizolacije tako da su zadovoljeni svi savremeni principi energetske efikasnosti. Austrotherm XPS je korišćen za podzemne delove i ravan krov, a Sikatherm PIR za fasadne zidove.
Termalni omotač
Kroz arhitektonski detalj eliminisan je svaki hladan most. Po svojoj konstrukciji, prednja fasada sa terasom je čelični rešetkasti ram fiksiran za betonsku konstrukciju putem distancera, tako da je termalni omotač ostao u kontinuitetu. Sličan princip u detalju primenjen je i kod krovnog nazitka, koji je realizovan kao zaseban element fiksiran za ploču krova preko posebno profilisanih elemenata od nerđajućeg čelika.
Fasada vile je sačinjena od 406 ploča fotonaponskih panela, koje osim funkcionalne, imaju i značajnu ulogu u određivanju konačne estetike i upečatljivosti objekta. Strogošću tehnokratskog izraza umekšavaju zone drvenih brisoleja. Glavna fasada u staklu je okrenuta ka ulici i orijentisana je ka jugo-istoku. Preostale fasade imaju minimalne prozorske otvore (radi prirodne ventilacije), i realizovane su u kombinaciji kontaktne i ventilisane fasade sa oblogom od alukobonda.
Fasadna stolarija primenjena na objektu je od renomiranog proizvođača Schuco, a primenjeni su prozori sa trostrukim staklom, krovna lanterna sa četvorostrukim staklom, pokretni krov atrijuma sa dvostrukim staklom, i posebno interesantan klizni sistem na prednjoj fasadi. To je Schuco ASS 77PD na motorni pogon, visina klizne pozicije 3,25m, sa trostrukim staklom AGC Ug=0.5 W/m2K, sa minimalnom debljinom rama. Prema rečima autora, radi se o sistemu stolarije koji donosi maksimalnu eleganciju u minimalnom izrazu, a zadovoljava sve parametre energetske efikasnosti.
Atrijum kao središte porodičnog života
Po organizacionoj šemi, reč je o introvertnoj jedospratnoj kući sa unutrašnjim atrijumom. „Ovaj vanvremenski fotovoltaični monolit se zaštitnički odnosi prema unutrašnjem atrijumu, toplom središtu kuće, oko kog se razvila udobnost stanovanja“ – ističu autori kao posebnu važnost. Cilj ove programske strukture bilo je unapređivanje svakodnevne životne rutine korisnika kroz fleksibilnu osnovu koja nudi drugačije mogućnost spram vremenskih uslova.
Atrijum je projektovan kao unutrašnja bašta i vizuelno je prisutan u prostorijama kao što su bazen i dnevni boravak.
Na prizemnoj etaži se oko unutrašnjeg atrijuma nižu programski sadržaji kuće: ulazna zona, kuhinja, dnevni boravak sa trpezarijom, dve spavaće sobe sa kupatilima i garderobama, bazen, spa i pomoćne prostorije, dok su u suterenu garaža, tehnika i hobi soba. Individualni sadržaji za roditelje i decu razdvojeni su u najvećoj mogućoj meri, dok se kuhinja, trpezarija i dnevni boravak nadovezuju u jedan neprekinuti niz.
Atrijum je projektovan kao unutrašnja bašta i vizuelno je prisutan u prostorijama kao što su bazen i dnevni boravak. Atrijum ima mogućnost transformacije da bude i unutrašnji i spoljašnji prostor, zahvaljujući staklenom pokretnom krovu na daljinsko upravljanje.
Realizacija standarda nulte potrošnje u praksi
„Najveći izazov u projektovanju Zero Energy pasivne kuće bio je kako ne odstupiti od principa energetske efikasnosti, a sačuvati autentičan arhitektonski izraz i kontekst i sav funkcionalni kvalitet i udobnost“ – podvlače arhitekta i investitor. Kuća je opremljena automatizovanim sistemima za ventilaciju, grejanje i hlađenje. Sve prostorije (osim garaže i tehničke sobe) imaju podno grejanje, koje je podržano sa dve toplotne pumpe. Instalacija tople vode za bazen je podržana sistemom krovnih solarnih panela.
S druge strane, grupa fasadnih i krovnih solarnih panela je projektovan kao samostalni sistem sa rezervnom baterijom, i obezbeđuje (u zavisnosti od navika korisnika) od 80% do 100% ukupne potrebe za električnom energijom. Kao takav, solarno platno na fasadi i krovu predstavlja jedinstveni realizovani slučaj ovog tipa objekta u zemlji i regionu.
Za zalivanje i tehničku vodu koristi se kišnica koja se sakuplja u podzemne tankove. Sve instalacije u objektu podržane su sistemom pametne kuće.
Za zalivanje i tehničku vodu koristi se kišnica koja se sakuplja u podzemne tankove.
Kao značajan izazov treba posebno izdvojiti unutrašnji atrijum kao prostor koji se transformiše u otvoreno/zatvoreno, kao i zatvoreni bazen sa grejanjem vode i ventilacijom. „Ove prostorije u smislu energije predstavljaju preko 60% ukupne potrošnje i bez uspeha da se integrišu u objekat i da se njihovi energetski dobici maksimiziraju, ova kuća ne bi bila značajno energetski pozitivna“ – zaključuju autori.
Trijumf saradnje
Na ovogodišnjem Salonu arhitekture u Beogradu, Zero Energy House dobila je Veliku nagradu u kategoriji Arhitektura i to više nego zasluženo. Do sada, nismo imali prilike da vidimo da arhitekta i investitor u toj meri govore istim konceptualnim, inženjerskim i oblikovnim jezikom. Vizuelna upečatljivosti i paviljonska estetika ove vile rezultat su harmonične saradnje između projektanta i naručioca, te skladnog uklapanja konceptualne likovnosti i visoke tehnologije.
Pažljivom orijentacijom na parceli, izdizanjem u odnosu na teren, primenom alternativnih izvora energije i sofisticiranim detaljima, te besprekornim izvođenjem ostvarene su značajne uštede u energiji, ali i upečatljiv izgled samog objekta. Međutim, najveći doprinos ove urbane vile od čak 845 m2 ogleda se u ilustraciji da su ekonomska i ekološka održivost dve strane istog novčića. Jedno je nerazdvojivo od drugog.
Faktografija:
- naziv objekta: Pasivna kuća – „ZERO ENERGY“, porodična vila
- mesto: Beograd
- investitor: Maja i Saša Macanović
- autori projekta: Vladimir Lojanica i Saša Macanović
- godina projektovanja: 2017.
- godina izgradnje: 2019.
- površina: 845 m2
- spratnost: Su+P
- fotografija: Vladimir Lojanica / proaspekt d.o.o.
- izvođači: ZOP, Alucommerce, Termotim, Šiping
Kad ste već ovde…
