ArtZept Wall na muzejskom kompleksu Fondacije Zepter; Foto: V. Stojaković
Domaći i regionalni projekti, Izdvojeno

Fasada muzeja u Beogradu kreirana algoritamskim projektovanjem

Odabranu sliku algoritam je automatski transformisao u perforacije koji čine centralni momenat na ArtZept Wallu izvedenom za deo dvorišne fasade muzejskog kompleksa Fondacije Zepter.

Može li dizajn biti potpuno automatizovan? Postavlja se pitanje na koji način dizajner može izraziti zamisao osim na papiru. Može li se ceo proces dizajna preneti u digitalno okruženje u kojem algoritam automatski kreira rešenja u odnosu na želje dizajnera? Može, ukoliko se koristi algoritamsko projektovanje, a jedan takav primer izveden je i u Beogradu.

Konekcija prirode i građenog okruženja

Naime, na konkursu ArtZept2020 od učesnika se očekivalo da osmisle konceptualno rešenje za deo dvorišne fasade muzejskog kompleksa Fondacije Zepter. Cilj je bio da se napravi savremeno, tehnički izvodljivo i trajno vizuelno rešenje koje odiše originalnošću i unikatnošću. Na konkurs je pristiglo preko tri stotine radova iz celog sveta.

Pobedničko rešenje autora Vesne Stojaković i Dejana Mitova (ispred Centra za digitalni dizajn Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu) predstavlja reprezentaciju vizije kompanije Zepter – filozofiju očuvanja života i prirode.

“Osnovni motiv je bilo kreiranje konekcije između prirode i građenog okruženja kroz jukstapozicije kojima se ističe dualna priroda ove ravnoteže.” – kažu autori za naš portal.

Kombinovani su ravni pravougaoni paneli nasuprot zakrivljenim perforacijama u obliku lista raspoređenim u simboličnoj p3 simetriji.

Slika drveta koju čine perforacije predstavlja vezu između objekta i okolnog pejzaža. Na fasadi su kombinovani ravni pravougaoni paneli nasuprot zakrivljenim perforacijama u obliku lista raspoređenim u simboličnoj p3 simetriji. Kombinacija savremenog načina algoritamskog projektovanja i patinastog materijala predstavlja još jedan upotrebljeni kontrast.

Algoritam koji automatski transformiše sliku

Specifičnost ovog rešenja jeste što je dizajn potpuno automatizovan. U pripremi nije korišćeno digitalno crtanje, već algoritamsko projektovanje. Pri takvom pristupu zadatak dizajnera nije više da zamisao izrazi na papiru već je potrebno da prenese ceo proces dizajna u digitalno okruženje, odnosno da stvori  automatski algoritam koji odgovara specifičnoj strategiji dizajna.

Kreiran je originalni algoritam kojim se odabrana slika automatski transformiše u perforacije prema zadatim parametrima koji definišu raspored, veličine i oblik otvora. Prednost ovakvog pristupa je što se veoma lako prave varijacije dizajna, a to dalje omogućava razmatranje velikog broja rešenja i odabir adekvatnog vizuelnog odgovora.

“Najviše smo se vodili time da postavimo više suprotstavljenih elemenata i postignemo ravnotežu na svim poljima – oblik perforacija u odnosu na oblik panela, slika prirode u odnosu na izgrađeni objekat, patinast materijal u odnosu na savremen pristup digitalnom dizajnu. Time smo želeli da na nekoliko nivoa istaknemo dualnost koja leži u karakteru veze prirode i građene sredine.” – kažu autori.

Prirodni pejzaž nastavlja da živi i na fasadi objekta kroz igru svetlosti i senke, kako u toku dana, tako i u večernjem ambijentu.

Objekat na čijem krilu se nalazi fasada poseduje interesantnu kompleksnost jer su kod njega veoma izraženi razni nivoi funkcionalnih prostora. Objekat komunicira sa spoljašnjim prostorom kroz brojne otvore.

Ispred objekta se nalazi slobodan prostor sa velikim potencijalom, a oko njega bogato pejzažno okruženje. Slojevitost izgrađenog objekta i njegove okoline i preplitanje funkcionalih celina oslikava se i u rešenju fasade kroz dizajnerski pristup balansa suprotstavljenih polova.

“Na ovaj način prirodni pejzaž nastavlja da živi i na fasadi objekta kroz igru svetlosti i senke, kako u toku dana, tako i u večernjem ambijentu.” – kažu Vesna Stojaković i Dejan Mitov autori pobedničkog rešenja.

Čelična potkonstrukcija i CNC mašina

Fasada se sastoji od rigidne čelične potkonstrukcije i završne obloge od kompakt ploča. Potkonstrukcija je urađena u rasteru koji je zarad kreiranja kontrasta u dizajnu vidljiv i na završnom sloju fasade. Na potkonstrukciju se kače završni paneli i ona ih distancira od osnovnog zida, kako bi se implementirala pozadinska rasveta. Završni sloj fasade je kompozitni materijal debljine 6mm na kom su CNC mašinom urađene perforacije, dobijene prethodno opisanim automatizovanim postupkom.

Veličina panela određena je željom da odnos visine i širine bude skladan, da montaža bude adekvatna, da bude što manje otpadnog materijala…

“Najveći izazov u projektovanju je bio usaglasiti sve parametre a da proporcije i slika budu uklopljene na najbolji mogući način.” – prisećaju se autori.

Veličina panela određena je željom da odnos visine i širine bude skladan, da montaža bude adekvatna, da bude što manje otpadnog materijala kao i da se konstrukcija uklopi uz detalje kao što su venac, ograda, sokla i slično. Veličina, oblik i raspored perforacija su osim estetikom koja podrazumeva čitljivost i dobru kompoziciju slike uslovljeni i prečnikom alata za sečenje, performansama materijala i potkonstrukcijom.

Kada se svi ovi parametri uzmu u obzir, korišćenje algoritamskog projektovanja je jedini način da se postigne vizuelni kvalitet uz ispunjenost svih praktičnih kriterijuma. Takav pristup je ujedno i najveći izazov i najinteresantniji deo pristupa dizajnu.

“U pogledu izvođenja najbitnije je bilo ispoštovati tehničke karakteristike materijala i preporuke proizvođača i primeniti ih u okviru rešenja koje nije tipično za njih, a da istovremeno bude postignuta dugotrajnost i visok nivo preciznosti pri obradi detalja.” – zaključuju autori.

Šta je konkurs ArtZept

Konkurs ArtZept osnovan je u cilju unifikacije poslovanja i umetnosti, racia i emocije, funkcije i značenja. U okviru konkursa svake godine dodeljuju se vredne međunarodne nagrade za dizajn, a najbolje ocenjeno rešenje dobija publicitet i realizaciju dizajnerskog rešenja kroz kanale Zepter poslovanja.

Faktografija:

  • naziv rada: ArtZept Wall
  • mesto: Beograd
  • investitor: Zepter International
  • autori projekta: Vesna Stojaković, Dejan Mitov
  • godina projektovanja: 2020
  • godina izgradnje: 2021
  • površina fasade: 49m2
  • fotografija: V. Stojaković
  • izvođači: Digital Desing Center (Novi Sad), Modelart Arhitekti

 

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

5 komentara

  1. Zoran

    Odlicna ideja, super izvedeno.
    Uklopilo se po svim kriterijumima iako deluje prejako (glomazno) na prvi pogled.

  2. miki

    odlično! … vidim dejan mitov, onda znači da će biti ok!

  3. One-two

    Bombastičan tekst a u suštini ništa naročito. Mnogo truda da bi se došlo do siluete stabla na fasadi. Malo stakla i prirodni pejzaž bi mnogo jednostavnije „nastavio da živi na fasadi“. Inače, ne kažem da je rešenje toliko loše. Ploče sasvim korektno izgledaju. Jedino, čitajući tekst, očekujete arhitektonski spejsšatl. „Algoritamsko projektovanje“…

    1. Zoran

      ma neka, treba i to kod nas da se primi. vreme je.

    2. arhitekta

      pa nije reč o zidu
      pored vikendice na Zlatiboru
      nego Zepter Muzej

      i treba da bude
      nešto

Ostavite odgovor

Obavezna polja *