Zgrada Rajhstaga u Berlinu; Foto: Unspash (Claudiopic)
Arhitektura

Berlin za arhitekte: 7 znamenitosti koje obavezno treba da posetite

Od TV tornja na Aleksanderplacu, preko galerije oslikane na ostacima Berlinskog zida, do veličanstvene Fosterove kupole na vrhu zgrade nemačkog parlamenta.

Biti arhitekta iziskuje potrebu za konstantnim praćenjem napredovanja tehnologije, materijala, kao i potragu za stalnom inspiracijom. Putovanja su odličan korak ka tome, a nemačka prestonica vas neće izneveriti jer ima mnogo toga da ponudi.

Ono što je glavni lični utisak jeste da je u pojedinim delovima grada velik akcenat stavljen na zajedničke prostore i socijalizaciju, da postoji jedna vrsta razigranosti i kreativnosti prisutna na ulicama Berlina, a koju svakako treba iskusiti.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Pogled na čuveni berlinski trg Aleksanderplac; Foto. Pexels (Viesturs Davidcuks)

1. Kupola Rajhstaga

Ako u skorije vreme planirate posetu Berlinu, definitivno vam preporučujemo da vidite ovu veličanstvenu kupolu. Zgrada Rajhstaga predstavlja središte Bundestaga, nemačkog parlamenta, još od 1999. godine. Prvobitno je bila izgrađena još 1894. prema zamisli arhitekte Paula Valota.

Kupolu na Rajhstagu projektovao je slavni Norman Foster; Foto: Unsplash (Hoch3Media)

Staklena kupola na vrhu zgrade morala je da bude projektovana po rigoroznim principima zaštite životne sredine.

Neposredno pred Drugi svetski rat izbija požar (do sada nije utvrđen uzrok), a nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990. godine raspisan je arhitektonski konkurs za obnovu Rajhstaga.

Pobednik konkursa bio je britanski arhitekta Norman Foster koji je izgradio staklenu kupolu na vrhu zgrade koja je morala da bude projektovana po rigoroznim principima zaštite životne sredine.

Danas možete besplatno obići ovo zdanje gde će vas spiralne rampe dovesti do vrha i omogućiti vam prelep pogled na sam grad.

 

2. Spomenik ubijenim Jevrejima Evrope (Denkmal für die ermordeten Juden Europas)

Jedan je od najvažnijih i najkontroverznijih spomenika Holokaustu. Smešten u centru Berlina između Potsdamer Platza i Brandenburške kapije, prostire se na 4,7 hektara, a sastavljen je od 2.711 betonskih blokova poslaganih po rešetkastom obrascu.

Spomenik ubijenim Jevrejima; Foto: Freepik (profil Wirestock)

Ovaj spomenik je sve drugo osim nešto što se podrazumeva samo po sebi. On ne podseća na neko veliko delo, nego na veliki zločin.

Arhitekta Piter Ajzenman je objasnio da je želeo da postigne efekat gde posetioci treba da osete gubitak i dezorijentaciju koju su Jevreji osećali tokom Holokausta.

„Ovaj spomenik je sve drugo osim nešto što se podrazumeva samo po sebi. On ne podseća na neko veliko delo, nego na veliki zločin. To što je nemačko društvo i parlament to priznalo, samo po sebi predstavlja neobičnu odluku koja će i ubuduće biti povod debatama“ – rekao je Ajzenman.

 

3. Jevrejski muzej Berlin (Jüdisches Museum Berlin)

Svojim otvaranjem 2001. godine postaje najveći jevrejski muzej u Evropi. Na 3.500 kvadratnih metara površine, muzej predstavlja istoriju Jevreja u Nemačkoj od srednjeg veka do danas, sa novim fokusom i novom scenografijom.

Eksterijer Jevrejskog muzeja u Berlinu; Foto: Jovana Cvjetićanin

Zavojitim dizajnom zgrade arhitekta je želeo da uništavanje jevrejskog života u Nemačkoj učini fizički opipljivim.

Sastoji se od tri zgrade, od kojih su dve nove dogradnje koje je posebno za muzej izgradio arhitekta Daniel Libeskind koji je zavojitim dizajnom zgrade želeo da uništavanje jevrejskog života u Nemačkoj učini fizički opipljivim.

Već i pre otvaranja, Jevrejski muzej u Berlinu je bio pravi magnet za publiku. Oko 350.000 ljudi posetilo je praznu (novu) građevinu, a otkako je muzej otvoren 2001. kroz njega je prošlo preko sedam miliona ljudi.

Kroz muzej je do sada prošlo preko sedam miliona ljudi; Foto: Jovana Cvjetićanin

Dvadeset godina pregovora

Po pravilu se muzej gradi kako bi se u njemu izložile već postojeće, uglavnom značajne kolekcije. U slučaju Jevrejskog muzeja u Berlinu sve je bilo drugačije.

Najpre se dvadeset godina pregovaralo oko toga u kakvom obliku i obimu, te s kakvim sadržajem treba podići ovakvu ustanovu, sve dok berlinski gradski senat nije došao do Libeskinda.

Danas pored muzeja možete prisustvovati raznim radionicama, koncertima i, naravno, možete posetiti jevrejski restoran u zgradi muzeja.

 

4. Dark Matter

Multimedijalni svetlosni projekat „Dark Matter“ predstavlja ekspanzivne svetlosne instalacije u prostorijama bivše fabrike u Lihtenbergu,  jedanaestom administrativnom okrugu Berlina, koji se nalazi istočno i severoistočno od centra grada.

Dark Matter; Foto. Jovana Cvjetićanin

U sedam delimično interaktivnih delova posetioci kreću na putovanje gde se svetlost, pokret i zvuk stapaju u koreografije svetlećih oblika i boja.

Autor ovih instalacija Christopher Bauder i njegov dizajn studio Whitevoid žele posetioce da odvedu u paralelni kosmos ekspanzivnih svetlosnih instalacija u kojima se granice između stvarnog i digitalnog sveta zamagljuju.

U sedam delimično interaktivnih delova posetioci kreću na putovanje gde se svetlost, pokret i zvuk stapaju u koreografije svetlećih oblika i boja. Više informacija o projektu kao i kupovini karata možete pogledati na ovom linku.

 

5. Muzej filma i televizije (Deutsche Kinemathek)

Doživite istoriju nemačkog filma od njegovih početaka do danas. Muzej filma i televizije ilustruje više od 100 godina nemačke filmske istorije i 50 godina istorije nemačke televizije – ovaj koncept je jedinstven u Evropi.

Deutsche Kinemathek; Foto: Jovana Cvjetićanin

Dvorane ogledala, svetlosne instalacije i iznenađujući prolazi hvataju fascinantnu snagu pokretnih slika

Postavljanje izložbe je isto tako spektakularno i arhitektonično: dvorane ogledala, svetlosne instalacije i iznenađujući prolazi hvataju fascinantnu snagu pokretnih slika. Sam objekat u kom se nalazi muzej je takođe razlog zašto ga treba obići ako ste po zanimaju arhitekta.

 

6. Galerija Istočna strana (East Side Gallery)

Smeštena je u Mulenštrase, nedaleko od centra Berlina, i predstavlja najdužu otvorenu galeriju na svetu i ujedno i najduži neprekinuti deo Berlinskog zida.

Detalj iz Istočne galerije; Foto: Jeison Higuita (Unsplash)

Galerija se sastoji od preko 100 slika koje ilustruju političke promene koje su se dešavale 1989. i 1990. godine.

Odmah nakon što je zid srušen, oko 120 umetnika iz celog sveta je došlo u Berlin i krenulo da oslikava galeriju koja je otvorena u septembru 1990. godine.

Ova galerija se proteže na 1,3 kilometra i sastoji od preko 100 slika koje ilustruju političke promene koje su se dešavale 1989. i 1990. godine.

 

7. Alexanderplatz – TV toranj

Alexanderplatz je oduvek bio jedno od najživljih mesta u Berlinu. Trg predstavlja važan saobraćajni čvor grada od trenutka otvaranja železničke stanice 1882. godine. Pedesetih godina 19. veka Alexanderplatz se koristio za vojne parade i vežbe, takođe i kao mesto gde su lokalni farmeri prodavali svoje proizvode.

TV toranj na Aleksanderplacu visok je 368 metara; Foto: Unsplash (Camilla Bundgaard)

Posetioci se mogu popeti liftom do visine od preko 200 metara i uhvatiti spektakularan pogled na grad.

Ovaj znameniti javni trg je velikim delom uništen tokom Drugog svetskog rata, a svoj noviji izgled je krenuo da poprima od šezdesetih godina 20. veka.

Ono što sam grad i trg čini prepoznatljivim jeste TV toranj koji sa visinom od 368 metara doseže najviši objekat u Nemačkoj. Posetioci se mogu popeti liftom do visine od preko 200 metara i uhvatiti spektakularan pogled na grad.

Izabrali smo za vas...

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *