Beton od iskorišćenih maski i rukavica nudi do 22% veću čvrstoću na pritisak

Obećavajući početni rezultati predstavljaju važan korak ka razvoju efikasnih sistema za reciklažu kako bi se otpad nastao zbog pandemije držao van deponija.

Naučnici širom sveta nastavljaju sa obećavajućim eksperimentima na izdržljivijim oblicima betona, a inženjeri sa Univerziteta RMIT u Melburnu već neko vreme prednjače u ovoj vrsti istraživanja.

Njihov najnoviji naučni rad istovremeno se bavi i otpadom koji se stvara usled pandemije, predstavljajući vrstu betona u čijoj recepturi su se našle usitnjene maske, odnosno lična zaštitna oprema (LZO) koje su poboljšale njegove karakteristike.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Lek za planetu: Ugljenično neutralan beton dobijen iz biogenog krečnjaka
• Beton napravljen od starih guma testiran u realnom okruženju

Maske za lice kao betonski agregat

Istraživači sa RMIT-a su veoma kreativni kada smišljaju nove recepture betona, okrećući se svemu – od gume, preko školjki jastoga do čelične šljake.

Prošle godine su eksperimentisali sa maskama za lice za jednokratnu upotrebu koji mogu preraditi u betonski agregat za pokrivanje puteva.

Ovog puta, tim je proširio svoj rad na druge otpadne proizvode pandemije koronavirusa, piše New Atlas.

Prema istraživačima, u proseku se u svetu proizvede oko 54.000 tona LZO svakog dana, a oko 129 milijardi jednokratnih maski za lice se baci širom sveta svakog meseca.

Njihovo istraživanje je možda otkrilo novi način da se ovim materijalima da drugi život.

Pobeda na svim frontovima

U tri studije, tim je u beton uključio iseckane zaštitne haljine, gumene rukavice i maske za lice u različitim odnosima, u rasponu od 0,1 do 0,25%.

Utvrđeno je da gumene rukavice povećavaju čvrstoću betona na pritisak do 22%, dok su je maske za lice poboljšale do 17%.

U međuvremenu, iseckane haljine su poboljšale čvrstoću na pritisak za 15%, elastičnost za 12% i čvrstoću na savijanje do 21%.

Gumene rukavice povećavaju čvrstoću betona na pritisak do 22%, dok su je maske za lice poboljšale do 17 odsto.

„Svi smo videli maske za jednokratnu upotrebu na našim ulicama, ali čak i kada se ovaj otpad pravilno odloži, on svakako završava na deponiji“, rekao je profesor Đie Li.

„Sa pristupom kružne ekonomije, mogli bismo da zadržimo taj otpad van deponije, a istovremeno istiskujući punu vrednost iz ovih materijala da bismo stvorili bolje proizvode – to je pobeda na svim frontovima”, zaključio je on.

Obećavajući početni rezultati

Stoga, tim ima za cilj da istraži prednosti performansi mešanja različitih LZO predmeta zajedno, i da sarađuje sa zdravstvenom i građevinskom industrijom dok rade na ispitivanjima na terenu.

„Iako je naše istraživanje u ranoj fazi, ovi obećavajući početni rezultati predstavljaju važan korak ka razvoju efikasnih sistema za reciklažu kako bi se otpad LZO za jednokratnu upotrebu držao izvan deponija“, rekao je dr Radživ Rojšand, jedan od autora studije.