Najzastupljeniji veštački materijal; Foto: stockwatch.com
Materijali, Zelena gradnja

Spas za planetu: Ekološki prihvatljiv beton bez emisije ugljen-dioksida

Alternativna rešenja za klinker, skladištenje CO2 kao i elektrifikacija industrijskih peći samo su neki od načina za dekarbonizaciju građevinske industrije.

Očekuje se da decenije koje su ispred nas budu najizazovnije u istoriji građevinske industrije. U vremenu ubrzanog tehnološkog napretka, vlasti mnogih zemalja sveta nastoje da svim sredstvima smanje globalno zagrevanje, za koje se strahuje da će porasti za 1,5°C u budućnosti. Konferencija COP26 u Glazgovu je to jasno stavila da znanja, a pritom se zna da je građevinska industrija veliki krivac za klimatske promene.

Ako se nastave trenutne potrebe gradnje u svetu, predviđa se da će se proizvodnja građevinskog materijala povećati za čak 38% do 2050. godine, ukoliko se ne preduzmu jasni koraci za očuvanje životne sredine.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Fabrika cementa; foto: researchgate.net

Za nultu emisiju CO2 do 2050. godine, investicije u čistu energiju moraju se povećti za 300% na godišnjem nivou do 2030.

Ako uzmemo u obzir da oko 7% globalne CO2 emisije otpada na proizvodnju cementa, koji je ključni sastojak betona, jasno je da ova industrija mora pretrpeti radikalne promene da bi se sačuvala planeta. Većina ove emisije dešava se u fazi proizvodnje usled hemijskih reakcija koje se javljaju u samom nastajanju cementa, ali i prilikom postizanja visokih temperatura potrebnih za njegovu proizvodnju.

Global Cement and Concrete Association (GCCA) je udruženje osnovano 2018. godine koje okuplja oko 40 najvećih svetskih proizvođača cementa i betona, od kojih se izdvajaju: CEMEX, Holcim, HeidelbergCement, CRH i China National Building Materials (CNBM). Jedan od ciljeva koji je ova organizacija postavila pred sebe je proizvodnja betona bez emisije ugljen-dioksida do 2050. godine odnosno smanjenje pomenute emisije za 25% do 2030.

Metode smanjenja ugljen-dioksida prilikom proizvodnje cementa

Postoji niz mera koje bi realizovale ideju dekarbonizacije građevinske industrije. Elektrifikacija industrijskih peći i upotreba novih vidova energije bi mogla značajno da izbaci iz upotrebe fosilna goriva pri proizvodnji cementa.

Jedna od mera je i transport građevinskog materijala električnim vozilima od proizvodnog pogona, preko skladišta, pa sve do samog mesta ugradnje. Takođe, optimizacija standarda u projektovanju i upotreba drugih materijala u građevinarstvu kao zamena za beton, ali i reciklaža betona bili bi značajni faktori za rešavanje pomenutog problema.

GCCA plan redukcije emisije do 2050. godine; foto: GCCAssociation.org

Klinker, ključni sastojak za dobijanje cementa, odgovoran je za emisiju CO2.

Proizvođači cementa posebnu pažnju posvećuju alternativnim rešenjima za klinker – ključni sastojak za dobijanje cementa, koji je odgovoran za emisiju CO2. Dodatni cemenetni materijali predstavljaju niz prirodnih i industrijskih nusproizvoda, koji se mogu koristiti da zamene određeni udeo klinkera pri proizvodnji.

Ovi materijali se mogu podeliti na hidraulične (granulisana šljaka iz visokih peći, sagoreli škriljci) i pucolanske (pepeo, metakaolin, silikatna prašina, prirodni škriljci). Hidraulični materijali se u prisustvu vode sami stvrdnjavaju, dok pucolani očvršćavaju u dodatnom prisustvu rastvorenog kalcijum-hidroksida (Ca(OH)2). Vreme vezivanja betona koji sadrži pucolanske materijale je često sporije, pa se čvrstoća postiže tokom dužeg perioda, za razliku od čvrstoće betona sa hidrauličkim vezivom.

Skladištenje ugljen-dioksida

GCCA kao najefikasniju metodu borbe protiv globalne emisije smatra sakupljanje i geološko skladištenje ugljen-dioksida (CCS). To je metoda izdvajanja CO2 iz otpadnih produkata i njegovo skladištenje duboko u zemlju, koja se pokazala efikasnom u borbi sa globalnim zagrevanjem. Ovim postupkom se dakle, iz do sada izgrađenih postrojenja odstranjuje štetna emisija.

Postoje tri glavna načina za podzemna skladištenja ugljen-dioksida: iscrpljena polja nafte i gasa, za koje se dobro zna zahvaljujući istraživanju i eksploataciji ugljovodonika, zatim slani akviferi, koji nisu toliko istraženi i duboki slojevi uglja, koji bi kad se reši problem upumpavanja velike zapremine CO2 u ugalj niske propusnosti, mogli biti veoma efikasno skladište.

Podzemno skladištenje ugljen-dioksida; foto: BRMG image

Uhvaćeni štetni gas iz fabrike bio bi otpremljen u Severno more i ispumpan u podzemne šupljine ispod mora.

Kompanija CEMEX je prošle godine na tržište izbacila inovativni beton Vertua Net-Zero CO2. Pri samoj proizvodnji ovog materijala, ugljenična emisija se smanjila za 70% u odnosu na standardan beton, dok se preostalih 30% emisije neutralisalo kroz druge metode redukcije ugljen-dioksida.

Švedski gigant u proizvodnji cementa HeidelbergCement najavio je u narednim godinama rekonstrukciju svoje fabrike cementa na ostrvu Gotland s ciljem da se napravi prva cementara na svetu bez štetne CO2 emisije. Uhvaćeni štetni gas iz pomenute fabrike bio bi otpremljen u Severno more i ispumpan u podzemne šupljine ispod mora.

GCCA je zajedno sa predstavnicima Svetskog ekonomskog foruma u sklopu inicijative Mission Possible Partnership kreirala pristupe promenama u industriji koje obuhvataju: stvaranje organizacije vodećih proizvođača u određenoj industriji, stvaranje razrađenog plana za dostizanje nulte vrednosti emisije CO2 do 2050. godine, pomoć svim učesnicima u ovim promenama da slede predviđeni plan i izgradnja tržišne infrastrukture potrebne za implementaciju pomenutog plana.

Beton ima alternativu; foto: greenbiz.com

Javna infrastruktura čini oko 60% potražnje betona u svetu. Malo će se toga dogoditi bez podrške država.

Dok tehnologija sve više napreduje, ekonomija i dalje ostaje sa mnogo izazova pred sobom. Sama građevinska industrija, bez podrške vlada država ne može mnogo da učini na smanjenju emisije CO2. Javna infrastruktura čini oko 60% potražnje betona u svetu, stoga je uloga države u ovoj akciji i više nego značajna.

Potrebno je da se poboljšaju tržišta za niskoemisione proizvode odnosno da se radi na njihovoj promociji, a takođe potrebna je i podrška države i za razvoj tehnologija poput sakupljanja i skladištenja ugljen-dioksida.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *