Premazivanje fasada ovim bojama može obezbediti hladnija leta i toplije zime
Boje širokog spektra su u eksperimentima smanjile energiju potrebnu za grejanje za oko 36%, a energiju potrebnu za hlađenje za preko 20%.
Kako temperature širom planete postaju sve ekstremnije, ljudi sve češće svoje vreme provode u zatvorenom i koriste uređaje za hlađenje ili grejanje prostora.
Klimatizacija čini ogroman deo potrošnje energije, kao i uticaja na životnu sredinu, tako da su sistemi koji mogu pasivno da kontrolišu grejanje i hlađenje u zatvorenom prostoru izuzetno važni.
Kako bi se doprinelo na ovom polju delovanja i kako bi se pomoglo životnoj sredini, naučnici konstantno rade na razvoju materijala i premaza koji mogu pasivno zagrevati ili hladiti zgrade ili vozila.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Materijal inspirisan krilima leptira može rashladiti naše zgrade i automobile
- Zbogom džogerima: Ovaj tanki premaz omogućava samočišćenje solarnih panela
Mnogobrojne estetske mogućnosti
Tako su neki od njih razvili premaze koji „rade“ reflektujući sunčevu svetlost, dok drugi, na primer, koriste radijaciono hlađenje kako bi emitovali toplotu kao infracrvene talase nazad ka nebu.
U novoj studiji, naučnici sa Stenforda, razvili su boju koja bi mogla značajno da blokira protok toplote, održavajući unutrašnjost objekta na prijatnoj temperaturi, a bez potrebe za velikom količinom dodatne energije.
Takođe, koautori studije Yucan Peng i Jian-Cheng Lai ističu da ovaj premaz dolazi u čitavom spektru boja, što daje mnogobrojne estetske mogućnosti.
Neorganske nanočestice dostupne u različitim bojama
Nova boja sastoji se iz dva sloja. Donji sloj sadrži aluminijumske ljuspice koje reflektuju do 80% infracrvenog zračenja koje ih pogađa, te tako sprečavaju toplotu da dalje prođe.
„Preko ovog sloja nalazi se ultratanki spoljni sloj koji je sastavljen od neorganskih nanočestica, a koje su dostupne u različitim bojama“ – navode za Stanford koautori studije objavljene u naučnom časopisu PNAS.
Premaz se isto tako može nanositi i na unutrašnje površine, kako bi se toplota bolje zadržala tokom zime.
Ideja je da se ovaj premaz može nanositi na fasade zgrada, kako bi se sprečio prodor toplote tokom letnjih dana u unutrašnjost, a da se isto tako može nanositi i na unutrašnje površine, kako bi se toplota bolje zadržala tokom zime.
Tim je testirao uzorke premaza u beloj, plavoj, crvenoj, žutoj, zelenoj, narandžastoj, ljubičastoj i tamno sivoj verziji i otkrio da je svaki od njih bio oko 10 puta uspešniji u reflektovanju visoke infracrvene svetlosti od tradicionalnih istih boja.
Ukupna godišnja potrošnja manja za oko 7,4 odsto
U laboratorijskim eksperimentima, nove boje su smanjile energiju potrebnu za grejanje za oko 36%, a energiju potrebnu za hlađenje za preko 20%.
Zatim, istraživači su sproveli simulaciju sa primerima stambenih zgrada srednje veličine u različitim klimatskim uslovima širom Sjedinjenih Država, obojenim iznutra i spolja novim materijalom, te otkrili da je ukupna potrošnja energije za hlađenje i grejanje opala za oko 7,4% tokom godine.
Okruženje sa visokom i niskom količinom kiseline takođe nije previše uticalo na boje.
Izdržljivost boja je takođe testirana, te je otkriveno da su premazi vodoodbojni i da nisu pretrpeli nikakav gubitak performansi nakon jednonedeljnog izlaganja visokim temperaturama od oko +80 stepeni Celzijusa, kao ni niskim od -196 stepeni Celzijusa.
„Okruženje sa visokom i niskom količinom kiseline takođe nije previše uticalo na boje“ – navodi se u istraživačkom radu.
