Sagrađena tokom burnog perioda u albanskoj istoriji i posvećena nekadašnjem diktatoru, čuvena Piramida u Tirani uskoro će dobiti ulogu multifunkcionalnog edukativnog centra.

Holandski studio MVRDV dobio je zadatak da preuredi napuštenu komunističku građevinu u potpuno novi centar za umetnost, kulturu i tehnologiju. Organizacija događaja u novom objektu trebalo bi u potpunosti da bude prepuštena mladim organizacijama, umetnicima i naučnicima. Gradske vlasti u Tirani nekada su imale plan da ovaj objekat pretvore u novo pozorište, što nikada nije realizovano.

Enterijerom dominiraju impresivne betonske grede koje arhitekte nisu hteli da menjaju već su ih stavili u prvi plan.

MVRDV planira da podnožje Piramide, odnosno njeno prizemlje otvori ka svim stranama i tako ispuni prostor svetlošću i pruži mu neku novu, primamljivu atmosferu. U enterijeru bi trebalo da se nađe što više zelenila, pa čak i visokog drveća, koje bi trebalo da ispuni prazan prostor.

Budući da enterijerom dominiraju impresivne betonske grede, arhitekte su odlučile da ne menjaju strukturu objekta, već da u plan uključe što više pokretnih panela i sličnih materijala pomoću kojih će enterijer konstantno moći da se menja i prilagođava različitim događajima.

Siguran put do vrha

Zanimljiv je i sam odnos građana Tirane prema ovom objektu. Starijim generacijama on služi kao podsetnik na neko staro vreme i odrastanje u doba komunizma, dok oni mlađi u Piramidi ponekad organizuju koncerte i druga okupljanja. Ipak, danas Piramida uglavnom služi kao podloga za stvaranje grafita i neformalna okupljanja mladih. No, jedno je sigurno – gotovo da ne postoji stanovnik Tirane koji se barem jednom nije popeo na vrh ove građevine.

Sve to je tim dizajnera iz MVRDV studija imao na umu prilikom rada na projektu. Budući izgled Piramide bukvalno poziva građane da koriste ovaj javni prostor, sve uz stepenice na svim stranama fasade pomoću kojih će uspon do vrha biti potpuno olakšan.

Kratki vodič kroz uzbudljivu istoriju tiranske Piramide

Jedan od simbola albanske arhitekture prvobitno je služio kao muzej posvećen nekadašnjem predsedniku, Enveru Hodži. Hodža je vladao Albanijom od 1944. do svoje smrti 1985. godine i pratio ga je glas komunističkog diktatora koji je zemlju vodio po surovim staljinističkim metodama. U doba kada se Piramida gradila po narudžbi diktatorove ćerke, većina stanovništva je živela u siromaštvu. Muzej je otvoren 1988. i kao takav funkcionisao samo tri godine kada je stav albanske nacije prema tadašnjem uređenju naglo počeo da se menja.

Piramida u Tirani danas: Atlas Obscura/Skaremedia

Poruka građana tada je bila jasna: ma koliko ružna i mračna, istorija mora da se sačuva.

Već 1991. godine Piramida je postala konferencijski centar, da bi tokom 1999. godine poslužila kao privremeni štab NATO trupa. Neko vreme nakon rata ovde je bilo sedište nezavisne lokalne radio stanice i kulturnog centra. Piramida je 2010. godine bila sedište velikih gradskih demostracija, kada su građani uspešno sačuvali ovaj objekat od rušenja. Tadašnja vlast htela je da na ovom mestu sagradi novu zgradu parlamenta čije je otvaranje trebalo da padne na 100-godišnjicu albanskog otcepljenja od Otomanskog carstva. Kako piše Slate, poruka građana tada je bila jasna: ma koliko ružna i mračna, istorija mora da se sačuva.

Sudeći po konačnom dizajnu, novo rešenje holandskog studija trebalo bi da ispoštuje ovaj stav.

Vizualizacije: MVRDV; fotografije: Atlas Obscura

Kad ste već ovde…