Ideja konkursa je da se spreči devastacija ambijenta Fruške gore nasumičnim izborom i neprikladnim arhitektonski izrazom; Foto: Inđija Travel
Konkursi

Da li kuće na Fruškoj gori graditi u tradicionalnom ili savremenom stilu?

Konkurs za tipsku fruškogorsku kuću izaziva arhitekte da osmisle savremeni spoj između turizma i stanovanja, tradicije i modernog, planinskog i ravničarskog staništa.

U kom stilu bi trebalo graditi? Debata o ovom pitanju u arhitektonskim krugovima aktuelna je još od 19. veka, kada je nemački arhitekta Heinrich Hübsch objavio čuvenu polemiku In what Style Should We Build (1828), u kojoj navodi da je ubrzani tehnološki progres, u kombinaciji s promenom životnih navika, učinio da su tradicionalni stilovi građena potpuno neprimereni za novo, moderno društvo. Hübsch se zalagao za novi stil, koji bi odgovarao novom dobu. Međutim, veliki broj arhitekata nije se slagao sa njegovim stavom. Ova debata između tradicionalnih i modernih shvatanja aktivna je kroz istoriju ali i danas.

Naime, iako je bio jedan od osnivača Grupe arhitekata modernog pravca, Branislav Kojić je svoju kuću u Zadarskoj Ulici u Beogradu projektovao pod snažnim uticajem balkanske vernakularne arhitekture. „Realizacija projekta za sopstvenu kuću nastala je kao rezultat istraživanja arhitekte Kojića na polju povezivanja prepoznatljiivh motiva tradicionalnog graditeljstva i elemenata moderne arhitekture i predstavlja najznačajniji primer folklorizma u beogradskoj međuratnoj arhitekturi“ – navodi se na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Pojedine arhitekte zalažu se za povratak tradicije u bukvalnom smislu; Foto: Srpska Kuće

Dela Božidara Petrovića, ali i akademika Aleksandra Deroka svedoče o tome koliko je njihova inspiracija bila duboko utemeljena u tradicionalnoj arhitekturi podneblja. „Istraživanjem na terenu, objavljivanjem knjiga i studija, izradom crteža, fotografisanjem, i konačno projektovanjem koje je inspirisano tradicijom, oni su na najbolji način uspeli da sačuvaju sećanje na narodno graditeljstvo. U svojim bogatim i raznolikim stvaralačkim opusima, uspeli su da graditeljsko nasleđe zaštite i otmu od zaborava” – navodi dr Snežana Toševa, autorka izložbe Tragajući za inspiracijom u narodnom graditeljstvu.

S druge strane, arhitekta Milan Zloković se zalaže sa potpuno suprotan stav – praćenje internacionalnih tendencija i ideja. „Sopstvena porodična kuća arhitekte Milana Zlokovića (Vila Kaja) izgrađena 1927. godine u vračarskom naselju Neimar označila je prodor moderne arhitekture u beogradsku sredinu. Karakteristika lokacije (ugao dve različito nivelisane ulice) uslovila je osnovnu strukturalnu koncepciju objekta zasnovanu na trodimenzionalnom rešavanju unutrašnjosti volumena u odnosu na nivelaciju terena, dok se u spoljašnjem oblikovanju može prepoznati inverzan princip Raumplananavodi se na sajtu Fondacije Milan Zloković.

Kuća na Avali insistira na savremenom arhitektonskom konceptu, TEN Studio; Foto: Miloš Martinović

Kuća je velika čovekova suština.

Čak i danas, arhitekte se dele na one koji se zalažu za povratak tradicionalnih motiva i na one koji se zalažu za savremene ideje. Međutim, sukob suprotsavljenih stručnih stavova i mišljenja doživeo je vrhunac kada je raspisan Konkurs za tipsku fruškogorsku kuću.

Šta je to tipska fruškogorska kuća?

U duhu debate koja traje više stotina godina, arhitekte se pozivaju da osmisle projekat tipske fruškogorske kuće. Naime, autori i autorski timovi trebaju da osmisle projekte tipičnih kuća (različitih kvadratura i struktura), a koje u sebi sadrže veliki stepen fleksibilnosti u pogledu namene, ali i autentičnosti u pogledu oblikovanja i materijalizacije.

Arhitekte i arhitektonski biroi imaju nimalo lak zadatak da osmile projekte tipskih kuća koje se trebaju uklopiti u graditeljsko nasleđe Vojvodine, ali moraju biti izgrađene na brdovitom prostoru Fruške gore. Dakle, potrebno je ponuditi do sada neviđeni spoj ravničarske i planinske kuće spojenih u jedno hibridno jedinstvo. Izborom i kombinacijom ponuđenih rešenja stvoriće se ambijent usaglašenih formi, vizuelno atraktivan i dopadljiv, uklopljen u fruškogorski pejzaž.

Ideja je da se spreči devastacija ambijenta Fruške gore nasumičnim izborom i neprikladnim arhitektonski izrazom koje viđamo sve češće na ovom vojvođanskom biseru. Prostor bi se mogao unaprediti kroz katalošku ponudu odabranih tipskih projekata, usaglašenih sa planskom regulativom ali i savremenim zahtevima korisnika, vodeći računa i o ekonomskom i ekološkom faktoru” navode kolege iz Društva arhitekata Novog Sada.

Konkurs su raspisali Društvo arhitekata Novog Sada i Opština Irig

Da li kuće na Fruškoj gori graditi u tradicionalnom ili savremenom stilu?

Šta je zadatak?

Zadatak konkursa je kreirati funkcionalno i estetski kvalitetnu ponudu idejnih rešenja kuća za odmor u specifičnom ambijentu Fruške gore i podrazumeva 3 različita tipa objekta:

  • Tip I: kuća za odmor za jednog vlasnika (porodica, pojedinac) maksimalne BRGP 100 m2, ne uključujući suteren.
  • Tip II:  rezidencijalna vila maksimalne BRGP 150 m2, ne uključujući suteren. U ovom tipu razmotriti varijacije koje podrazumevaju korišćenje kuće od strane jednog vlasnika (porodica, pojedinac), do mogućnosti razvijanja posebnog dela objekta, jednog, koji bi služio kao smeštajni kapacitet u svrhu turizma. (apartman za iznajmljivanje, deljenje kuće, itd.)
  • Tip II:  rezidencijalna vila maksimalne BRGP od 200 do 300 m2, ne uključujući suteren. Ovaj tip objekta treba da podrazumeva visok luksuzni standard objekta, što pre svega treba da se odražava u povećanom komforu i kvalitetu prostora, ne nužno u upotrebi skupih materijala i estetskog izraza. U ovom tipu razmotriti varijacije koje podrazumevaju korišćenje kuće od strane jednog vlasnika (porodica, pojedinac), do mogućnosti razvijanja posebnih delova objekta, najviše tri, koji bi služili kao smeštajni kapacitet u svrhu turizma: apartmani za iznajmljivanje, deljenje kuće, itd.

Učesnici moraju predati rešenja za minimum dve ili maksimum 3 tipa kuće. Moguće je da autori predaju konkursno rešenje za 2 ili 3 tipa kuće koja su razvijana po istoj programskoj, funkcionalnoj i estetskoj koncepciji. Svaki tip se predaje kao posebno konkursno rešenje.

Kolike su nagrade?

Nagradni fond konkursa iznosi 690.000 dinara. Naime, ukoliko u propisanom roku pristigne minimum po 3 rada za svaki tip kuće (ukupno 9), stručni žiri može dodeliti sledeće nagrade u neto iznosu:

  • Za kuću tip I: 200.000 dinara,
  • Za kuću tip II: 200.000 dinara,
  • Za kuću tip II:  200.000 dinara,
  • Maksimalno dva otkupa, u zavisnosti od kvaliteta radova: 45.000 dinara.

Rokovi

  • Krajnji rok za podnošenje konkursnih radova je 01.11.2021. do 15:00h putem portala Javnih nabavki
  • Objava rezultata konkursa: 06.11.2021.

Konkursu dokumentaciju možete preuzeti na portalu Javnih nabavki.

Ova kuća na Fruškoj gori privukla je veliku pažnju stručne i šire javnosti, Modelart Arhitekti, Foto: Miloš Martinović

Nagradni fond konkursa iznosi 690.000 dinara, a krajni rok za predaju radova je 01.11.2021. godine.

U kom stilu graditi?

„Kuća je velika čovekova suština“ – reči su arhitekte Božidar Petrović i to je tačno. S druge strane, građenje je oblik mišljenja. Na oblikovanje naših identiteta (individualnih i kolektivnih) ništa ne utiče više i snažnije nego kako materijalizujemo ideje kuće, okućnice i kućevnosti. Kao takva, kuća je jedna od najvažnijih tema i zadataka arhitektonske profesije. Ona nije samo otisak kulture u prostoru, već i prostorni kalup koji treba da oblikuje društvo tek treba da se dogodi u vremenu.

No, kuća danas nije samo mesto porodičnog stanovanja, već ona je i prostor integracije rada i svakodnevnice (posla i dokolice). Sa druge strane, kuća danas postaje instrument sticanje dodatnih prihoda kroz različite oblike turizma, kratkoročnog i dugoročnog izdavanja. Tipološki, ona istovremeno postaje objekat stambene i turističke namene.

Konkurs za tipsku fruškogorsku kuću je posebno i zahtevno arhitektonsko takmičenje po mnogo čemu. Prvo, ono od učesnika zahteva da osmisle vojvođansku kuću u brdovitim predelima Opštine Irig. Zatim, konkurs izaziva arhitekte da pronađu pravu meru između tradicije i savremenog, tipičnog i autentičnog, svakodnevnog i ekskluzivnog, a sve to na način da se kombinacijom ponuđenih rešenja stvori ambijent usaglašenih formi, vizuelno atraktivan i dopadljiv, uklopljen u fruškogorski pejzaž.

Pre svega, konkurs poziva arhitekte da odgovore na jedno od centralnih i najznačajnijih pitanja arhitektonske profesije u poslednjih 200 godina, a to je pitanje: U kom stilu trebamo graditi?

Kada ste već ovde..

 

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *