Domaći i regionalni projekti, Izdvojeno

Kako je od drveta napravljen centar u Sloveniji za posmatranje prirode

Interaktivan drveni kontejner sa fasadnim otvorima, koji sekvencionišu poglede, nudi obrazovno, meditativno ali i dinamično prostorno iskustvo.

Dabrov centar (Centar za zaštitu prirode Sotla) namenjen je posmatranju i predstavljanju prirode duž reke Sotle, u cilju obrazovanja, naučnog istraživanja i turizma. Nalazi se uz slovenačko-hrvatsku granicu, uz usahlo Vonarsko odnosno Sotelsko jezero, koje je postalo jedinstveni rezervat prirode. Po projektu Andreja Strehoveca i Roberta Potokara napravljena je arhitektura koja prati prirodnu topografiju.

Objekat je zamišljen kao interaktivan drveni kontejner sa cirkularnom platformom za posmatranje na krovu.

Projektni zadatak je obuhvatao zgradu koja bi služila kao centar za zaštitu prirode na ekološko zaštićenom području, kaže za naš portal Andrej Strehovec i dodaje da ideja bila, da se na senzibilan, a i na atraktivan način izgradi ekološko-turistička stanicu ili punkt u slabo naseljenom području između dva grada Rogaška Slatina i Podčetrtek.

Sadržaj

Arhitektonski koncept zamišljen je kao interaktivan drveni kontejner odnosno prelazna platforma sa centralnim stepeništem za osmatranje (kulom) i cirkularnom platformom za posmatranje na krovu.

Sa otvorenog kružnog stepeništa se preko otvorenog kružnog hodnika ulazi se u četiri odvojena programska dela: info-punkt sa lokerima i kafe terasom, radnu sobu sa balkonom, prodavnicu sa kabinetom i terasom, tematski izložbeni centar sa balkonom. Balkoni, odnosno terase su dublje prema jugu zbog senčenja, kaže Strehovec.

Fasadni otvori sekvencionišu poglede iz otvorenih i zatvorenih prostora.

Arhitektura je smeštena u pejzaž po principu proširene kulise, u okviru koje su uređeni razgledni nivoi, kružne veze i funkcionalni prostori. Fasadni otvori sekvencionišu poglede iz otvorenih i zatvorenih prostora. Posetiocu se na taj način nude obrazovni sadržaji i meditativno ili dinamično prostorno iskustvo.

Ritam na fasadi

Slojevit ali kompaktan arhitektonski izgled sa drvenim platformama i drvenom fasadom, koja je teksturisana ritmovima i rasterima, interpretira okolnu vernakularnu arhitekturu i odnosi se na kulturni i prirodni pejzaž. Kako kaže Strehovec, zbog brige o okolini predviđena je manja i uža zgrada, koja je smeštena bližu putu, da se što manje interveniše na području zone isušenog jezera, koji je postao jedinstveni prirodni rezervat.

Arhitektura prati prirodnu topografiju koja pada sa puta prema suvom produbljivanju jezera i aktivnom koritu reke. Istočna uzdužna fasada naslanja se na terasiranu ulaznu platformu, tako da zgrada delimično lebdi iznad kosine.

Drvene ploče spratova su od lepljenog drva XLAM, a drveni nosači od lepljenog drveta BSH.

Većina konstrukcije Dabrov centra je drvena. Temelj i obod lifta su armirani beton, a stepenište je čelično. Drvene ploče spratova su od lepljenog drva XLAM, a drveni nosači od lepljenog drveta BSH. Međutim, obodni i unutrašnji zidovi su od drvene skeletne konstrukcije KVH (punjeno sa izolacijom) koja je lakša, ekonomičnija i ima bolje izolacione karakteristike, kaže Strehovec za naš portal.

Ventilisana fasada i spoljašnji plafoni su od prvoklasnog sibirskog ariša, koji je bez hemijskih zaštita, odnosno prirodan, na potkonstrukciji od ariša. Spoljašnji podovi su od impregniranog bora na potkonstrukciji od ariša. Ramovi prozora su od aluminijuma koji je pogodan za javnu upotrebu na duži rok.

Izazovi

Jedan od većih izazova kod projektovanja bio je izvan arhitekture, vezan na nivelisanje postojećeg terena i smeštanje zgrade u prostor, priseća se arhitekta Andrej Strehovec i dodaje da su očekivali da će najveći izazov u realizaciji biti usklađivanje i izgradnja drvene konstrukcije sa arhitekturom i konstrukcijama u fazi izgradnje. Međutim, pokazalo se da drvena konstrukcija, ako je pravilno projektovana od početka, preko laserskog-mašinskog sečenja, bude još najmanji problem jer je prilično fleksibilna po pitanju montaže i manjih prilagođavanja.

Dobar estetski i čist arhitektonski konačni izgled je uvek rezultat precizno projektovanih detalja.

Arhitekte su prilikom projektovanja koncipirali racionalnu organizaciju instalacija, da se one ne pojavljuju na obodnim zidovima i da budu kompaktno smeštene u unutrašnjim jezgrima. Poseban izazov bili su detalji fasade, ograda i hidroizolacija te fini završni radovi. Dobar estetski i čist arhitektonski konačni izgled je uvek rezultat precizno projektovanih detalja, koji se sastoje od određenih tehničkih slojeva, odnosno inženjersko-arhitektonske logike, zaključuje Strehovec za naš portal.

Fotogalerija

Faktografija:

  • Naziv objekta: Dabrov center (Centar za zaštitu prirode Sotla)
  • mesto: Nimno (Slovenija)
  • investitor: Opština Rogaška Slatina (u okviru Programa saradnje Interreg V–A Slovenija – Hrvatska)
  • autori projekta: Andrej Strehovec, Robert Potokar (Strehovec arhitekt i Ravnikar Potokar biro)
  • godina projektovanja: 2016-2019.
  • godina izgradnje: 2020.
  • površina: 400 m2 (neto)
  • spratnost: prizemlje, sprat, krovna terasa (P+1)
  • Fotografija: Virginia Vrecl
  • Vrednost investicije: 1.000.000 evra (regulacija terena, parking i izgradnja objekta)
  • Izvođači: G.ES, Lesam, Žaga GT Gorsko, Inotehna, KTI

 

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *