Budući „Brankov biznis centar“ na Zelenom vencu; Vizuelizacija: Aleksandar Ćopić – BeardedArchitect.
Domaći projekti

Kreće obnova: Zgrada Beobanke na Zelenom vencu postaje Brankov biznis centar

Stara četrnaestospratnica će rekonstrukcijom, adaptacijom i sanacijom postati moderna poslovna zgrada projektovana u skladu s principima zelene gradnje.

Smeštena na jednom od najprometnijih saobraćajnih čvorišta u Beogradu, bivša zgrada Beobanke na Zelenom vencu za godinu i po dana biće pretvorena u „Brankov biznis centar” nakon što je izdata dozvola za početak radova.

Investiciju od 20 miliona evra vodi novosadska kompanija u vlasništvu Astorije Properties, koja je pre dve godine od Stattwerka kupila četrnaestospratnicu od 10.500 kvadratnih metara na uglu ulica Carice Milice i Brankove, od kojih će se 8.000 kvadrata, kada zdanje bude preuređeno, izdavati.

Idejni projekat „Brankovog biznis centra” potpisuje beogradski studio Folić architects uz poštovanje dela Milice Šterić koja je ovo delo 1961. godine dobila Sedmojulsku godišnju nagradu za arhitekturu.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Zgrada se nalazi na uglu ulica Carice Milice i Brankove; Vizuelizacija: Aleksandar Ćopić – BeardedArchitect

U skladu s principima zelene gradnje

Uz poštovanje koncepta održivog razvoja, kako je najavljeno, nova moderna poslovna zgrada u centru grada biće u skladu sa principima zelene gradnje, sa fokusom na optimizaciju potrošnje energije, što će troškove zakupaca svoditi na minimum.

Zakupci će mogu da izaberu kancelarijski prostor od 250 do 650 kvadratnih metara, a prednost zgrade je i njena fleksibilnost i mogućnost da korisnici svoj deo prostora urede u skladu sa sopstvenim potrebama i zahtevima.

„Akcenat se daje na prirodnom svetlu, a posebno na zelenoj krovnoj bašti sa prelepim panoramskim pogledom na prestonicu“ – navedeno je u zajedničkom saopštenju SF1 Group i MPC Propertiesa koji upravlja „Brankovim biznis centrom”.

Zelena krovna bašta sa pogledom na Beograd; Vizuelizacija: Aleksandar Ćopić – BeardedArchitect

Problemi tokom originalnog projektovanja

Prednosti ovog objekta su odlična pozicija, dobra povezanost sa ostatkom grada, vidljivost objekta, pogled na Beograd iz njega, kao i to što je zgradu, nekadašnje poslovno sedište Energoprojekta, projektovala Milica Šterić.

Pri projektovanju zgrade Energoprojekta, 1956. i 1957. godine, projektant je stavljen pred više problema. Na prilično skučenom terenu, koji je na tupom uglu dveju ulica, trebalo je izvršiti povlačenje od regulacione linije i pokrivanje oba kalkana susednih zgrada.

To je jedan od prvih poslovnih objekata na kojem je primenjen metod sklapanja modularne fasade od metala i stakla.

Ova situacija dovela je do stvaranja tri korpusa zgrade, od kojih je srednji, povučeni, visoki deo, prilično uklješten između dva niža dela. Na ovaj način je monumentalnost njegovog volumena osetno smanjena. Ugaonu poziciju zgrade Milica Šterić je iskoristila kao stvaralački potencijal, naglašavajući je vertikalom i u isto vreme ostajući neutralna u izrazu.

Zgrada “Energoprojekta” je u beogradskom arhitektonskom prostoru tog doba predstavljala novinu, kako u konstrukciji, tako i u materijalu. To je jedan od prvih poslovnih objekata na kojem je primenjen metod sklapanja modularne fasade od metala i stakla.

Rešenje oblikovanja fasade akcentuje vertikalnost kule i stabilnost aneksa; Vizuelizacija: Aleksandar Ćopić – BeardedArchitect

Istaknute horizontale kao zajednički motiv

Kako za naš portal objašnjavaju iz Folić Architects, rešenje oblikovanja fasade proizišlo je iz analize vrednosti projekta Milice Štrerić, odnosa proporcija na fasadi objekta kao i odnosa između delova objekta. Projekat bi trebalo da jasno definiše oba volumena, čime bi se akcentovala vertikalnost kule i stabilnost aneksa, koji je projektovan kao prirodni nastravak gradskog bloka. Volumeni se povezuju zajedničkim motivom, istaknutim horizontalama.

Geneza forme

Rešenje je proizišlo iz analize vrednosti projekta Milice Štrerić, odnosa proporcija na fasadi objekta kao i odnosa između delova objekta.

Ram kule, u svom oblikovanju potpuno netaknut kao element, zatvoren i čvrst, naglašava novu, nadograđenu geometriju kule, dok je frontalna fasada, staklena zid-zavesa, prozračna i odaje utisak lakoće. Elementi staklene fasade, aluminijumski kutijasti profili, sakrivaju spojnice polja zid-zavese, a svojim oblikovanjem dodatno naglašavaju vertikalnost kule.

Ram kule je u svom oblikovanju potpuno netaknut kao element; Vizuelizacija: Aleksandar Ćopić – BeardedArchitect

Odnos dve volumetrije, prvobitno narušen dogradnjom objekta u visini od dve etaže, ponovo se uspostavlja oblikovanjem fasade aneksa.

Odnos dve volumetrije, prvobitno narušen dogradnjom objekta u visini od dve etaže, ponovo se uspostavlja oblikovanjem fasade aneksa, koji kao reakciju na izmenjenu proporciju kule sada dobija svoj oslonac i spušta se do terena.

Naglašena horizontala, koja je nekada povezivala tri objekta projektovanog kompleksa, tada oblikovana kroz parapete, sada sa novim tehnološkim mogućnostima menja svoju poziciciju i, u skladu sa svojom neophodnom funkcijom, smešta se u zonu vertikalnog protivpožarnog prekida.

„Na taj način koristi se pun potencijal lokacije, oslobađa se puna visina, od gotovog poda do plafona, omogućujući nesmetani pogled iz objekta“, objasnili su za kraj iz Folić Architects.

Izabrali smo za vas...

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

4 komentara

  1. Mila

    Kreće obnova? A gde ide?

  2. arhitekta

    kako je rešen parking?
    s obzirom da je zgrada
    u samom centru grada

  3. miki

    sramota bre, 30 godine vam je potrebno da promenite lim i staklo, omalate i stavite nove sijalice na objektu na samom ulazu u grad, tuga

  4. Ljiljana

    Leo prikaz novih dogadjaja

Ostavite odgovor

Obavezna polja *