Više od 1.200 inženjera iz građevinske industrije učestvovalo je u istraživanju koje otkriva kolike su plate u Srbiji, šta ih motiviše da ostanu u firmi i zašto sve češće razmišljaju o odlasku u inostranstvo.
Skoro polovina inženjera iz građevinske industrije u Srbiji zarađuje više od 1.500 evra mesečno, ali finansije više nisu glavni motivator. Pokazalo je to istraživanje koje je sprovela kompanija Orook na uzorku od preko 1.200 ispitanika, a čiji su rezultati predstavljeni na nedavnom događaju u organizaciji Privredne komore Srbije i Orooka, pod nazivom „Plate, uslovi i očekivanja u industriji u 2025. godini“.
Istraživanje predstavlja dosad najobuhvatniju analizu zaposlenih u AEC sektoru (architecture, engineering and construction) na domaćem tržištu. Najveći broj učesnika činili su građevinski inženjeri (57%), a sledili su ih mašinski (14%) i elektroinženjeri (9%). Arhitekata i urbanista bilo je 7%, dok su ostale struke bile zastupljene sa ukupno 13%.
Učesnici su odgovarali na pitanja o obrazovanju, poziciji i iskustvu, trenutnoj plati, očekivanjima u pogledu zarade i razlozima za (ne)preporuku poslodavca.
Izdvojeno:
Polovina ispitanika prima platu koja je veća od 1.500 evra mesečno
Prema prikupljenim podacima, svega 6% inženjera prima platu koja je manja od 800 evra, dok neto mesečnu platu u rasponu od 800-1.000 evra prima 14% stručnjaka.
Najviše je onih koji imaju zaradu koja se kreće u rasponu 1.000-1.500 evra. Kako statistika pokazuje, skoro polovina ispitanika prima platu koja je veća od 1.500 evra mesečno, što da je daleko iznad republičkog proseka koji iznosi 103.519 dinara (izvor: RZZS).
Plate se razlikuju i prema stepenu iskustva. Orook je inženjere podelio u tri grupe juniori (do 2 godine iskustva), mediori (2–8 godina), seniori (više od 8 godina).
Međuljudski odnosi najbitniji
Možda najznačajniji deo anketnog istraživanja odnosio se na faktore koji utiču na izbor i preporuku poslodavca. Učesnici ispitivanja imali su opciju da izdvoje činioce zbog kojih bi preporučili ili ne bi preporučili poslodavca.
I dok većina smatra da je visoka plata ključni faktor za preporuku i pozitivnu ocenu, Orook istraživanje pokazuje jednu sasvim drugu sliku. Naime, inženjerima iz oblasti građevinarstva dobra primanja istovremeno jesu i nisu bitna.
Naime, u prvih pet razloga za preporuku poželjnog poslodavca našli su se (1) dobar kolektiv, (2) radna atmosfera, (3) mogućnost napredovanja, (4) zanimljivi projekti i (5) fleksibilno radno vreme. Dobra plata našla se tek na sedmom mestu na listi ključnih kriterijuma za preporuku poslodavca, a slede je učešće na međunarodnim projektima, benefiti i bonusi.
Inženjere danas ne motiviše samo visina zarade, već i prostor za lični razvoj, profesionalno poštovanje i zdrava radna sredina.
Međutim, kriterijumi koji oslikavaju nepželjnog poslodavca sasvim su drugačiji. Na prvom mestu našla se niska plata, a slede je (2) loša organizacija, (3) prekovremeni rad, (4) nedovoljno sposobni menadžment i (5) nepotizam. Kako statistika pokazuje, inženjeri ne preporučuju poslovno okruženje u kome su prisutni loši uslovi rada, stres i pritisak, kao i mesta gde se njihov doprinos nepravedno vrednuje.
Mogućnost napredovanja izdvaja se kao posebno važan kriterijum koji istovremeno odlikuje loše i dobre poslodavca. Potencijal za razvoja karijere i napredovanje u struci inženjeri vrednuju kao značajan faktor razlike prilikom odabira i preporučivanja poslovnog okruženja. Stagnacija u karijeri sagledava se kao ključni negativni činilac i navodi se kao jedan od glavnih razloga zašto inženjeri menjaju firme.
Kako je tokom prezentacije navedeno, grafikoni koji su prikazani predstavljaju zbir odgovora svih 1.200 učesnika koji su se pojavili najmanje deset puta, a njihova struktura jasno pokazuje – inženjere danas ne motiviše samo visina zarade, već i prostor za lični razvoj, profesionalno poštovanje i zdrava radna sredina.
Ostati ili otići?
Poseban segment istraživanja odnosio se na pitanje da inženjeri razmatraju rad u inostranstvu. I ovde su odgovori raznoliki.
Od ukupnog broja učesnika, 27,5% vidi domaće tržište kao stabilno i ne razmatra odlazak u inostranstvo. Kao što znamo, stanje u domaćem AEC sektoru neuporedivo je bolja nego što je bila pre 10 godina, što mnoge motiviše da ovde i ostanu. Međutim, to nije stav većine.
Čak 47,5% ispitanika ponekad razmišlja o odlasku u inostranstvo što ukazuje na njihovo delimično nezadovoljstvo, dok 25% zaista razmatra da svoju profesionalnu karijeru razvija u nekoj drugoj zamlji.
Najpoželjnija su tržišta Evropske unije, posebno zemlje nemačkog govornog područja, Skandinavija i Holandija. Slede ih zemlje Bliskog Istoka, SAD, Rusija i na kraju afričke zemlje.
Više od plate
U vremenu kada često postoji veliki nesklad između očekivanja kandidata i realnih uslova tržišta, istraživanja ovog tipa postaju izuzetno važna, kako i za inženjere koji planiraju naredne korake u karijeri, tako i za same poslodavce.
Kao takvo, ono osvetljava ne samo finansijske aspekte u AEC industriji, već i ukazuje na druge značajne faktore: od međuljudskih odnosa i mogućnosti za napredovanja do motivacije za ostanak ili odlazak iz firme. Kao što statistika to pokazuje, jasno je da inženjeri danas zahtevaju mnogo više od dobre zarade. Oni traže stabilno, podsticajno i fer radno okruženje.
Rezultati Orook istraživanja predstavljaju važan signal domaćim poslodavcima. Kako bi privukli i zadržali kvalitetne neophodno je da ponude ne samo dobra primanje koji se danas podrazumevaju, već celovite uslove koji podržavaju profesionalni i lično razvoj zaposlenih.
Ovaj tekst je naučna fantastika. Javna je tajna da u Nišu arhitekte i inženjeri rade za minimalac plus 20-30 hiljada na ruke.
ne cudi me jer to je ona ekipa što potpisuje projekte …..
Građevinci koji se „zakače“ za strane firme i domaće projetkte dobro zaradjuju..oni i najbolje prolaze naspram nešto slabije pozicije elektroinženjera..mašinski i poljoprivredni su mislim na dnu lestvice …mada je danas i upitno ko se sve inženjerom naziva
na grtadilishitima se radi 10 sati, subota obavezna, prima se minimalac plus koverta po dogovoru, nishta se ne upisuje, sati prekovremeno, subote, nedelje, odmor se koristi simbolichno dve ili mozhda tri nedelje u godini i u vechini biroa je tako, platna lista ne postoji, kao otvaraju se tz. radnje pa se ljudi snalaze, fora je da su sva prava po zakonu o radu oduzeta i da se ljudima trguje kao namirnicama, stoji se u red u IKS, nekako se snalaze ljudi da imaju dva projekta, da uzmu licencu pa da trguju. Odnos prema inzhenjerima je blago porazhavajuchi, bilo da ste na gradilishtu ili u birou, pa nashta lichi Beograd, nashta lichi drushtvo, mi vishe ne znamo da li imamo zavaod za zashtitu spomenika kulture, mostove rushimo, arhitektura je prebijena i na podu lezhi tako prebijena zahvaljujuchi nama i drushtvu, o chemu mi prichamo. Dajte da prichamo malo o onome kako jeste., da se pogledamo u lice, odnosno u ogledalo (grad). Odgovornost, nema je vishe niko………….Arhitektura-Odgovornost.