Filmstreet festival, izvor – Filmstreet Facebook stranica
Arhitektura

Kako će pandemija revitalizovati bioskope na otvorenom

Zdravstvena situacija, kao i uvek kroz istoriju, podstakla nas je na pronalaske inovativnih načina pristupa kulturi i društvenom životu.

U prethodne dve decenije, tihi smo svedoci postepenog propadanja bioskopske scene kakvu poznaju prethodne generacije. Lokalne, intimne sale zamenjuju standardizovani giganti sa sedištima tapaciranim u crveno, nalik jedno na drugo, smešteni na poslednje spratove tržnih centara. Pored provociranja nostalgije, propadanje kulturnih centara “onog“ vremena, sasvim logično, prati kapitalizaciju društva – komercijalizaciju kulture i kulturnih sadržaja u koje spada i film na velikom platnu. Entuzijastični prostori lokalnih bioskopskih sala, bez veće pomoći, nisu mogla da isprate rapidne tehnološke napretke u reprodukciji filma na platnu, ali ni troškove prikazivanja. Ipak, danas devastirani prostori, koji su prethodno obrazovali mlade naraštaje o popularnoj kulturi, za sadašnje generacije gotovo da ne postoje.

Istorija bioskopa vredna pomena

Veličanstvena mesta koja su obeležila odrastanja, prve susrete sa kulturom i zaljubljivanja u kinematografiju imaju istoriju dugu nekoliko generacija. Od prve projekcije do danas, prošlo je skoro 150 godina, a samo 6 meseci manje od svetske premijere prvog filma projektovanog na belom platnu.

Istorija “domaćeg bioskopa”, kako ga danas možemo nazvati, počinje improvizovanom filmskom projekcijom juna 1896. godine u gostionici Zlatni krst smeštenoj na Terazijama. Deset godina kasnije, godine, Svetozar Botorić, prvi balkanski filmski producent, Beogradu je poklonio prvi stalni bioskop. U pravougaonu salu hotela Pariz, platno je montirano centralno tako da se može posmatrati sa obe strane. Svaka projekcija podrazumevala je pratnju klavira, u cilju dramatizacije, kao i sinhronizovanog prevodioca.

Bioskop u kafanskoj atmosferi

Veoma brzo, nakon prenamene sale hotela Pariz, zahvaljujući braći Savić, zaslužnoj za razvoj beogradske kinematografije, gradi se prva namenska bioskopska dvorana – moderni bioskop, smeštena u Kolarčevoj 3. Dvorana je sagrađena od drvene građe po uglednu na savremene svetske bioskopske sale. Bioskop kakav danas poznajemo – strogo postavljeni redovi montažnih sedišta, u potpunoj je suprotnosti sa prvobitnom organizacijom. Takozvani moderni bioskop predstavljao je ekstenziju neformalne kafanske atmosfere.

Upravo zbog opuštenog bioskopskog ugođaja propraćenog pićem i mezom, nastaje letnja bašta – prvi domaći bioskop na otvorenom. Bašta je imala mogućnost montažnog pokrivanja pokretnom tendom u slučaju kiše, što je za to vreme bilo veoma napredno u pogledu svakodnevnog graditeljstva. Narednih godina gradi se još nekoliko bioskopa – Kozara, Koloseum, bioskop Zvezda i drugi.

O značaju bioskopa kao društvenih centara, ali i velikog faktora u razvoju domaće kinematografije svedoči podatak da nakon drugog svetskog rata na teritoriji naše zemlje postoji više od 650 zabeleženih, aktivnih bioskopa na zatvorenom, ali i u otvorenom prostoru.

Bioskopi na otvorenom kao rešenje protiv krize; Ilustracija: Marina Marković

Otvara se novi pogled ka kulturi koji će, možda, u budućnosti iznedriti potpuno nova rešenja obnove bioskopske scene.

Koronavirus, sa čijim se posledicama suočavamo iz dana u dan, pokrenuo je promene u načinu konzumiranja popularne kulture koja je, iako smo toga bili malo svesni, sastavni deo socijalnog života i jedna od društvenih potreba savremenog čoveka. Sve se više pridaje značaj kontrolisanim događajima koji transformišu otvorene prostore gradskih ulica, trgova i parkova u ‘kulturne centre’. Tako se, ponovo budi interesovanje prema bioskopima na otvorenom, gotovo zanemarenom konceptu koji, kako se čini, može doživeti resnesansu u bliskoj budućnosti, a možda i na duže staze.

Smeštene u guste gradske blokove, napuštene objekte, svakodnevno zakrčene ulice, parkove i “zadnja” dvorišta, prethodnih godina, javljaju su se domaće manifestacije koje u fokusu imaju projekcije na otvorenom i kao takve, u ”post-korona” gradovima, imaju tendenciju da prerastu u uporišta kulturnog života.

Gerilski ulični bioskop – Filmstreet

Filstreet festival predstavlja prvenac koncepta urbanog bioskopa na otvorenom u našoj zemlji. Jedinstvena prilika da urbano gradsko tkivo užurbanog Beograda preraste u scenografiju u čijem se fokusu nalazi bioskopsko platno.

Kao gerilski projekat, festival započinje tradiciju 2011. godine projekcijom filma Kazablanka u bašti jednog beogradskog kafića. Ideja na kojem se temelji zasniva se na principu putujućeg bioskopa, smeštanja montažnog platna na različitim kultnim mestima Beograda – od Zemunskog keja do tesnih dorćolskih ulica. Festival, na metaforički način govori o tome da popularna kultura treba da bude dostupna svakom stanovniku i posetiocu kao “sastavni deo grada” u koje ima pravo da slobodno ušeta.

Filmstreet festival, izvor – Filmstreet Facebook stranica

Beogradsko “Zvezdano” nebo

U reprezentativnoj jednospratnoj zgradi arhitekte Milana Jovanovića, preko puta Starog Dvora, početkom prošlog veka nastanjuje se moderna bioskopska sala u atelje fotografa Milana Jovanovića. Od famoznog Koloseuma do bioskopa Zvezda, kroz zatvaranja i ponovne rekonstrukcije, objekat, nastavlja da bude jedan od kulturnih centara Beograda.

Nakon propadanja kompanije Beograd Film, 2007. godine, bioskop Zvezda, dobro poznat beograđanima nekoliko generacija unazad, zatvara svoja vrata javnosti sve do 2014. godine kada se grupa mladih entuzijasta odlučuje da zauzme i ponovo revitalizuje prostor. Kroz lične intervencije, želju i upornost, bioskopska sala ponovo počinje da radi, a uz nju i mala, improvizovana letnja bašta smeštena na krovu jednospratnog objekta objedinjena pod nazivom – Nova Zvezda.

Intimna atmosfera večeri pod zvezdama neformalnog krovnog bioskopa smeštenog u centar Beograda, podseća na improvizacije filmskih projekcija sa početka dvadesetog veka i kao takva ponovo postaje jedan od alternativnih beogradskih kulturnih centara.

Novi Bioskop Zvezda, Bioskop na otvorenom, Izvor – Bioskop Nova Zvezda Facebook stranica

Kultura stanuje na Novom naselju

21114 film fest po mnogo čemu je poseban, smešten u okruženju Novog naselja u Novom Sadu, nastao je šest godina unazad kao inicijativa za izgradnju kulturnog centra ovog dela grada. Održava se, pod otvorenim nebom, na nekoliko lokacija u bloku.

U okviru festivala prikazuju se aktuelna filmska ostvarenja koja potiču, isključivo, iz naše zemlje ili regiona. Svake godine, posećenost festivala raste što svedoči o potrebi formiranja kulturnog centra na ovoj novosadskoj opštini, ali i o značajnosti koje gradu pružaju urbane manifestacije ovog tipa.

21114 Film Fest, Izvor – https://novisad.travel/

Nova kao stara – Letnja scena Kulturnog Centra Novi Sad

Prethodnu godinu je, neosporno, obeležila epidemija – zabrane kontakata i okupljanja velikog broja ljudi na istom mestu, uključujući zatvorene prostore pozorišnih i bioskopskih sala koje integrišu veštače sisteme ventilacije. Međutim, potreba čoveka i zajednice za kulturno – društvenim životom ne staje, čak ni u uslovima globalne epidemije. Upravo zbog toga, svedoci smo ubrzavanja planiranih lokalnih intervencija u cilju omogućavanja prostora za tračak kulture.

Tako je, nakon deset godina urušavanja, nastao povod za revitalizaciju veoma poznate centralne novosadske lokacije – Letnje scene Kulturnog centra Novi Sad. U Katoličkoj Porti 5, od prošlog leta, ponovo je obnovljen prostor na otvorenom poznat po pozorišnim večerima predstava igranih pod otvorenim nebom. Prehodne godine, u toku letnje sezone scena je upriličena bogatim programom – od predstava renomiranih reditelja do najvećih ostvarenja filmske industrije, uvrstivši se u neformalnu novosadsku bioskopsku scenu.

Letnja Scena Kulturnog Centra Novi Sad

Pogled u prošlost – Drajv in bioskop na Adi

“Drajv-in” bioskopi predstavljaju koncept američkih bioskopa nastalih u predgrađima 30ih godina prošlog veka čija se popularnost postepeno gasila ulaskom u novi milenijum. Odlikuje ih stepenasto formiran teren u čijoj se fokusnoj, najnižoj tački smešta veliko bioskopsko platno.

Njihova pojava se, nesumnjivo, vezuje za Ameriku, s obzirom da implementacija ovog koncepta nije bila popularna u Evropi, sve do pojave pandemije Korona virusa prethodne godine, koja je inicirala razmišljanje o ponovnom pokretanju bioskopa u formi parkirališta. Ideja pokretanja „Drajv in“ bioskopa na Adi Ciganliji u Beogradu javlja se u jeku pandemije, gde je prethodne godine održan 2. po redu Francuski Filmski festival. Scenografija je jednostavna – montažno filmsko platno, pristupni prilazi i parking mesta iz kojeg posetioci, bez neposrednog kontakta, mogu u udobnosti svog automobila da prate repertoar festivala.

Drive in bioskop na Adi, Izvod – Tanjug

Na korak ka inovacijama

Prethodna godina naučila je društvo na život bez velikog broja luksuznosti koje savremeni život pruža. Međutim, granična situacija u kojoj se svet nalazi, kao i uvek kroz istoriju, podstakla nas je na pronalaske inovativnih načina pristupa kulturi i društvenom životu. Vraćajući se na već utvrđene forme bioskopa na otvorenom, otvara se novi pogled ka kulturi koji će, možda, u budućnosti iznedriti potpuno nova rešenja obnove bioskopske scene na našim prostorima. A arhitekte u tim rešenjima moraju da prednjače.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

1 komentar

  1. arhitekta

    zanimljiva stvar

Ostavite odgovor na arhitekta

Obavezna polja *