Koji je maksimalan nagib rampe? Koja je najveća dozvoljena dužina rampe? Kako se pravilno postavljaju rukohvati? Saznajte u ovom članku.

Svi znamo da rampe služe da se prevaziđu fizičke barijere u prostoru omogućavajući pešacima, biciklistima i osobama s otežanim kretanjem, olakšan pristup objektu. Međutim, pravo je pitanje kako se rampe računaju, kako se pravilno projektuju i koji elementi koji utiču na to da kretanje po njoj bude udobno. Krenimo redom!

Kako se računa nagib rampe

Nagib se može iskazati u procentima dobijen iz odnosa između visine koju treba savladati (h) i dužine horizontalne ravni (d) pomnožen sa 100.

Ilustracija: Fabián Dejtiar

Nagib iskazan u procentima  = (h/d) x 100

Dakle, rampa visine 1 metar, horizontalne dužine 10 metara, ima nagib od 10%. Ukoliko znamo visinu koju treba da savladamo, možemo izračunati nagib rampe, odnosno, koliko ona treba da bude dugačka pridržavajući se u isto vreme preporučenog nagiba kako bi rampa bila upotrebljiva.

Maksimalan nagib rampe

Prema Pravilniku o tehničkim standardima pristupačnosti (Sl. glasnik RS, br. 46/2013), savladavanje visinskih razlika do 76 cm između dve pešačke površine i na prilazu do objekta vrši se primenom rampi tako da nagib rampe nije veći od 5% (1:20), a ako nema uslova za rampu nagiba od 5% može iznositi 8,3% (1:12) za kratka rastojanja (do 6 m). Po Pravilniku, najveća dozvoljena ukupna dužina rampe iznosi 15 metara.

Primer sračunavanja potrebne dužine rampe (d)

Kao primer, uzećemo da je potrebno savladati visinu od 54 centimetra, odnosno, tri stepenika što je čest slučaj na ulazima u zgrade. Koristićemo udobnu rampu od 6% čime se dobija da je potrebna dužina rampe 9 metara.

6 = (0,54m / d) x 100
d = 0,54m / 0.06

d = 9 metara

Ilustracija: Fabián Dejtiar

Šta je još potrebno znati o rampama

Prema Pravilniku o tehničkim standarima pristupačnosti, rampe je potrebno projektovati imajući i sledeće stvari na umu:

– rampe duže od 6 m, a najviše do 9 m u slučaju da su manjeg nagiba, razdvajaju se odmorištima najmanje dužine 150 cm;

– najmanja čista širina rampe za jednosmeran prolaz iznosi 90 cm, a ukoliko je dvokraka čista širina rampe iznosi min 150 cm, sa podestom od min. 150 cm;

– rampe su zaštićene sa spoljnih strana ivičnjacima visine 5 cm, širine 5 – 10 cm i opremljene sa obe strane dvovisinskim rukohvatima podesnog oblika za prihvatanje na visini od 70 cm, odnosno 90 cm;

– rukohvati treba da budu neprekidni i da se protežu sa obe strane rampe najmanje 30 cm ispred početka i iza završetka rampe;

– rukohvat treba da bude dobro pričvršćen za zid (nosač), a završeci rukohvata da budu okrenuti prema zidu, odnosno prema nosaču;

– boja šipke treba da bude u kontrastu sa bojom pozadine;

– rukohvati su prečnika 4 cm, oblikovani na način da se mogu obuhvatiti dlanom;

– rukohvati su postavljeni na dve visine, od 70 cm i od 90 cm, produženi u odnosu na nastupnu ravan rampe za 30 cm, sa zaobljenim završetkom;

– na ogradi rampe koja se nalazi u spoljnom prostoru, rukohvat je izveden od materijala koji nije osetljiv na termičke promene;

– ogradu sa ispunom od stakla potrebno je uočljivo obeležiti;

– površina rampe je čvrsta, ravna i otporna na klizanje;

– površine rampi mogu biti u bojama koje su u kontrastu sa podlogom;

– za savladavanje većih visinskih razlika mogu u posebnim slučajevima primeniti dvokrake rampe sa odmorištem između suprotnih krakova, obezbeđene ogradom, rukohvatima ili zidovima;

– podesti na dvokrakim rampama moraju biti minimum 150 cm sa 170 cm kako bi se obezbedio prostor za okretanje invalidskih kolica;

Izvor: ArchDaily; ilustracije: Fabián Dejtiar

Kad ste već ovde…