Preživela rušenje: Ova kapsula čuvene kule u Tokiju je spasena i putuje za Ameriku

Deo zgrade kao eksponat? Zašto da ne! Strukturalni element čuvene kule Nakagin biće izložen u muzeju.

Nakagin Capsule Tower u Tokiju je kultna japanska zgrada koju je projektovao arhitekta Kišo Kurokava. Međutim, zbog nestabilne konstrukcije i nekompatibilnosti sa trenutnim seizmičkim standardima, odlučeno je da se zgrada ne može sačuvati i da se mora porušiti.

Ipak, nisu sve kapsule završile na otpadu. Jedna njih otputovala je za Ameriku. Naime, nešto više nakon godinu dana od kada je počelo njeno rušenje, Muzej moderne umetnosti u San Francisku (SFMOMA) nedavno je otkupio jednu kapsulu čuvene kule.

Srodni članci na portalu Gradnja:

•  Skučeni japanski smeštaji doživljavaju potpunu transformaciju

Kula od 13 spratova imala je 140 kapsula, odnosno male montažne stambene jedinice.

Kada je izgrađena 1972. godine u Ginzi, u Tokiju, Nakagin Capsule Tower je postao rodonačelnik Metabolizma. U ovom arhitektonskom pokretu sve se bazira na ideji da se arhitektura može strukturirati po ćelijskom modelu, pri čemu su sastavni delovi date strukture prilagodljivi, modularni i dizajnirani za rast i kontrakciju. Ovakav model primenjen je kroz eksperimentisanje sa metabolizmom u Japanu tokom 60ih i 70ih godina prošlog veka.

Kula Nakagin Capsule sa svojih 13 spratova izvedena je u formi dve vertikale, od 140 ćelija, odnosno malih montažnih stambenih jedinica. Moduli su dizajnirani kao prostori za poslovne ljude, te svaka jedinica sadrži krevet, sklopivi sto i opcionu elektroniku.

Inicijativa za očuvanje kapsula

Kako je sudbina zgrade došla do javnosti, postojalo je sve više napora da se neki moduli spasu, ali to je bilo potrebno izvesti u što kraćem vremenskom roku. Tako je nekadašnji stanar kule, Tatsuyuki Maeda, predvodio pokret za restauraciju očuvanih jedinica, sačuvavši 23 kapsule od rušenja. Neki od njih bili su izloženi u Muzeju moderne umetnosti Saitama, koji je takođe projektovao Kurokava.

Kapsula za arhitektu

Međutim, jedna kapsula stiže i do Sjedinjenih Američkih Država. Kapsula A1302, dimenzija 2,5 sa 4 metra i visine 2,5 metara bila je najveća kapsula i bila je u vlasništvu upravo Kurokave.

Istoričari i kustosi sarađivali su sa arhitektom kako bi adekvatno obnovili ovu kapsulu uključujući i „originalne karakteristike i elektroniku koji su bili dostupni kupcima 1972. godine“.

Muzej je takođe nabavio i devet slika iz serije fotografija fotografa Noritaka Minami iz 1972. godine, na kojima je uhvaćena unutrašnjost zgrade tokom poslednjih 12 godina njenog postojanja.

Kapsule za zabavu

Većina kapsula sa tornja je doživelo totalnu transformaciju, te su neke postale putne prikolice a neke su postale kabine za zabavu kompanije Shochiku.

SFMOMA za sada nisu najavili kada će kapsula biti izložena u Muzeju u San Francisku.