Cube u Drezdenu biće prvi objekat sa krovom od karbonskog betona; Rendering: Iurii Vakaliuk
Materijali

Karbonski beton: Materijal za arhitekturu budućnosti

Korišćenjem karbonske mreže umesto čelika dobijen je materijal koji četiri puta jači, ali i ekološki prihvatljivji od uobičajenog armiranog betona.

Kao jedno od velikih obećanja za budućnost građevinarstva, karbonski ili ugljenični beton pojavljuje se kao alternativa koja kombinuje snagu, lakoću i fleksibilnost.

Osim toga, u vreme koje obeležava ozbiljna ekološka kriza koja stavlja pod kontrolu mnogobrojne metode gradnje kao i materijale i sisteme, karbonski beton bi mogao da predstavlja način da idemo u smeru održivosti i pomognemo našoj planeti.

Izabrali smo za vas…

Karbonski beton mogao bi da predstavlja način da idemo u smeru održivosti; Rendering: Iurii Vakaliuk

Jači, lakši i efikasniji

Ukoliko uđemo u srž karbonskog betona, može se reći da se radi o betonu koji umesto čelika koristi karbonske mreže, čineći ga na taj način četiri puta jačim a ujedno i lakšim od uobičajenog armiranog betona, predstavljajući pritom efikasniji i ekološki prihvatljiviji materijal koji u velikoj meri nudi i finansijsku uštedu, piše ArchDaily.

Njegova proizvodnja se odvija kroz proces termičke dekompozicije (pirolize) u kojoj se estrahuju ultrafini slojevi kristala ugljenika i koriste za stvaranje mreže preko koje se beton izliva pre nego što se stvrdne.

Prednost karbonskog betona, dakle, leži u u približno 50.000 pojedinačnih vlakana, tanjih čak i od ljudske kose, obrađenih na način da formiraju mrežastu strukturu.

Karbonski beton u velikoj meri nudi i finansijsku uštedu; Foto: Bybbisch94

Sposoban je da proizvede mnogo lakše montažne delove, eliminišući tako potrebu za velikim dizalicama.

Tehnički Univerzitet u nemačkom Drezdenu sprovodi istraživanje o ovom novom materijalu i nedavno su iz ove ustanove izjavili da karbonski beton ima potencijal da napravi revoluciju u civilnoj izgradnji, posebno za velike infrastrukturalne projekte koji podrazumevaju izgradnju mostova i vijadukta.

Oni ističu da je to moguće jer osim što karbonski beton omogućava izvođenje još većih raspona, on je sposoban da proizvede mnogo lakše montažne delove, eliminišući tako potrebu za velikim dizalicama.

Novi material ima potencijal da napravi revoluciju u civilnoj izgradnji; Foto: Jörg Blobelt

Duži životni vek konstrukcije

Međutim, ne radi se samo o dodatnoj lakoći i čvrstoći konstrukcije, već dodatne pogodnosti karbonskog betona leže i u činjenici da za razliku od čelika, karbonska vlakna ne rđaju i tako obezbeđuju mnogo duži životni ciklus konstrukciji u poređenju sa onom koja je izvedena od konvencionalnog betona.

Kao rezultat toga, debeli slojevi betona koji se koriste kao zaštita čelika od korozije više ne bi bili potrebni, što  znači da se manjom debljinom betona značajno doprinosi smanjenju emisije CO2 u građevinarstvu.

Karbonska vlakna ne rđaju i tako obezbeđuju mnogo duži životni ciklus konstrukciji; Foto: Jörg Blobelt

Inovativna karbonska mreža će se koristiti za izgradnju smelog i vitkog betonskog krova zgrade.

Prva zgrada na svetu za čiju izgradnju je korišćen karbonski beton se trenutno podiže u kampusu u Drezdenu. Sa svojih 220 kvadrata, objekat Cube, koji je simboličan naziv dobio po svojoj formi, probni  je rad istraživačkog projekta „C³ – Carbon Concrete Composite“. Inovativna karbonska mreža će se koristiti za izgradnju smelog i vitkog betonskog krova zgrade.

Prema navodima iz HENN-a, arhitektonske firme iz Berlina koja potpisuje projekat ovog objekta, karbonski beton ukazuje na arhitekturu budućnosti u kojoj ekološki svestan dizajn kombinovan sa formalnom slobodom radikalno preispituje najosnovnije arhitektonske elemente.

Izabrali smo za vas…

Postani deo Gradnja zajednice

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Srodni tekstovi

Ostavite odgovor

Obavezna polja *