Mnogi se žale na štetan uticaj plastike na planetu. Međutim, postoji „samo“ osam milijardi tona ovog materijala od kada je izmišljen, dok tu količinsku kvotu beton ispuni za samo dve godine.

Novinar Jonathan Watts u svom članku za Gardijan piše o destruktivnom uticaju betona na planetu ukazujući na štetan uticaj ovog materijala kako na samu Zemlju tako i uslovno povezano na zdravlje ljudi. Prvi paragraf njegovog teksta čak pomalo deluje i zastašujuće:

„Za period vremena koliko vam je potrebno da pročitate ovu rečenicu, građevinska industrija će izliti zapreminu koja se može stati u 19.000 kada za kupanje. Dok stignete do polovine teksta beton će ispuniti čitavu koncertnu dvoranu Albert Hall i izliti se po Hajd parku. Za godinu dana može se izbetonirati svako brdo i dolina u Engleskoj.“

Pesak je u sve većem deficitu.

Potrebe za betonom su nezajažljive i one se neće smanjivati sve dok gradimo puteve, mostove, zgrade…

Naravno poražavajuća je činjenica da ovakav intenzitet betoniranja postaje sve jači. Mnogi se žale na štetan uticaj plastike na planetu. Međutim, postoji „samo“ osam milijardi tona ovog materijala od kada je izmišljen, dok tu količinsku kvotu beton ispuni za samo dve godine.

Osim što je štetan za prirodno okruženje i zdravlje čoveka, beton ima raznovrsne štetne uticaje na različite životne sfere. Proizvodnja betona krivac je za 8% svetske emisije ugljen-dioksida, a da je beton zemlja ona bi bila treći najveći zagađivač na svetu.

Sprega politike i građevinske industrije

Potreba za peskom uništila je mnogobrojne plaže i rečna korita u svetu, a dodatni problem je i u činjenici da se formira sve više organizovanih kriminalnih grupa koje ilegalno vade pesak.

Veoma zanimljiva veza je i na relaciji politike i industrije betona. Politički lideri tokom svojih kampanja neretko trebaju donacije i podršku uspešnih građevinskih firmi, a s druge strane potrebni su kontinuirani građevinski projekti kako bi ekonomski razvijalo, dok investitori trebaju izvođače radova kako bi se novac vrteo. Svuda širom sveta građevinska industrija i politika su u tesnoj vezi. Ovo vrzino kolo je teško rasplesti…

Potrebne su alternative

Jonathan Watts se u jednom delu članka usmerio i na citat Phila Purnella, profesora materijala i konstrukcije na Leeds University koji kaže: „Potrebe za betonom su nezajažljive i one se neće smanjivati sve dok gradimo puteve, mostove i ostale strukture koje zahtevaju temelje.“

Međutim, sirovine svakako nisu neograničene. Ponestaje peska i vode. Jedno je sigurno, da mi kao čovečanstvo moramo preispitati svoje potrebe za još više puteva, podzemnih garaža i visokih betonskih zgrada, ukoliko želimo da sačuvamo planetu. 

Kada ste ovde pogledajte: