Ovi gradovi znaju kako da se hlade – a Beograd još traži rešenje

Saznajte kako se gradovi širom Evrope bore protiv vrućina kroz strategije kao što su „hladne tačke“ ili klimatska skloništa, kao i šta naša prestonica može učiniti po tom pitanju.

Kako se klimatske promene ubrzavaju, gradovi se sve češće suočavaju sa sve intenzivnijim toplotnim talasima, te ono što je nekada bilo retko, sada postaje učestalo, a meteorolozi upozoravaju da Evropa mora da se pripremi na duže i snažnije talase vrućine u godinama koje dolaze.

Leto 2025. donelo je ekstremne vrućine širom Evrope i šire, sa rekordnim temperaturama i sveprisutnim posledicama klimatskih promena. U Francuskoj, Italiji i Španiji bila su izdata crvena upozorenja jer su temperature dostizale i preko 46°C na pojedinim mestima Iberijskog poluostrva.

Ove prilike dovele su do zatvaranja škola, ograničenja rada na otvorenom i opterećenja urbanih infrastruktura, uključujući elektroenergetske mreže i javni prevoz. Istovremeno, toplotni talas je pojačao i rizik od požara širom Mediterana.

„Više nije pitanje da li ćemo imati toplotni talas, već koliko njih ćemo imati ove godine i koliko će trajati“, izjavila je Marisol Iglesias Gonzales, tehnička saradnica za klimatske promene i zdravlje pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO) u Bonu. Imajući ovo na umu mnogi evropski gradovi su razvili strategije u borbi protiv vrućina. Otkrijte kakve!

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Koliko košta uklanjanje klima-uređaja s ulične fasade

Antverpen i njegove „hladne tačke“ (Belgija)

U borbi protiv urbanog toplotnog stresa, Antverpen je razvio dvostruku strategiju koja kombinuje dugoročno ozelenjavanje sa stvaranjem „hladnih tački“ (eng. cool spots), u formi malih, zasenjenih prostora koji pružaju trenutno olakšanje tokom toplotnih talasa.

Na osnovu toplotnih mapa i pokazatelja poput Wet Bulb Globe Temperature, grad identifikuje prioritetna područja i integriše sisteme hlađenja u javne prostore. Ovaj model je pravi primer saradnje između gradske uprave, građana, naučnika i EU fondova i može se reći da je efikasan, pravedan i održiv.

Svaki „cool spot“ ima najmanje 200 m², više od 80% pokrivenosti krošnjama, sadrži drveće, zemljane površine, klupe i česme sa pijaćom vodom.

Svaki „cool spot“ ima najmanje 200 m², više od 80% pokrivenosti krošnjama, sadrži drveće, zemljane površine, klupe i česme sa pijaćom vodom. Prostori su uspostavljeni tako da su posebno dostupni deci, starijima i ranjivim grupama.

Šire mere uključuju sadnju velikih stabala kroz program „Future Trees“, uvođenje „ulica vrtova“ u saradnji sa građanima, kao i podršku za privatne projekte ozelenjavanja, odnosno ozelenjavanje školskih dvorišta, uklanjanje asfalta i slično.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by OMGEVING (@omgeving.be)

Mreža klimatskih skloništa u Valensiji (Španija)

Zbog sve intenzivnijih vrućina, Valensija je razvila mrežu klimatskih skloništa u formi javnih prostora koji nude rashlađenje, pijaću vodu i osnovne pogodnosti tokom toplotnih talasa. Inicijativa je pokrenuta 2022. godine, a već 2024. aktivirano je 10 objekata, sa planom da u toku 2025. godine taj broj bude udvostručen.

Kroz edukativne programe obučavaju se lokalni lideri i organizacije za jednostavne načine rashlađivanja i borbu protiv energetskog siromaštva.

U trećem gradu u Španiji po važnosti i po broju stanovnika kao skloništa funkcionišu biblioteke, društveni centri i druge javne zgrade koje nude klimatizaciju ili prirodnu ventilaciju, pristupačnost i sigurnost, piše ArchDaily.

Za razliku od starog modela, skloništa su otvorena tokom čitavog leta, a prate ih i edukativni programi poput „Coolturate“, kroz koje se obučavaju lokalni lideri i organizacije za jednostavne načine rashlađivanja i borbu protiv energetskog siromaštva.

Tuluz i njegov svež program (Francuska)

U cilju borbe protiv urbanog efekta „toplotnog ostrva“, ovaj francuski grad je 2023. godine pokrenuo plan „Toulouse + fraîche“ (srp. Tuluz + svež) sa 30 eksperimentalnih mera. Plan između ostalog uključuje i sadnju drveća, a cilj je 100.000 stabala do 2030. godine.

Merama u Tuluzu planirani su i fleksibilniji rasporedi zaposlenih tokom vrućina i jeftiniji javni prevoz u najtoplijim danima.

Merama je planirana i izgradnja montažnih senovitih struktura u formi platnenih tendi, andaluzijskih tendi i mobilnih nadstrešnica, kao i redizajn javnih prostora, produženo radno vreme bazena i parkova, te fleksibilniji rasporedi zaposlenih tokom vrućina i jeftiniji javni prevoz u najtoplijim danima.

Zelena radijalna strategija u Gimaraešu (Portugalija)

Grad Gimaraeš pokazuje kako istorijski centri mogu da se adaptiraju bez narušavanja svog karaktera. Kroz „Zelenu radijalnu strategiju“, povezuju se reke, parkovi, šumske površine i zelene staze koje snižavaju temperaturu, povećavaju biodiverzitet i otpornost.

Gimaraeš uvodi rešenja kao što su livade koje se zalivaju kišnicom, zeleni pojasevi i sistemi za zadržavanje vode.

Grad čije je staro jezgro od 2001. godine pod zaštitom Uneska kao svetska baština, Gimaraeš uvodi rešenja kao što su livade koje se zalivaju kišnicom, zeleni pojasevi i sistemi za zadržavanje vode, a sve u okviru šireg plana klimatske neutralnosti do 2030. godine.

Projekat Getafe Rehabilita (Španija)

Grad Hetafe, često pogođen letnjim temperaturama i siromašnom građevinskom izolacijom, pokrenuo je projekat Getafe Rehabilita kao deo EU programa „Zdrave kuće“. Fokus je na renoviranju zgrada, izolaciji fasada, pasivnim tehnikama hlađenja i ozelenjavanju.

Projekat Getafe Rehabilita uključuje saradnju lokalne vlasti, stručnjaka, univerziteta, zajednica i nevladinih organizacija.

Pilot-zone kao što su Margaritas i La Alhóndiga služe kao poligon za testiranje mera koje kasnije mogu biti primenjene na širem nivou. Projekat uključuje saradnju lokalne vlasti, stručnjaka, univerziteta, zajednica i nevladinih organizacija.

Savez za gradove u kojima se može plivati

Pokrenut pred Olimpijske igre u Parizu 2024, Swimmable Cities Alliance okuplja preko 100 organizacija iz 59 gradova i 22 zemlje, sa ciljem da se urbane reke, kanali i luke pretvore u čista i pristupačna mesta za kupanje. Ovo nije samo inicijativa usmerena na rashlađivanje, već predstavlja i simbol zdravlja, jednakosti i obnove prirodnog okruženja.

Savez je definisao deset principa koji ističu „pravo na plivanje“ kao sredstvo klimatske adaptacije i socijalne obnove. Ideja je da voda u gradovima postane aktivan i zajednički prostor za rashlađivanje, zdravlje i otpornost.

A šta se dešava u Beogradu?

Beograd se ne hladi sistematski na način na koji to, recimo, rade neki veliki svetski gradovi poput Pariza, Tokija ili Singapura koji imaju urbane sisteme hlađenja (npr. podzemne vodene mreže, reflektujuće površine, “cool roofs”, zelene fasade i slično).

Veliki problem Beograda su urbana toplotna ostrva koja utiču na kvalitet sna.

“U Beogradu su tokom aktuelnog toplotnog talasa zabeležene uzastopne tropske noći – noći tokom kojih temperatura ne pada ispod 20 °C – i to već oko 10 dana, pri čemu su minimalne temperature čak dostizale i preko 27 °C. To je direktna posledica efekta urbanih toplotnih ostrva, gde gusti gradski pejzaž i beton zadržavaju toplotu tokom noći, sprečavajući hlađenje koje bi normalno usledilo” – kaže Dr Ivan Simić sa Arhitektonskog fakulteta za Klima101.

Međutim, postoje pojedinačne inicijative i pristupi koji imaju za cilj ublažavanje efekta urbanog toplotnog ostrva u Beogradu. Evo šta trenutno postoji ili se primenjuje u našoj prestonici.

Zeleni pojas i parkovi

Kalemegdan, Košutnjak, Topčider, Ušće su tu kao veliki zeleni kompleksi koji deluju kao „pluća grada“. Drveće pruža prirodno hlađenje jer snižava temperaturu u okolini i do 5°C u poređenju sa asfaltom. Međutim, u centru grada i na Novom Beogradu nedostaje senovite infrastrukture i zasada, pa je efekat ograničen.

Reke kao prirodni regulatori temperature

Beograd ima prednost jer kroz njega prolaze dve reke. Voda deluje kao prirodni “hladnjak”, a strujanje vetra i mikroklima uz obalu često ublažavaju toplotu. Problem je što obale nisu dovoljno ozelenjene niti urbanistički povezane sa gradskim jezgrom, pa efekat ne dopire daleko.

U retkim slučajevima, koristi se specijalna svetla boja za krovove koja odbija sunčevu svetlost. Ovakve inicijative nisu zakonom obavezne, niti su deo šireg plana, ali postoje primeri u privatnim investicijama ili novijim poslovnim zgradama.

Privremene letnje mere

Tokom ekstremnih vrućina, grad postavlja cisterne sa pijaćom vodom na prometnim mestima, rasprskivače vode (npr. kod Slavije, Kalemegdana, Ada Ciganlije) kao i mokre ulice, odnosno „letnje pranje“ ulica koje donekle spušta temperaturu površina.

Problemi s betonom i asfaltom

Ogromna količina asfalta, stakla i betona u centru i na Novom Beogradu pojačava efekat toplotnog ostrva. Asfalt danju upija toplotu, a noću je polako oslobađa, što drži grad toplim i noću.

Evo šta bi Beograd mogao da radi u budućnosti:

• zelene fasade i krovovi (urbana baštenska rešenja);
• sistem prikupljanja i isparavanja kišnice za pasivno hlađenje;
• korišćenje sivih voda za navodnjavanje i hlađenje površina;
• „pametne senke“, odnosno nadstrešnice koje hlade pomoću solarne energije ili vode;
• uvođenje urbanih hladnih zona – parkovi, fontane, zeleni koridori povezani kroz grad.