Zašto treba da hladimo ljude, a ne prostor: Klimatizacija više ne sme biti jedino rešenje
Oslanjanje na klimatizaciju za hlađenje čitavih zgrada nije održivo. Umesto toga, treba da se fokusiramo na direktno hlađenje ljudi – putem prirodne ventilacije, termalne mase i personalizovanih sistema udobnosti.
U doba sve češćih toplotnih talasa, pitanje hlađenja više nije stvar komfora već opstanka. Poslednjih godina svet beleži rekordne temperature – od južne Evrope, preko Indije, do Kanade – a odgovor koji preovlađuje u građevinskoj praksi jeste: još više klima-uređaja. Ipak, u izveštaju Cooling People, Not Spaces koji je objavio Kleinman Center for Energy Policy, tim od preko 40 autora upozorava da takav pristup nije održiv. Umesto da hladimo zgrade, treba da hladimo ljude.
Ova suštinska promena perspektive znači da fokus mora preći sa rashlađivanja vazduha u prostoru na stvarne potrebe ljudi. To podrazumeva korišćenje prirodne ventilacije, termalne mase i personalizovanih rešenja komfora – umesto univerzalne zavisnosti od klima uređaja. Jer, kako navode autori, što više zavisimo od konvencionalnih klima sistema, to više doprinosimo samom problemu koji pokušavamo da ublažimo – emisiji gasova sa efektom staklene bašte.
Srodni članci na portalu Gradnja:
Ova suštinska promena perspektive znači da fokus mora preći sa rashlađivanja vazduha u prostoru na stvarne potrebe ljudi.
Pored toga što troše ogromne količine električne energije, klima-uređaji oslobađaju i rashladne gasove koji imaju stotine, pa i hiljade puta veći efekat zagrevanja od ugljen-dioksida. Uz rastuće temperature i sve veću urbanizaciju u toplim krajevima sveta, Međunarodna agencija za energetiku predviđa trostruko povećanje globalne potrošnje energije za hlađenje do 2050. godine.
Ali problem nije samo tehnološki, već i infrastrukturni i regulatorni. Hlađenje celih prostora postaje problematično kada energetske mreže ne mogu da podnesu opterećenje, kao što je bilo u Teksasu, Indiji i Kanadi. Istovremeno, zatvoreni sistemi klimatizacije dovode do lošijeg kvaliteta vazduha u enterijerima, što ima negativan uticaj na zdravlje korisnika.
Tri ključne prepreke koje nas drže u statusu quo
Zašto onda ne koristimo alternativna rešenja, iako ih ima mnogo? Odgovor se, prema autorima, krije u tri glavne prepreke: zastarelim građevinskim propisima koji favorizuju centralno klimatizovane prostore, otporu tržišta prema promenama i niskoj svesti među projektantima i korisnicima.
Oslanjanje na klimatizaciju za hlađenje čitavih zgrada nije održivo. Umesto toga, treba da se fokusiramo na direktno hlađenje ljudi – putem prirodne ventilacije, termalne mase i personalizovanih sistema udobnosti, navode autori.
Otpor prema inovacijama često ne proizlazi iz tehničkih ograničenja, već iz manjka poverenja i bojazni od investicionog rizika.
Regulative često ni ne prepoznaju pojmove kao što su “noćno provetravanje”, “radijantno hlađenje” ili “termalna inercija”. Mnoge zemlje, uključujući i naš region, još uvek tretiraju klimatizaciju kao jedino merilo standarda, umesto da promovišu zdrave, pasivne i energetski efikasne alternative. U tome se ogleda i duboko ukorenjen otpor prema inovacijama – ne toliko iz tehničkih razloga, već zbog nedostatka poverenja u nova rešenja i straha od investicionog rizika.
Put napred: Novi standardi, bolji modeli i šira edukacija
Zato autori apeluju na promene u tri ključna pravca: redefinisanje standarda i propisa koji bi podsticali alternativna rešenja, uvođenje finansijskih modela koji olakšavaju njihovu primenu – kao što su modeli “hlađenja kao usluge” – i, konačno, edukaciju svih aktera: od arhitekata i inženjera do krajnjih korisnika.
Poruka je jasna: ako želimo da gradimo održivo u uslovima koji postaju sve ekstremniji, moramo promeniti način na koji razmišljamo o hlađenju. Umesto da rashlađujemo prostor – hajde da rashladimo ljude.
